„Onda ga služi u sledečem", kaza joj Moridin, gledajući je pravo u oči. „Al’Tor se kreće ka Arad Domanu. Mora neozleđen dočekati da se poslednjeg dana suoči sa mnom. Ali ne sme mu biti dopušteno da u tvojim zemljama uspostavi mir. Pokušaće da ponovo uspostavi red. Moraš naći načina da ga u tome sprečiš."
„Biće učinjeno."
„Onda odlazi", naredi joj Moridin, odsečno odmahnuvši.
Ona zamišljeno ustade i pođe prema vratima.
„I, Grendal", dodade on.
Ona ga kolebljivo pogleda. Stajao je naspram zida gotovo potpuno okrenut leđima prema njoj. Činilo joj se da zuri ni u šta, kao da samo gleda u crno kamenje. Čudno, ali prilično je podsećao na Al’Tora - njene uhode donosile su joj brojne crteže na kojima je on bio prikazan - kada je tako stajao.
„Kraj se bliži", kaza Moridin. „Točak je prostenjao kroz svoj poslednji obrt, sat je ostao bez opruge, zmija udiše svoj poslednji dah. Njega mora da zaboli srce. Mora da spozna osujećenost i jad. Podari mu te darove - i bićeš nagrađena."
Ona klimnu, a onda prođe kroz otvorenu kapiju, kako bi se vratila u svoje uporište u brdima Arad Domana.
Da priprema spletke.
Majka Rodela Ituraldea, sada već trideset godina pokopana u glini od koje su sačinjena brda njegove domanske domovine, volela je jednu izreku: „Mora biti gore pre nego što bude bolje." To je govorila kada mu je iščupala zagnojeni zub dok je bio dečak, što je bila boljka koju je zaradio igrajući se mačevanja s dečacima u selu. To mu je rekla kada mu je prvu ljubav preoteo neki vlastelinčić koji je nosio perje u šeširu i čije su meke šake i draguljima ukrašen mač bili dokaz da nikada nije bio u pravoj bici. A to bi i sada rekla, da je s njim na tom grebenu i da posmatra Seanšane kako napreduju ka gradu podignutom u plitkoj dolini ispod brda.
Posmatrao je kroz durbin taj grad, Darlunu, levom šakom zaklanjajući kraj durbina, u sedlu svog tihog škopca, obasjanog večernjom svetlošću. On i nekoliko njegovih Domanaca držali su se tog malog luga; Seanšanima će biti potrebna sreća Mračnoga da ga uoče, čak i da takođe koriste durbine.
Uvek mora biti gore pre nego što može postati bolje. Potpalio je Seanšane kada im je uništio logore za snabdevanje širom Almotske ravnice i u Tarabonu. Dakle, ne bi trebalo da je iznenađen što vidi tako ogromnu vojsku - najmanje stotinu pedeset hiljada vojnika - koja je došla da ugasi tu njegovu vatru. To pokazuje izvesnu meru poštovanja. Ti seanšanski zavojevači nisu ga potcenili. Voleo bi da jesu.
Ituralde pomeri durbin, pa se zagleda u skupinu konjanika među Seanšanima. Jahale su po dve, pri čemu je jedna žena uvek nosila sivo, a druga crveno i plavo. Bile su predaleko da bi on mogao, čak i s durbinom, razaznati izvezene munje na haljinama onih u crvenom i plavom, niti je mogao da vidi lance koji su ih spajali. Damane i sul’dam.
U toj vojsci je najmanje stotinu takvih parova, a verovatno i više. Kao da već to nije dovoljno, video je i jednu od onih letećih zveri kako šestari nebom i približava se da bi njen jahač mogao da uruči poruku vojskovođi. Ta stvorenja, koja im nose izviđače, seanšanskoj vojsci pružaju neizmernu prednost. Ituralde bi dao deset hiljada vojnika za samo jednu od tih letećih zveri. Drugi zapovednici možda bi priželjkivali damane, zbog njihovih moći da bacaju munje i izazivaju potrese, ali bitke - baš kao i ratovi - dobijaju se zahvaljujući znanju jednako često kao što se dobijaju zahvaljujući sili oružja.
Naravno, Seanšani imaju bolje oružje baš kao i bolje izviđače. Takođe imaju bolje vojnike. Mada je Ituralde ponosan na svoje Domance, mnogi od njegovih ljudi ili su loše uvežbani ili prestari za vojevanje. Bezmalo je i sebe uključio u tu potonju skupinu, kako su godine počele da se po njemu nagomilavaju kao cigle. Ali nije ni pomišljao na to da se povuče. Kada je bio dečak, često je osećao potrebu za žurbom - zabrinutost da će sve velike bitke biti okončane i sva slava osvojena pre nego što on odraste.
Ponekad je zavideo dečacima na njihovoj ludosti.
