„To je poznato, dete. U najmanju ruku, na to se sumnja, a skoro je sigurno. Lijandrin je pre nekoliko meseci napustila Kulu, a još dvanaest žena – pošlo je s njom. Nakon toga nijedna više nije viđena. Pre no što su otišle, pokušale su da provale u odaju gde se čuvaju angreali i sa’angreali. Uspelo im je da provale u skladište manjih ter’angreala. Ukrale su izvestan broj njih, uključujući i nekoliko za koje ne znamo kako se koriste.“
Ninaeva se užasnuto zagleda u Amirlin, a Elejna odjednom protrlja mišice, kao da joj je hladno. Egvena beše svesna da i sama drhti. Mnogo puta zamišljala je da će se vratiti i suočiti se s Lijandrin. Optužiti je i videti da je osuđena na neku kaznu – samo što joj nikada nije uspevalo da zamisli kaznu dovoljno veliku da priliči zločinima koje je Aes Sedai lutkastog lica počinila. Čak je zamišljala i da će kad se vrati otkriti kako je Lijandrin pobegla – obično u strahu od njenog povratka. ali nikada nije zamišljala ništa nalik ovome. Ako su Lijandrin i ostale – nije zaista želela da veruje da ili još ima – ukrale te ostatke Doba legendi, nije bilo moguće reći šta s njima mogu uraditi. Svetlosti hvala što se nisu dočepale sa’angreala, pomisli. I ovako je dovoljno zlo.
Poput angreala, i sa’angreali su omogućavali Aes Sedai da usmerava više Moći no što bi inače bilo bezbedno bez pomoći drugih sestara, samo što su bili daleko moćniji od angreala, i ređi. Ter’angreali su se od njih u potpunosti razlikovali. Daleko brojniji od angreala ili sa’angreala, i dalje su bili retkost. Umesto da pomažu u usmeravanju Jedne moći, oni su je koristili. Niko nije u potpunosti razumeo kako rade. Mnogi od njih radili su samo za one koji mogu da usmeravaju, jer im je bilo potrebno usmeravanje Jedne moći, dok su ostali ono što rade radili za sve. Dok su svi angreali i sa’angreali za koje je Egvena čula bih mali, ter’angreali su mogli da budu ma koje veličine. Svaki su, očigledno s određenom svrhom na umu, načinili Aes Sedai koji su živeli pre tri hiljade godina, da ispunjavaju jednu određenu namenu. Aes Sedai su umirale da saznaju šta je to; umirale, ili im je sposobnost da usmeravaju sagorela. Bilo je sestara u Smeđem ađahu koje su čitavog života proučavale ter’angreale.
Neki su bili u upotrebi, mada verovatno nisu korišćeni u onu svrhu za koju su načinjeni. Debeli beli štap koji su Prihvaćene držale polažući Tri zakletve u času kad su postajale Aes Sedai, bio je ter’angreal. Vezivao ili je za te zakletve s podjednakom sigurnošću kao da su im u kosti usađene. Jedan drugi ter’angreal služio je za poslednju proveru pre no što polaznica postane Prihvaćena. Bilo je i drugih, uključujući mnoge koje niko nije umeo da natera da rade i mnoge koji kao da nisu imali nikakvu praktičnu primenu.
Zašto su uzele stvari koje niko ne zna da koristi?, zapita se Egvena. Ili možda Crni ađah zna. Od te mogućnosti pripade joj muka. Onda bi to bilo podjednako zlo kao da su u ruke Prijatelja Mraka dospeli sa’angreali.
„Krađa je“, nastavi Amirlin glasom hladnim kao njen pogled, „bila najmanje što su učinile. Te noći tri su sestre umrle, kao i dva Zaštitnika, sedam gardista i devetoro slugu. Bilo je to ubistvo, počinjeno da se sakrije krađa i bekstvo. To možda nije dokaz da su – Crni ađah“ – ona silom protisnu te reči – „ali malo ili veruje u suprotno. Istinu govoreći, ne verujem ni ja. Kada po krvavoj vodi plutaju riblje glave, ne moraš videti srebrnperke da bi znala da su tu.“
„Zašto se, onda, prema nama postupa kao da smo zločinke?“ – ljutito upita Ninaeva. „Prevarila nas je žena iz – Crnog ađaha. To bi trebalo da je dovoljno da nas razreši krivice.“
Amirlin se hladno nasmeja. „Tako ti misliš, dete. To što niko u Kuli sem Verin, Leane i mene ne zna da ste bilo šta imale s Lijandrin može biti vaš spas. Da je to poznato, a kamoli ona mala predstava koju ste priredile za Bele plaštove – nemojte tako iznenađeno da izgledate, Verin mi je sve ispričala – da je poznato da ste otišle s Lijandrin, Dvorana bi vrlo verovatno glasala da budete smesta umirene.“
„To nije pošteno!“ – ljutito reče Ninaeva. Leana se promeškolji, ali Ninaeva nastavi. „Nije pravedno! Nije...“
Amirlin ustade. To je bilo sve, ali Ninaeva ućuta.
