Rand se batrgao da dohvati Izvor. Prekasno je da se brine o mučnini ili padanju na lice. Neki drugi put možda bi se tome i smejao. Batrgao se... Bilo je to kao da pokušava da napipa iglu utrnulim prstima, u mračnoj sobi.
Vreme je za umiranje, prošaputa Lijus Terin. Rand je uvek znao da će Lijus Terin biti tu kada dođe kraj.
Ni pedeset koraka od Randa, Tairenci i Kairhijenjani uz poklič se zariše u Seanšane.
„Borite se, psi!“, urlala je Anaijela, iskočivši iz sedla pored njega. „Borite se!“ Vitka gospa odevena u svilu i čipku izbaci bujicu psovki od kojih bi se osušio jezik i nekom kočijašu.
Anaijela je stajala držeći uzde svoga konja, dok joj je pogled klizio od vrtloga ljudi i čelika do Randa. Ejlil je bila ta koja ga je okrenula na leđa. Klečeći tamo, nedokučivo ga je posmatrala svojim krupnim tamnim očima. Činilo se kao da nije mogao da se pomeri. Osećao se isceđeno. Nije bio siguran je li u stanju i da trepne. Krici i zveket čelika odzvanjali su mu u ušima.
„Umre li u našim rukama, Bašer će nas obe obesiti!“ Anaijela se sad sasvim sigurno nije smeškala. „Ako nas se ona čudovišta u crnim kaputima dočepaju...!“ Ona se strese i savi bliže Ejlil, nešto pokazujući nožem izvađenim iz pojasa koji joj ranije nije primetio u ruci. Krvavocrveni rubin presijavao se na dršci. „Tvoj kapetan-kopljanik mogao bi da odvoji dovoljno ljudi da nas izbavi odavde. Mogle bismo biti miljama daleko pre no što bude pronađen, i nazad na svojim imanjima pre nego što...“
„Mislim da može da nas čuje“, mirno je prekide Ejlil. Njene ruke u crvenim rukavicama pokrenuše se ka struku. Vraćala je nož u korice? Ili ga je vadila? „Ako umre ovde...“, reče ona, jednako odsečno kao i druga žena, pa naglo okrete glavu.
Kopita su grmela sa obe strane Randa kao pobesnela bujica. Galopirala su ka severu, prema Seanšanima. S mačem u ruci, Bašer jedva da je cimnuo uzde svoga konja pre no je iskočio iz sedla. Gregorin Panar sjahao je sporije, ali je mahao mačem na svoje ljude koji su jurišali pored njih. „Juriš za kralja i Ilijan!“, urlao je. „Juriš! Gospodar Jutra! Gospodar Jutra!“ Zveket oružja postade glasniji. Kao i vrištanje.
„Ovako će biti na kraju krajeva“, zarežao je Bašer, počastivši dve žene sumnjičavim pogledima. No, na to je potrošio samo jedan trenutak, pre nego što mu je glas nadjačao buku bitke. „More! Spaljena bila ta tvoja aša’manska koža! Ovamo, sad!“ Hvala Svetlosti, nije uzviknuo kako je gospodar Zmaj pao.
Napregnuvši se, Rand okrenu glavu za šaku. Dovoljno da vidi Ilijance i Saldejce kako napreduju ka severu. Seanšani mora da su odustali.
„More!“ Ime je grmelo kroz Bašerove brkove, a sam Mor iskoči iz sedla konja u galopu, zamalo na Anaijelu. Ona je delovala zgrožena izostankom bilo kakvog izvinjenja dok se čovek spuštao na kolena pored Randa, pomerajući tamnu kosu koja mu je pala preko lica. Međutim, veoma se brzo odmakla kada je shvatila kako on namerava da usmerava, i bukvalno jedskočila unazad. Ejlil je ustala mnogo glatkije, ali nije bila nimalo sporija u sklanjanju odatle. A nož sa srebrnom drškom je zadenula nazad, u korice o svom pojasu.
Isceljivanje je bilo jednostavno, iako ne baš prijatno. Perje je bilo iščupano, a strela oštrim trzajem provučena čitavom dužinom kroz ranu, što je izazvalo uzdah s Randovih usana, ali to samo da bi se raščistio put. Prljavština i blago zariveni komadići otpadali bi dok bi se tkivo tkalo, ali samo su Flin i nekolicina drugih mogli da koriste Moć da odstrane ono što je bilo duboko zariveno. Položivši dva prsta na Randove grudi, Mor je držao jezik među zubima, i usredsređenog izraza lica poče da tka Lečenje. Tako je uvek radio; drugačije mu nije uspevalo. Nisu to bila složena tkanja kakva je koristio Flin. Samo je njih nekoliko bilo sposobno to da izvede, a za sada nijedan tako dobro kao Flin. Ovo je bilo jednostavnije. Grublje. Randa su prožimali talasi vrućine, dovoljno jaki da ga primoraju da zastenje i da mu znoj pokulja iz svake pore. Žestoko se tresao, od glave do pete. Ovako mora da se osećalo pečenje kada ga stave u pećnicu.
Iznenadna poplava vreline polako poče da se povlači, a Rand je ležao teško dišući. U njegovoj glavi, Lijus Terin je isto tako teško disao. Ubij ga! Ubij ga! Iznova i iznova.