„Napreduju usiljenim maršom, Rodele“, primeti Lidrin. Bio je to mladić sa ožiljkom preko leve strane lica i s kicoški tankim crnim brkovima. „Očajnički žele da osvoje taj grad.“ Pre nego što je ovaj pohod otpočeo, Lidrin je bio neiskusan u ulozi zapovednika. Sada je prekaljen. Mada su Ituralde i njegove snage pobedili u skoro svakom sukobu sa Seanšanima, Lidrin je gledao kako trojica njegovih saboraca zapovednika ginu, a među njima i Džalam Nišur. Iz njihovih smrti Lidrin je naučio jednu od gorkih pouka ratovanja: pobeda ne znači nužno i život. A postupanje po naređenjima često ne znači ni pobedu ni preživljavanje.
Lidrin nije nosio svoju uobičajenu uniformu, kao ni Ituralde, niti bilo koji vojnik s njima. Njihove uniforme bile su potrebne drugde, tako da su nosili samo jednostavne iznošene kapute i smeđe čakšire, mahom pozajmljene ili kupljene od meštana.
Ituralde opet diže durbin, razmišljajući o Lidrinovoj primedbi. Seanšani zaista napreduju usiljenim maršom; nameravaju da brzo zauzmu Darlunu. Uviđaju prednost koju će im taj grad pružiti, jer oni su pametan neprijatelj i vratili su Ituraldeu osećaj uzbuđenja, za koji je pretpostavljao da ga je pre mnogo godina zanavek izgubio.
„Da, žure“, kaza. „Ali šta bi ti učinio, Lidrine? Iza tebe je neprijateljska sila od dve stotine hiljada, a ispred tebe još stotinu pedeset hiljada. Okružen neprijateljima, da li bi ti terao svoje ljude samo malčice previše, kada bi znao da ćeš na kraju naći utočište?"
Lidrin ništa nije odgovorio. Ituralde okrenu durbin i zagleda se u njive prepune seljaka koji su sejali useve. Darluna je za taj kraj veliki grad. Naravno, tu na zapadu ništa ne može ni da priđe velikim gradovima na istoku ili na jugu, bez obzira na ono što žitelji Tančika ili Falmea vole da tvrde. Ipak, Darluna je opasan stamenim granitnim zidinama, dobrih dvadeset stopa visokim. Taj bedem nije nimalo lep, ali jeste čvrst, i opasan je oko grada dovoljno velikog da zabezekne svakog dečaka sa sela. Ituralde bi ga u mladosti smatrao veličanstvenim. To je bilo pre nego što je otišao da se bori protiv Aijela kod Tar Valona.
Bilo kako bilo, to je najbolje utvrđeno mesto u okolini, što seanšanski zapovednici nesumnjivo znaju.
Mogli su rešiti da se utabore na nekom brdu; ako bi bili opkoljeni, mogli bi u potpunosti iskoristiti one damane. Međutim, to ne samo da bi im onemogućilo povlačenje, već bi ih u najvećoj meri ograničilo kada je o snabdevanju reč. U gradu ima zdenaca, a možda je preostalo i ponešto zimskih zaliha. A Darluna, čija je vojna postaja pozvana da negde drugde ratuje, suviše je mala da bi pružila ozbiljan otpor...
Ituralde spusti durbin. Nije morao da zna šta se dešava u trenutku kada seanšanski izviđači stižu do grada i zahtevaju da se kapije otvore pred zavojevačkom vojskom. Sklopio je oči, čekajući.
Lidrin tiho uzdahnu pored njega. „Nisu primetili“, prošapta. „Najveći deo njihove vojske približava se zidinama i čeka da uđe!“
„Izdaj naređenje", kaza Ituralde, otvarajući oči. Postoji samo jedna muka s nadmoćnim izviđačima kao što su rakeni. Kada čovek ima pristup tako korisnim alatkama, počne da se oslanja na njih. A takvo oslanjanje neko drugi može da iskoristi.
U daljini, „seljaci" na poljima baciše alatke i povadiše lukove iz skrovišta u tlu. Gradske kapije se otvoriše, otkrivajući vojnike iza njih - vojnike za koje su seanšanski izviđači na rakenima tvrdili da su četiri dana jahanja daleko.
Ituralde opet diže durbin. Bitka je otpočela.
Prorokovi prsti su se zarivali u zemlju i kidali tle dok se peo do vrha pošumljene padine. Njegovi sledbenici su se vukli za njim. Tako malo. Tako malo njih! Ali povratiće on snagu. Slava Ponovorođenog Zmaja ga sledi i kud god da ode, nalazi voljne ljude. One čija su srca čista, one čije ruke izgaraju od želje da unište Senku.
Da! Bolje je da ne razmišlja o prošlosti, već da misli na budućnost u kojoj će gospodar Zmaj vladati čitavom zemljom! Kada će ljudi biti potčinjeni samo njemu i njegovom Proroku. To će zaista biti veličanstveni dani, vreme kada se niko neće usuditi da se ruga Proroku ili protivi njegovoj volji. Biće to vreme kada Prorok neće morati da trpi da živi pored tabora jednog Nakota Senke, kao što je ono stvorenje Ajbara. Veličanstveno vreme. Veličanstveni dani koji tek dolaze.