On je pogleda; zlatne oči kao da su mu malčice blistale u tami, mada je ona znala da je to samo svetlosna varka. A onda je on prigrli malčice bliže. „Nisam spavao s Berelajn“, reče on grubim glasom. „Ma šta glasine govorile."
Dragi, slatki, neposredni Perin. „Znam da nisi", kaza mu ona tešeći ga. Čula je glasine. Doslovce sve žene s kojima je u taboru razgovarala, od Aes Sedai pa do sluškinja, pretvarale su se da drže jezik za zubima, ali su joj saopštile istu vest - da je Perin proveo noč u šatoru Prve od Majena.
„Ne, zaista", kaza Perin, a glas mu postade molećiv. „Nisam, Faila. Molim te.“
„Rekla sam ti da ti verujem."
„Zvučala si... ne znam. Plamen ga spalio, ženo, zvučala si ljubomorno."
Zar on nikada neće naučiti? „Perine", odvrati mu ona ravnim glasom. „Bilo mi je potrebno skoro godinu dana - a da ne spominjem znatan trud - da te zavedem, a i to mi je pošlo za rukom samo zbog toga što je brak bio deo toga! Berelajn nema dovoljno umeća da izađe na kraj s tobom."
On diže desnicu i počeša se po bradi, delujući zbunjeno. A onda se samo nasmeši.
„Sem toga", dodade ona, šuškajući se uz njega, „izgovorio si to. A ja ti verujem."
„Dakle, nisi ljubomorna?"
„Naravno da jesam", odbrusi ona i pljesnu ga po nedrima. „Perine, zar ti nisam ovo objasnila? Muž mora znati da mu je žena ljubomorna, inače neće shvatati koliko je njoj stalo do njega. Čovek čuva ono što mu je najdragocenije. Zaista, ako i dalje budem morala da ti ovako crtam stvari, neće mi ostati nijedna tajna!"
On tiho frknu na tu njenu poslednju primedbu. „Čisto sumnjam da je to moguće."
On zaćuta, a ona sklopi oči, nadajući se da će on zaspati. Čula je kako ispred šatora udaljeni stražari čavrljaju dok obilaze svoje položaje, kao i jednog od potkivača - Džerasida, Emina ili Faltona - kako radi do kasno u noć, iskivajući potkovicu ih klin kako bi nekog konja pripremio za sutrašnji put. Baš joj je prijalo što opet čuje taj zvuk. Aijeli su beskorisni kada je o konjima reč, pa su Šaidoi ih pustih zarobljene konje ili ih pretvorili u konje za rad. Za vreme provedeno u Maldenu, videla je popriličan broj lepih jahaćih kobila kako vuku taljige.
Bi li trebalo da se oseća čudno što se vratila? Provela je manje od dva meseca kao zatočenica, ali činilo joj se da je reč o godinama. Godinama koje je provela ispunjavajući Sevanine prohteve i trpeći nezaslužene kazne. Ali nije se slomila za to vreme. Za divno čudo, tih dana se osećala kao plemkinja više nego ikada ranije.
Kao da baš i nije u potpunosti razumela šta znači biti gospa sve do Maldena. O, imala je ona svoje pobede. Ča Faile, Dvorečani, Alijandra i Perinovi logorski sledbenici. Dobro je iskoristila svoju obuku i pomogla Perinu da nauči kako da bude vođa. Sve to je bilo važno i zahtevalo je od nje da iskoristi sve što su je majka i otac naučili.
Ali Malden joj je otvorio oči. Tu je zatekla ljude kojima je bila potrebna više nego što je ikada ikome bila potrebna. Pod Sevaninom okrutnom strahovlašću, nije bilo vremena za igrice, niti prostora za greške. Bila je ponižavana, tučena i umalo ubijena. Ali to joj je omogućilo da istinski spozna šta znači biti nečija vazalna gospodarica. Čak je osećala grižu savesti zbog svih onih trenutaka kada je pokušavala da natera Perina - ili ostale - da popuste njenim željama. Biti plemkinja znači ići napred. Znači trpeti batine da drugi ne bi bili tučeni. To znači žrtvovati se, stavljati glavu u torbu, kako bi zaštitila one koji od tebe zavise.
Ne, nije joj neobično to što se vratila, jer je Malden - one delove koji su bitni - ponela sa sobom. Stotine gai’šaina zavetovali su joj se na vernost, a ona ih je spasla. Učinila je to kroz Perina, ali na ovaj ili na onaj način, pripremila se i pobegla bi da dovede vojsku koja bi oslobodila one što su joj se zavetovali na vernost.
