Ubrzo on tiho zahrče. Ona se nasmeši, pa odmahnu glavom. Ponekad on jeste pravi vo - ali je njen vo. Diže se s ležaja i krenu kroz šator, oblačeći odoru i vezujući je u pojasu. Potom obu sandale, pa se iskrade kroz ulaz u šator. Arela i Lejsila čuvale su ulaz, i još dve Device. Device joj klimnuše; one će čuvati njenu tajnu.
Faila ostavi Device da drže stražu, ali povede sa sobom Arelu i Lejsilu, zaputivši se u mrak. Arela je bila jedna tamnokosa Tairenka, viša od većine Devica, koja se ponašala grubo i britko. Lejsila je bila niska, bleda i veoma vitka, a hodala je skladnim korakom. Njih dve su različite koliko dve žene to uopšte mogu da budu, premda je njihovo zajedničko zatočeništvo sve ujedinilo. I jedna i druga bile su pripadnice Ča Faile i bile su zarobljene skupa s njom, pa odvedene u Malden da služe kao gai’šaini.
Nakon što su prešle izvesno kratko rastojanje, pridružile su im se još dve Device - verovatno su Bain i Čijad razgovarale s njima. Izašle su iz logora, pa krenule do jednog mesta gde su dve vrbe rasle jedna uz drugu. Tu su Failu dočekale dve žene koje su i dalje nosile gai'šainsku belu odeću. Bain i Čijad su Device, drage prvosestre Faili. Odanije su joj čak i od onih koje su joj se zavetovale. Odane su joj, ali nisu joj položile nikakve zakletve. To je suprotnost koju samo Aijeli mogu da izvedu.
Za razliku od Faile i ostalih, Bain i Čijad neće skinuti bele odore samo zbog toga što su njihovi tamničari poraženi. Nosiće tu odeću godinu i jedan dan. Zapravo, to što su te noći došle - priznajući šta su bile i šta su radile pre nego što su zarobljene - rastezalo je do krajnjih granica ono što im čast dopušta. Međutim, priznale su da je to što su bile gai’šaini u taboru Šaidoa bilo sve samo ne uobičajeno.
Faila im se osmehnu kada se sretoše, ali nije ih posramila tako što bi ih pozvala po imenu ih se poslužila jezikom znakova koji koriste Device. Međutim, nije mogla da se suzdrži a da ne upita: „Jeste li dobro?“, dok je od Čijad prihvatala jedan mali zavežljaj.
Čijad je bila prelepa žena, sivih očiju i kratke riđastoplave kose, skrivene pod kapuljačom njenog gai’šainskog ogrtača. Namrštila se na to pitanje. „Gaul je pretražio čitav tabor Šaidoa kako bi me pronašao i izveštaji kažu da je svojim kopljem porazio dvanaest algai’dsisvaija. Možda ću ipak morati da ispletem venčani venac za njega kada se sve ovo završi."
Faila se nasmeši.
Čijad joj uzvrati smešak. „Nije očekivao da će se ispostaviti da je Bain gai’šain jednom od ljudi koje je ubio. Mislim da Gaul nije srećan zbog toga što mu obe služimo."
„Glupi muškarac", kaza Bain - viša od njih dve. „Baš liči na njega da ne gleda gde gura koplje. Nije mogao da ubije pravog čoveka a da usput slučajno ne ubije još nekoliko drugih." Obe žene se zasmejaše.
Faila se nasmeši i klimnu; ne razume aijelski smisao za to šta je smešno, a šta nije. „Mnogo vam hvala zbog toga što ste donele ove stvari", kaza im, držeči mali zavežljaj.
„Nije to ništa", odgovori Čijad. „Toga dana previše je ruku radilo, tako da je bilo lako. Alijandra Marita Kigarin već te čeka kod drveća. Mi bi trebalo da se vratimo u logor."
„Da“, dodade Bain. „Možda bi Gaul opet hteo da mu istrljamo leđa ili donesemo vode. Razbesni se kada ga pitamo, ali gai'šain čast stiče samo kroz službu. Šta drugo možemo?"
Žene se opet zasmejaše, a Faila odmahnu glavom gledajući ih kako trče nazad prema logoru, dok se bele odore vijore oko njih. Lecnu se na pomisao na to da opet obuče takvu odeću, makar samo stoga što se setila vremena koje je provela u Sevaninoj službi.
Vižljasta Arela i skladna Lejsila pridružiše joj se kod dve vrbe. Device su ostale da drže stražu i izdaleka gledaju šta se dešava. Treća Devica pridružila se tim dvema, izlazeći iz senki. Bain i Čijad su je verovatno poslale da pazi na Alijandru. Faila je zatekla tamnokosu kraljicu kako stoji ispod drveća, u skupocenoj crvenoj haljini, sa zlatnim lančićima upletenim u kosu, tako da je opet izgledala kao plemenita gospa. Bio je to razmetljiv nastup, kao da je rešena da porekne one dane koje je provela kao sluškinja. Faila je zbog Alijandrine haljine bila još svesnija svoje jednostavne odore nego što je bila inače. Ali nije mogla mnogo toga da uradi a da ne probudi Perina. Arela i Lejsila su bile samo u izvezenim čakširama i košuljama, odeći uobičajenoj za Ča Faile.
