„Da, da“, nestrpljivo odgovori Nijal. Na trenutak pogleda Bajarovo upalo lice, a zatim doda: „Niko ne sumnja u tvoje poštenje ili hrabrost. To je baš ono što bi Geofram Bornhald uradio pred bitku, ako bi imao bojazni da će svi pod njegovim zapovedništvom poginuti.“ Nisi ti dovoljno maštovit da tako nešto izmisliš.
Od tog se čoveka ništa više nije moglo saznati. „Valjano si se poneo, Dete Bajare. Imaš moju dozvolu da vest o smrti Geoframa Bornhalda odneseš njegovom sinu. Dain Bornhald je s Emonom Valdom – po poslednjem izveštaju, u blizini Tar Valona. Možeš im se pridružiti.“
„Hvala, moj gospodaru kapetane zapovedniče. Hvala.“ Bajar ustade i duboko se pokloni. Ali dok se pri dizao, oklevao je. „Moj gospodaru kapetane zapovedniče, bili smo izdani.“ Glas mu posta hrapav od mržnje.
„Taj Prijatelj Mraka vas je izdao, Dete Bajare?“ Nije mogao da se suzdrži; glas mu dobi na oštrini. Čitava godina planiranja propala je među hiljadu leševa Dece, a Bajar je želeo da priča o jednom čoveku. „Mladi kovač koga si samo dvaput video, taj Perin iz Dve Reke?“
„Da, moj gospodaru kapetane zapovedniče. Ne znam kako, ali znam da je krivica njegova. Ubeđen sam u to.“
„Videću šta se u vezi s njim može uraditi, Dete Bajare.“ Bajar ponovo otvori usta, ali Nijal diže žilavu šaku da ga predupredi. „Sada možeš da ideš.“ Čovek upalog lica više nije imao izbora no da se ponovo pokloni i ode.
Dok su se vrata za njim zatvarala, Nijal sede u svoju stolicu visokog naslona. Zbog čega je Bajar mrzeo tog Perina? Suviše je bilo Prijatelja Mraka da bi se snaga traćila na mržnju prema jednom određenom. Previše Prijatelja Mraka, na visokim i na niskim položajima, krije se iza veštih jezika i širokih osmeha, služeći Mračnoga. Svejedno, neće škoditi da se tom spisku doda još jedno ime.
Meškoljio se na tvrdoj stolici, pokušavajući da udobno smesti svoje stare kosti. Po ko zna koji put poneo se mišlju da možda jastučić ne bi bio prevelik luksuz. I po ko zna koji put odbacio tu misao. Svetom vlada haos – nema vremena da se preda starosti.
Pustio je da mu svi ti znaci propasti lete kroz um. Tarabon i Arad Doman u ratu, građanski rat u Kairhijenu, a budući da su Tir i Ilijan stari neprijatelji, i tamo je počela da plaminja ratna groznica. Možda ti ratovi sami po sebi ništa ne znače – ljudi vode ratove – ali obično dolaze jedan po jedan. A sem lažnog Zmaja negde na Almotskoj ravnici, još jedan je u Saldeji, a treći muči Tir. Trojica odjednom. Mora da su svi lažni Zmajevi. Mora da je tako!
A još i desetine sitnica. Neke od njih možda su tek neosnovane glasine, ali uzevši sve ostalo u obzir... Aijeli viđeni čak u Murandiji i Kandoru. Samo dvojica ili trojica odjednom, ali jedan ili hiljadu, Aijeli su iz Pustare izašli jedva jednom za sve godine od Slamanja. Samo su u vreme Aijelskog rata izašli iz te puste divljine. Priča se da Ata’an Mijere, Morski narod, zanemaruje trgovinu zarad potrage za znacima i predskazanjima – u vezi s čim, ne govore. Plove s brodovima tek upola punim, pa čak i praznim. Ilijan je prvi put u skoro četiri stotine godina sazvao Veliki lov na Rog i poslao Lovce u potragu za čuvenim Rogom Valera, za koji proročanstvo kaže da će dozvati mrtve junake iz groba da se protiv Senke bore u Tarmon Gai’donu, poslednjoj bici. Glasine govore da su Ogijeri, oduvek tako povučeni da sada većina prostog sveta misli da su samo legenda, sazvali sastanke među udaljenim stedinzima.
Ali Nijalu je najviše govorila činjenica da su umešane Aes Sedai. Priča se da su neke od svojih sestara poslale u Saldeju da se suoče s Mazrimom Taimom, lažnim Zmajem. Ma koliko to kod muškaraca bilo retko, Taim je mogao da usmerava Jednu moć. To je bilo dovoljno da ga se plaše i da ga preziru. Malo je ljudi mislilo da se neko takav može poraziti, izuzev uz pomoć Aes Sedai. Bolje dozvoliti Aes Sedai da pomognu, no suočiti se s neizbežnim užasima kada on poludi. Ali Tar Valon je izgleda poslao druge Aes Sedai da pruže podršku lažnom Zmaju u Falmeu. Ništa drugo se nije uklapalo u činjenice.