Jeste plaćena cena. Ali za tu cenu će se kasnije te noći pobrinuti, ako Svetlost da. Otvori jedno oko i pogleda Perina. Delovalo je da spava, ali diše li ravnomerno? Ona pomeri ruku s njega.
„Nije me briga šta ti se dogodilo", reče joj on.
Ona uzdahnu. Ne, ipak ne spava. „Šta mi se dogodilo?", zbunjeno ga upita.
On otvori oči i zagleda se u tavanicu šatora. „Onaj Šaido, onaj čovek koji je bio s tobom kada sam te spasao. Šta god da je radio... šta god da si ti radila kako bi preživela - u redu je.“
Zar ga to muči? Svetlosti! „Vole jedan veliki", reče mu ona i mlatnu ga pesnicom po nedrima tako da on zastenja. „Šta to pričaš? Da je u redu da ti ja budem neverna? I to nakon što si se toliko namučio da mi kažeš kako ti nisi bio neveran?"
„Šta? Ne, to je nešto drugo, Faila. Ti si bila zarobljenica i...“
„Šta, ja ne umem da se staram o sebi? Ti jesi vo. Niko me nije ni pipnuo. Oni su Aijeli. Dobro znaš da se oni ne bi usudili da naškode jednom gai'šainu.“ To baš i nije bilo tačno; mnoge žene su bile silovane u taboru Šaidoa, jer su oni prestali da se ponašaju kao Aijeli.
Ali u tom taboru bilo je i drugih Aijela, koji nisu bili Šaidoi. Ljudi koji su odbili da prihvate Randa kao svog Kar’a’karna, ali kojima je takođe bilo teško da prihvate vlast Šaidoa. Bezrodni su bili časni ljudi; mada su sebe nazivali otpadnicima, zapravo su bili jedini u Maldenu koji su se držali starih običaja. Kada su se žene gai’šaini našle u opasnosti, Bezrodni su odabrali i štitili one koje su mogli. Ništa nisu tražili kao nadoknadu za svoje napore.
Pa... to nije baš tačno. Mnogo su tražili, ali ništa nisu zahtevali. Rolan se prema njoj uvek ophodio kao Aijel, ako već nije bio takav na rečima. Ali, baš kao kada je reč o Maseminoj smrti, njen odnos s Rolanom nije nešto u šta bi Perin trebalo da bude upućen. Rolana nikada nije ni poljubila, ali jeste iskoristila njegovu žudnju prema njoj - a pretpostavljala je da on dobro zna šta ona radi.
Perin je ubio Rolana. To je još jedan razlog zbog kojeg njen suprug ne mora da zna za sve što je Bezrodni učinio za nju. Perin bi se živ pokidao kada bi otkrio šta je učinio.
Perin se opusti i sklopi oči. Promenio se za ta dva meseca - možda koliko i ona. To je dobro. U Krajinama, njen narod ima izreku: Samo je Mračni uvek isti. Ljudi rastu i razvijaju se; Senka uvek ostaje takva kakva je. Zla.
„Sutra nas čekaju neke pripreme", zevnu Perin. „Kada nam kapije postanu dostupne, moraćemo da rešimo da li da prisilimo ljude da odu i da odlučimo ko će prvi. Je li neko otkrio šta se desilo s Masemom?"
„Nije, koliko ja znam“, oprezno odgovori ona. „Ali pošto iz njegovog šatora nedostaje toliko stvari..."
„Masemi nije stalo za stvari", tiho promrmlja Perin i dalje sklopljenih očiju. „Mada, možda ih je poneo sa sobom kako bi mogao da opet okupi sledbenike. Pretpostavljam da je moguće da je pobegao, mada je čudno to što niko ne zna kuda, niti kako."
„Verovatno se iskrao u metežu nakon bitke."
„Verovatno", saglasi se Perin. „Pitam se..." On zevnu. „Pitam se šta će Rand reći. Masema je bio svrha čitavog ovog puta. Trebalo je da ga nađem i dovedem. Valjda nisam uspeo."
„Uništio si čoveka koji je ubijao i pljačkao u Zmajevo ime", kaza Faila, „i odsekao si glavu vodstvu Šaidoa. Ono što si saznao o Seanšanima ne treba ni spominjati. Mislim da će Zmaj shvatiti da je ono što si ovde postigao daleko važnije nego to što mu nisi doveo Masemu."
„Možda si u pravu", pospano promumla Perin. „Spaljene boje... Rande, ne želim da te gledam kako spavaš. Šta ti se desilo sa šakom? Svetlost te spalila, budalo jedna, moraš više voditi računa o sebi... Ti si sve što imamo... Poslednji lov se bliži..."
Ona je te poslednje reči jedva razabrala. Zašto on priča o Randovoj šaci u lovu? Da li je sada zaista zaspao?