Sada je na Perina bio red da posmatra nju. „A šta si očekivala? Zakleli su se da će ga slediti. Svetlosti, Moiraina, da tebe nije bilo, nikad se ne bi proglasio Zmajem. Šta si od njih očekivala?“ Ona nije progovarala, i on tišim glasom nastavi. „Veruješ li, Moiraina? Da je on zaista Ponovorođeni Zmaj? Ili samo misliš da možeš da ga iskoristiš pre no što ga Jedna moć ubije ili izludi?“
„Lakše, Perine“, kaza Loijal. „Nemoj tako ljutito.“
„Olakšaću kada mi odgovori. Pa, Moiraina?“
„On je ono što je“, oštro odvrati ona.
„Rekla si da će ga vremenom Šara primorati na pravi put. Da li se to sada dešava, ili on samo pokušava da pobegne od tebe?“ Na trenutak pomisli da je preterao – njene tamne oči gnevno zasijaše – ali odbi da odustane. „Pa?“
Moiraina duboko udahnu. „Lako je moguće da je Šara ovo odabrala, ali nisam nameravala da sam ide. Bez obzira na svu njegovu moć, u mnogo čemu bespomoćan je kao novorođenče, i podjednaka neznalica. Usmerava, ali ni najmanje ne vlada time da li će Jedna moć doći kada za njom posegne, niti onim što će raditi ako mu dođe. Sama Moć će ga ubiti pre no što stigne da poludi ako ne nauči kako da njome ovlada. Ima toliko toga što tek mora da nauči. Želi da trči a još ne zna da hoda.“
„Cepidlačiš i navodiš na pogrešne staze, Moiraina“, frknu Perin. „Ako je on ono što kažeš da jeste, da li si ikada pomislila da možda bolje i od tebe zna šta treba da radi?“
„On je ono što jeste“, odlučno ponovi ona, „ali moram da ga održim u životu da bi bilo šta uradio. Mrtav neće ispuniti nijedno proročanstvo, a čak i da uspe da izbegne Prijatelje Mraka i Izrode Senke, na hiljade je drugih spremno da ga ubije. Biće potrebna samo naznaka stotog dela onoga što je. Ali da je to jedino s čime mora da se suoči, ne bih ni upola ovoliko brinula. Ne treba zaboraviti na Izgubljene.“
Perin se trže. Loijal u uglu zaječa. „Mračni i svi Izgubljeni vezani su u Šajol Gulu“, poče Perin, ali ona mu ne dade da završi.
„Pečati slabe, Perine. Neki su i slomljeni, mada svet za to ne zna. Ne sme to znati. Otac laži nije slobodan. Ne još. Ali dok pečati slabe sve više, koji su se Izgubljeni oslobodili? Lanfear? Samael? Asmodean, Be’lal ili Rafhin? Sam Išamael, Izdajnik nade? Bilo ih je ukupno trinaest, Perine, i vezanih u pečatima, a ne u zatvoru u kome je Mračni. Trinaestoro najmoćnijih Aes Sedai iz Doba legendi. Najslabiji od njih desetostruko je jači od najmoćnije Aes Sedai danas. Najveća neznalica poseduje sve znanje Doba legendi. A svi do jednog odrekli su se Svetla i posvetili svoje duše Senci. Šta ako su slobodni, i čekaju ga tamo negde? Neću im dozvoliti da ga se dočepaju.“
Perin zadrhta, delimično od ledenog glasa kojim je izgovorila te poslednje reči, a delimično i od pomisli na Izgubljene. Nije želeo da razmišlja ni o jednom jedinom Izgubljenom na slobodi. Majka ga je plašila tim imenima kada je bio mali. Išamael dolazi po dečake koji ne govore majci istinu. Lanfear vreba u noći dečake koji ne odlaze u krevet kad im se kaže. To što je sada stariji nije pomagalo. Sada je znao da stvarno postoje, a Moiraina je rekla da bi možda mogli biti na slobodi.
„Vezani u Šajol Gulu“, prošapta i požele da u to i dalje veruje. Uznemiren, ponovo pogleda Randovo pismo. „Snovi. Juče je pričao i o snovima.“
Moiraina mu se približi i pogleda ga u lice. „Snovi?“ Lan i Uno uđoše, ali ona im mahnu da ćute. Sobica je sada delovala još zakrčenije. U njoj je pored Ogijera bilo petoro ljudi. „Kakve si snove ti sanjao poslednjih nekoliko dana, Perine?“ Nije obratila pažnju na njegovo ubeđivanje kako je s njegovim snovima sve u redu. „Reci mi“, bila je uporna. „Kakve si to neobične snove sanjao? Reci mi.“ Njen pogled držao ga je poput kovačkih mašica, i primoravao da govori.