Krv mu se sledila od tog obrasca. Haos je bivao sve veći. Nečuvene stvari dešavale su se iznova i iznova. Činilo se da čitav svet ključa. Bilo mu je jasno da Poslednja bitka zaista dolazi.
Svi njegovi planovi bili su uništeni. Planovi koji bi mu osigurali slavu među Decom Svetla za stotinu pokolenja. Ali metež znači i priliku, a imao je nove planove s novim ciljevima. Ako bude mogao da zadrži snagu i volju da ih ostvari. Svetlosti, samo mi daj da dovoljno dugo poživim.
Prenu se iz svojih sumornih misli kada začu kolebljivo kucanje. „Napred!“ – prasnu.
Sluga u belom i zlatnom kaputu i pantalonama uđe i pokloni se. Pogleda prikovanog za pod, najavi da je Džaihim Karidin, Posvećeni Svetlosti, Inkvizitor Šake Svetla, došao na zapovest gospodara kapetana zapovednika. Karidin se pojavi odmah za slugom, ne sačekavši da Nijal progovori. Nijal mahnu sluzi da ode.
Pre no što se vrata ponovo zatvoriše, Karidin se uz kovitlac snežnog plašta spusti na jedno koleno. Iza rasplamsalog sunca na grudima plašta bio je skerletni pastirski štap Šake Svetla, koju su mnogi zvali Ispitivačima, mada retko kada njima u lice. „Kao što si zapovedio moje prisustvo, moj gospodaru kapetane zapovedniče“, snažnim glasom kaza, „tako se ja vratih iz Tarabona.“
Nijal ga na trenutak osmotri. Karidin je bio visok, dobrano zašao u srednje godine, s pomalo prosedom kosom, ali krepak i snažan. Kao i uvek, tamne upale oči znalački su gledale. Nije ni trepnuo pod tihim posmatranjem gospodara kapetana zapovednika. Malo je ljudi imalo tako čistu savest ili debele živce. Karidin je klečao, spokojno čekajući, kao da je kratka i oštra naredba da napusti svoje zapovedništvo i bez odlaganja se vrati u Amador, bez ikakvog obrazloženja, bila nešto svakodnevno. Ali svejedno, govorilo se da je Džaihim Karidin strpljiviji od kamena.
„Ustani, Dete Karidine.“ Dok je ovaj ustajao, Nijal doda: „Stigle su mi uznemirujuće vesti iz Falmea.“
Karidin ispravi nabore svog plašta dok je odgovarao, glasom na samoj ivici prikladnog poštovanja, skoro kao da je govorio sa sebi ravnim, a ne s čovekom koga se zakleo da će do smrti služiti: „Moj gospodar kapetan zapovednik misli na vesti koje je donelo Dete Džaret Bajar, zamenik pokojnog gospodara kapetana Bornhalda.“ Krajičak Nijalovog levog oka zatrepta; bio je to stari znak besa. Trebalo bi da samo trojica ljudi znaju da je Bajar u Amadoru, a niko sem Nijala da ne zna odakle je došao. „Ne pravi se suviše pametan, Karidine. Tvoja želja da sve znaš mogla bi te jednog dana odvesti u šake tvojih sopstvenih Ispitivača.“
Karidin na to ime tek neznatno stisnu usne. „Moj gospodaru kapetane zapovedniče, Šaka svuda traga za istinom, da bi služila Svetlosti.“
Da bi služila Svetlosti. Ne da služi Deci Svetla. Sva Deca služila su Svetlosti, ali Pedron Nijal često se pitao da li Ispitivači zaista sebe smatraju delom Dece. „A kakvu mi istinu možeš reći o događajima u Falmeu?“
„Prijatelji Mraka, moj gospodaru kapetane zapovedniče.“
„Prijatelji Mraka?“ Nijal se hladno nasmeja. „Pre nekoliko nedelja primio sam od tebe izveštaj da je Geofram Bornhald sluga Mračnoga jer je, protivno tvojim naređenjima, poslao vojnike na Tomansku glavu.“ Glas mu posta opasno tih. „Misliš li sada da me ubediš da je Bornhald, kao Prijatelj Mraka, odveo hiljadu Dece u smrt boreći se protiv drugih Prijatelja Mraka?“
„Nikada se neće saznati da li je bio Prijatelj Mraka, ili ne“, ravno odgovori Karidin, „budući da je poginuo pre no što je mogao biti ispitan. Ali nemam sumnje da su oni koji su zauzeli Falme Prijatelji Mraka. Prijatelji Mraka i Aes Sedai. A još i podržavaju lažnog Zmaja. Jedna moć je uništila Bornhalda i njegove ljude. U to sam siguran, moj gospodaru kapetane zapovedniče. Baš kao što je uništila i vojske koje su Tarabon i Arad Doman poslali protivu Prijatelja Mraka u Falmeu.“