Egvena je mislila kako joj i jeste pametnije da ćuti. Oduvek je verovala da je Ninaeva najsnažnija osoba koju poznaje, najjače volje. Sve dok nije upoznala ženu s prugastom ešarpom. Molim te, pazi na narav, Ninaeva. Kao da smo zaista deca – novorođenčad – suočena s majkom, a ova majka može da nam uradi mnogo gore no da nas istuče.
Učinilo joj se da im je Amirlin onim što je rekla ponudila neki izlaz, ali nije bila sigurna kakav. „Majko, oprosti što govorim, ali šta nameravaš da nam uradiš?“
„Da vam uradim, dete? Nameravam da kaznim tebe i Elejnu što ste bez dozvole napustile Kulu, a Ninaevu što je bez dozvole napustila grad. Najpre, svaka od vas biće pozvana u radnu sobu Šerijam Sedai. Rekla sam joj da vas išiba tako da nedelju dana ne možete da sedite. Već sam naredila da se to obznani polaznicama i Prihvaćenim.“
Egvena iznenađeno trepnu. Elejna glasno zastenja, ukoči leđa i promrmlja nešto sebi u bradu. Ninaeva je bila jedina koja je to ravnodušno primila. Kazna, bila u vidu dodatnog posla ili nečeg drugog, uvek je bila između nadzornice polaznica i kažnjene. To su obično bile polaznice, ali ponekad i Prihvaćene koje su prekršile previše pravila. Šerijam uvek to zadrži za sebe, sumorno pomisli Egvena. Nije moguće da je svima rekla. Ali bolje i to nego zatočeništvo. Bolje no umirivanje.
„Objava je deo kazne, naravno“, nastavi Amirlin, kao da je pročitala Egvenine misli. „Takođe sam obznanila da ste sve tri dodeljene kuhinji, da radite na pranju sudova, do daljnjeg. A dala sam da se nasluti da bi do daljnjeg moglo da znači do kraja vašeg života. Imate li nekih primedbi?“
„Ne, majko“, brzo kaza Egvena. Ninaevi će teže pasti ribanje šerpi no ono drugo. Moglo bi biti gore, Ninaeva. Svetlosti, moglo bi biti mnogo gore. Ninaeva raširi nozdrve, ali ipak kruto odmahnu glavom.
„A ti, Elejna?“ – upita Amirlin. „Kći naslednica Andora naviknuta je na bolje okolnosti.“
„Želim da postanem Aes Sedai, majko“, odlučno odgovori Elejna. Amirlin dodirnu papir na stolu spred sobom i na neko vreme kao da se zadubila u njegov sadržaj. Kada diže glavu, osmeh joj ne beše nimalo prijatan. „Da je bilo koja od vas bila dovoljno budalasta da drugačije odgovori, dodala bih vašem računu nešto zbog čega biste proklinjale majke što su vašim očevima dopustile da im ukradu prvi poljubac. Dopustile ste sebi da vas kao malu decu odvedu iz Kule. Ni odojče ne bi palo u takvu zamku. Naučiću vas da razmislite pre no što delate, ili ću, u suprotnom, vama zapušiti pukotine u branama!“
Egvena se u sebi zahvali Svetlosti, ali se naježi kada Amirlin nastavi. „E sad, šta još nameravam da vam uradim. Izgleda da ste značajno uvećale svoju sposobnost usmeravanja otkako ste otišle iz Kule. Mnogo ste naučile. Uključujući ponešto“, oštro dodade, „od čega nameravam da vas odučim!“
Ninaeva iznenadi Egvenu rekavši; „Znam da smo činile... ponešto... što nije trebalo, majko. Uveravam te da ćemo se najviše što možemo truditi da živimo kao da smo već položile Tri zakletve.“
Amirlin nešto progunđa. „Gledajte da lako bude“, suvo odvrati. „Da mogu, noćas bih vam u šake stavila Štap zakletve, ali pošto je to predviđeno samo za uzdizanje do Aes Sedai, sve nade moram da položim u vaš zdrav razum – ako ga uopšte imate – da vas održi. Kako stvari stoje, ti, Egvena, i ti, Elejna, postaćete Prihvaćene.“
Elejna zaprepašćeno uzdahnu, a Egvena zapanjeno promrmlja; „Hvala ti, majko.“ Leana se promeškolji. Egvena pomisli kako Čuvar baš i ne izgleda zadovoljno. Nije bila iznenađena – očigledno je znala šta se sprema – ali nije bila ni srećna zbog toga.