Pogleda ostale – svi su ga napeto gledali, čak i Min – a onda oklevajući ispriča o jedinom snu koji mu je delovao neobično, snu koji je sanjao svake noći. Snu o maču koji nije mogao da dotakne. Nije spomenuo vuka koji se pojavio kada je poslednji put sanjao.
„Kalandor“, prodahta Lan kada Perin završi. Imao on lice poput kamena ili ne, delovao je preneraženo.
„Da“, kaza Moiraina, „ali moramo biti potpuno sigurni. Razgovaraj s ostalima.“ Lan jurnu napolje, a ona se okrete ka Unu. „A šta si ti sanjao? Da nisi i ti sanjao mač?“
Šijenarac se premesti s noge na nogu. Crveno oko na povezu gledalo je pravo u Moirainu, ali pravo oko mu je treptalo i izbegavalo njen pogled. „Ja stalno sanjam plam – uh, o mačevima, Moiraina Sedai“, ukočeno odgovori. „Pretpostavljam da sam poslednjih nekoliko noći sanjao o tom maču. Ne sećam se svojih snova kao lord Perin.“
Moiraina upita: „Loijale?“
„Moji snovi uvek su isti, Moiraina Sedai. Gajevi, Veliko drveće i steding. Mi Ogijeri uvek sanjamo o stedinzima kada nismo u njima.“
Aes Sedai ponovo se okrenu Perinu.
„Bio je to samo san“, reče joj on. „Ništa sem toga.“
„Sumnjam“, odvrati Moiraina. „Opisao si dvoranu koja se zove Srce Kamena, u tvrđavi zvanoj Kamen Tira, kao da si bio u njoj. A sjajni mač je Kalandor, Mač Koji Nije Mač, Mač Koji Se Ne Može Dotaći.“
Loijal se ispravi i udari glavom tavanicu. Nije ni primetio. „Zmajska proročanstva kažu da Kamen Tira neće pasti dok Kalandor ne bude u Zmajevoj ruci. Pad Kamena Tira biće jedno od najvećih znamenja Ponovnog rođenja Zmaja. Ako Rand uzme Kalandor, čitav svet mora da ga prihvati kao Zmaja.“
„Možda.“ Ta reč pade s usana Aes Sedai poput ledenice u vodu.
„Možda?“ – reče Perin. „Možda? Mislio sam da je to konačni znak, poslednje što treba da se ispuni u tim tvojim Proročanstvima.“
„Ni prvo, ni poslednje“, odgovori Moiraina. „Kalandor će biti ispunjenje tek jednog od proročanstava Karetonskog ciklusa, kao što je njegovo rođenje na padinama Zmaj-planine bilo prvo. Tek treba da slomi plemena, ili skrha svet. Čak i učenjaci koji su čitavog života proučavali Proročanstva ne znaju kako da protumače sve njihove delove. Šta znači to da će poseći svoj narod mačem mira i uništiti ga listom? Šta znači da će učiniti da ga devet meseci služi? A tim stvarima u Ciklusu pridodata je jednaka važnost kao Kalandoru. Ima i drugih. Koje je to rane ludila i presečene nade izlečio? Koje je to lance slomio, i koga u lance bacio? A neka Proročanstva tako su neprozirna da ih je možda već i ispunio, mada ja toga nisam svesna. Ali, ne. Kalandor nije ni blizu njihovog kraja.“
Perin nelagodno sleže ramenima. Znao je samo deliće Proročanstava. Otkad je Rand dozvolio Moiraini da mu strpa onaj barjak u ruke, još je manje no ranije voleo da ih sluša. Ne, čak i pre toga. Još otkako ga je putovanje Putnim kamenom ubedilo da mu je život vezan s Randovim.
Moiraina nastavi: „Ako misliš kako ima samo da ispruži ruku, Loijale, sine Arenta sina Halanovog, budala si, kao i on ako tako misli. Čak i da stigne živ do Tira, moguće je da nikad neće dospeti do Kamena.
Tairenci ne gaje naklonost prema Jednoj moći, a još manje vole muškarce koji tvrde da su Zmaj. Usmeravanje je zabranjeno, a Aes Sedai u najboljem slučaju trpe, sve dok ne usmeravaju. Prepričavanje Zmajskih proročanstava, ili čak i posedovanje primerka knjige, dovoljno je da te strpa u zatvor. A u Kamen Tira bez dozvole visokih lordova niko ne ulazi; niko sem njih samih ne može ući u Srce Kamena. Još nije spreman za ovo. Ne još.“
Perin tiho zagunđa. Kamen neće pasti dok Zmaj ne bude držao Kalandor. Tako mi Svetlosti, kako da dođe do njega – u prokletoj tvrđavi! –pre no što ta tvrđava padne? To je ludilo!
„Zašto samo sedimo ovde?“ – prasnu Min. „Ako Rand ide u Tir, zašto ne polazimo za njim? Neko bi mogao da ga ubije, ili... ili... Zašto samo sedimo ovde?“