Utišavši taj glas do prigušenog zujanja, Rand zahvali Moru mladić je žmirnuo kao da ga je to iznenadilo! a onda dograbi Zmajevo žezlo sa zemlje i prisili samog sebe da stane na noge. Uspravljen, blago se lelujao. Bašer krenu da mu ponudi ruku, a onda se zaustavi usred pokreta. Rand je mogao da stoji bez pomoći. Jedva. Mada je isto tako mogao da podigne ruke i poleti koliko i da počne da usmerava. Kada je dotakao bok, košulja mu je skliznula preko krvi, no stari okrugli ožiljak i novi rez preko behu jedva osetljivi. Tek upola zalečeni, ali otkada ih je dobio, nikad nisu bili ništa bolji.
Za trenutak je proučavao dve žene. Anaijela je promrmljala nešto što je ličilo na nejasno čestitanje i uputila mu je takav osmeh da se zapitao ne namerava li možda da mu oliže zglob. Ejlil je stajala veoma uspravljena, veoma hladna, kao da se ništa nije dogodilo. Jesu li nameravale da ga ostave da umre? Ili da ga ubiju? Ali ako je bilo tako, zašto su poslale svoje vojnike u napad i pojurile da provere kako mu je? S druge strane, Ejlil jeste izvukla nož kada se poveo razgovor o njegovom umiranju.
Većina Saldejaca i Ilijanaca galopirala je na sever ili je jahala niz greben goneći preostale Seanšane. A onda se Vejramon pojavio na severu, jašući visokog, blistavog vranca u laganom kasu, ali ubrza kada je ugledao Randa. Njegovi ljudi jahali su u dvostrukom nizu iza njega.
„Moj gospodaru Zmaju", kliknuo je visoki lord kad je sjahao. I dalje je delovao čisto kao i u Ilijanu. Bašer je jednostavno delovao izgužvano i pomalo blatnjavo tu i tamo, ali Gregorinova otmena odeća je bila potpuno umazana zemljom, a jedan rukav mu je bio pocepan. Vejramon napravi tako kitnjast naklon da bi postideo i kraljevske dvorane. „Oprosti mi, moj gospodaru Zmaju. Učinilo mi se da sam video Seanšane kako napreduju pred grebenom pa sam krenuo da ih presretnem. Nisam ni posumnjao da postoji i ova druga družina. Ne možeš ni da zamisliš koliko bi me zabolelo da si bio povređen.“
„Mislim da znam“, suvo odvrati Rand, a Vejramon žmirnu. Seanšansko napredovanje? Možda. Vejramon bi uvek zgrabio priliku da se proslavi jurišom. „Šta si mislio pod onim ’na kraju krajeva’, Bašere?“
„Povlače se“, odgovori Bašer. U dolini, vatra i munje na trenutak šiknuše, kao da su hteli da pokažu kako laže, ali je to bilo na najudaljenijem kraju.
„Tvoji... izviđači kažu da se svi povlače“, reče Gregorin trljajući bradu i uputi Moru iskošen, nelagodan pogled. Mor mu se osmehnu iskezivši zube. Rand je bio video Ilijanca kako predvodi svoje ljude u žarište borbe, dovikujući ohrabrenja i divlje vitlajući mačem, ali ovog puta ustuknuo je od Morovog osmeha.
Uto se Gedvin pope brzim koracima do njih, nemarno vukući svoga konja, bezobzirno. Gotovo da je pokazao zube Bašeru i Gregorinu, namrštio se na Vejramona, kao da je već znao za njegovu grešku, i odmerio je Ejlil i Anaijelu kao da se spremao da ih uštine za zadnjice. Dve se žene brzo odmaknuše od njega, ali to su učinili i muškarci, izuzimajući Bašera. Čak i Mor. Gedvinov pozdrav Randu bio je neobavezno podizanje pesnice do grudi. „Poslao sam izvidnicu čim sam video da je ova grupa sređena. Postoje još tri kolone u krugu od deset milja.“
„Svi idu na zapad“, tiho dodade Bašer, ali je posmatrao Gedvina tako oštro da bi to preseklo i kamen. „Uspeo si“, rekao je Randu. „Svi se povlače. Sumnjam da će se zaustaviti nedaleko od Ebou Dara. Pohodi se ne završavaju baš uvek velikim maršom i ulaskom u grad, a ovaj ovde je završen."
Iznenađujuće ili možda i ne Vejramon poče da se raspravlja tražeći dalje napredovanje da „se Ebou Dar zauzme u slavu Gospodara Jutra“, kako je on to rekao, ali je svakako bilo iznenađenje ćuti Gedvina kako izjavljuje da ne bi imao ništa protiv još nekoliko sukoba sa ovim Seanšanima i da se svakako ne bi protivio da vidi Ebou Dar. Čak su i Ejlil i Anaijela dale svoj glas u korist „istrebljivanja tih Seanšana jednom za svagda", mada je Ejlil dodala kako bi ona svakako želela da izbegne vraćanje da bi se posao dovršio. Bila je veoma sigurna kako bi gospodar Zmaj ustrajao da mu se u tom slučaju pridruži. To je izjavila tako hladno i suvo da ih sve podseti na noć u Aijelskoj pustari.