Alijandra je nosila omanji fenjer namaknutih kapaka, iz kojeg se probijao samo tračak svetlosti da obasja njeno mladoliko lice uokvireno tamnom kosom. „Jesu li našle nešto?", upita je. „Molim te, reci mi da su našle nešto." Za jednu kraljicu, zadivljujuće je koliko ona stoji obema nogama na zemlji, premda jeste malo više zahtevna. Međutim, izgleda da je vreme provedeno u Maldenu malčice smekšalo tu njenu potonju osobinu.
„Da." Faila diže zavežljaj. Četiri žene skupiše se oko nje kada ona kleknu na tle; vrhovi kratkih vlati trave obasjani svetlošću fenjera blistali su kao plamičci. Faila razmota zavežljaj. Njegov sadržaj ni po čemu nije bio izvanredan. Jedna mala maramica od žute svile. Opasač od obrađene kože, u koju su utisnute šare nalik na perje. Crni veo - i tanak kožni remen s jednim kamenom privezanim po sredini.
„Taj opasač je bio Kinuinov“, kaza Alijandra, pokazujući ga. „Videla sam kako ga nosi, pre...“ Ućuta, pa kleknu i uze ga.
„Ovaj veo je pripadao jednoj Devici“, reče Arela.
„Zar se razlikuju?", iznenađeno upita Alijandra.
„Naravno da se razlikuju", odvrati Arela i uze veo. Faila nikada nije upoznala Devicu koja je postala Arelina braniteljka, ali ta žena je pala u boju, premda ne onako dramatično kao Rolan i ostali.
Parče svile bilo je Džoradinovo; Lejsila se pokoleba, pa ga uze i okrenu, otkrivajući krvavu mrlju na njemu. Na kraju je ostala samo kožna vrpca. Rolan ju je povremeno nosio oko vrata, ispod kadinsora. Faila se pitala šta li je to njemu značilo i je li taj jedan jedini komadić kamena, grub komad tirkiza, po ičemu značajan. Uze ga, pa pogleda Lejsilu. Iznenađujuće, ali vitka žena kao da je plakala. Zbog toga što je Lejsila tako brzo legla Bezrodnom u krevet, Faila je pretpostavljala da je njen odnos s njim bio zasnovan na nužnosti a ne na naklonosti.
„Njih četvoro je mrtvo", kaza Faila, a usta joj se najednom osušiše. Govorila je svečano, jer je to bio najbolji način da spreči da joj se u glasu čuje šta oseća. „Štitili su nas, pa čak im je bilo stalo do nas. Premda su nam bili neprijatelji, žalimo zbog njihovih smrti. Ali setite se da su oni bili Aijeli. Za Aijele ima daleko gorih načina da se život okonča nego što je smrt u boju."
Ostale klimnuše, ali Lejsila pogleda Failu u oči. Za njih dve, to što se dogodilo bilo je drugačije. Kada je Perin izleteo iz one uličice - urlajući od besa što vidi Failu i Lejsilu kako ih naizgled Šaidoi drže u zatočeništvu - mnogo toga se dogodilo veoma brzo. Za vreme bitke, Faila je Rolanu skrenula pažnju baš u pravom trenutku, tako da se on pokolebao. Učinio je to iz zabrinutosti zbog nje, ali ta stanka je omogućila Perinu da ga ubije.
Je li Faila to učinila namerno? I dalje ne zna. Toliko toga joj je prolazilo kroz glavu, toliko raznih osećanja zbog toga što vidi Perina. Tada je uzviknula, i... i dalje ne zna je li pokušavala da Rolanu skrene pažnju kako bi on poginuo od Perinove ruke.
Što se Lejsile tiče, nema takvog kolebanja. Džoradin je skočio ispred nje i gurno je iza sebe, dižući oružje protiv napadača. Ona mu je zarila nož u leđa, tako prvi put u životu ubivši nekog čoveka. A to je bio čovek s kim je delila postelju.
Faila je ubila Kinuina, poslednjeg pripadnika Bezrodnih koji ih je štitio. On nije bio prvi čovek kom je oduzela život - niti prvi koga je ubila s leđa. Ali on jeste bio prvi čovek koga je ubila a da ga je smatrala prijateljem.
Ništa drugo nije mogla da učini. Perin je video samo Šaidoe, a Bezrodni su videli samo napadače i neprijatelje. Taj sukob nije mogao da se završi a da ili Perin ili Bezrodni ne poginu. Ti ljudi ne bi stali ni zbog kakvog vrištanja.