Niz obronak, iza Flina, Mor provuče ruku kroz kosu i uznemireno se osvrnu. Flin se drugačije okrenu u sedlu i olabavi mač u koricama. Narišma je, gledajući u nebo u potrazi za letećim stvorovima, prečesto treptao. Na Adlijevom obrazu se trzao mišić. Svako od njih je ispoljavao neki znak napetosti, i malo čuđenja. Kroz Randa poteče olakšanje. Ipak nije ludilo.
Dašiva se osmehivao, uvrnutim samozadovoljnim osmehom. „Ne mogu da verujem da nisi osetio ranije.“ Glas mu je bio vrlo blizu podsmeha. „Držao si saidin praktično dan i noć otkad smo počeli ovaj ludi pohod. Ovo je jednostavan štit, ali nije hteo da se oblikuje, a onda se sastavio, kao da mi se istrgao iz ruku.“
Srebrnoplava traka prolaza otvori se na vrhu jednog od ogoljenih brda, pola milje na zapad, i Borac provede svog konja kroz nju, a onda žurno uzjaha, vraćajući se iz izvidnice. Čak i na toj udaljenosti, Rand je mogao da oseti bledo podrhtavanje tokova koji su okruživali prolaz, pre nego što su nestali. Jahač nije stigao ni do podnožja brda, kada se novi prolaz otvori na grebenu, a potom i treći, četvrti, i dalje, jedan za drugim, gotovo istom brzinom kojom im se prethodnik mogao skloniti s puta.
„Ali se jeste stvorio“, reče Rand. Kao i izviđački prolazi. „Ako je teško obuzdati saidin, to je uvek teško, ali on i dalje radi ono što ti hoćeš.“ Ali zašto je ovde teže? Pitanje za neku drugu priliku. Svetlosti, želeo je da je Harid Fel još uvek živ; stari filozof bi možda imao odgovor. „Vrati se ostalima, Dašiva“, naredi, ali je čovek zurio u njega zaprepašćeno, i on je morao da ponovi pre no je ovaj dozvolio štitu da nestane, trgnuo svog konja nazad bez pozdrava i poterao ga niz obronak, obadajući ga petama.
„Neki problemi, moj gospodaru Zmaju?“ Anaijela se glupavo osmehnu. Ejlil je jedva uputila Randu ravan pogled.
Videvši prvog izviđača kako jaše prema Randu, ostali se uputiše na sever i jug, gde će se pridružiti ostalim kolonama. Potražiti ih na staromodan način bilo je brže nego otvarati nasumične prolaze. Zauzdavši konja ispred Randa, Nalaam udari pesnicom o grudi da li su mu oči izgledale divlje? Nije bilo bitno. Saidin je još uvek radio ono što je čovek koji je njime upravljao želeo. Nalaam pozdravi i predade svoj izveštaj. Seanšani nisu bili ulogoreni na deset milja udaljenosti, nije bilo više od pet ili šest milja razdaljine, marširajući na istok. A imali su dvadesetak sul’dam i damane.
Rand izdade naređenja kada je Nalaam odgalopirao, i njegova kolona poče da se kreće ka zapadu. Branioci i Saborci jahali su na oba boka. Legionari su marširali na kraju, tačno iza Denharda. Podsetnik plemkinjama i njihovim vojnicima, ako im je podsetnik bio potreban. Anaijela je sigurno gledala preko ramena dovoljno često, a Ejlilina odlučnost da ne pogleda bila je uočljiva. Rand je bio u glavnoj navali kolone, Rand i Flin i ostali, istoj kao što je bilo i u drugim kolonama. Aša’mani za napad, a ljudi sa čelikom da im čuvaju leđa dok ubijaju. Sunce je imalo još dugo da se penje do podneva. Ništa se nije promenilo što bi promenilo plan.
Ludilo neke sačeka, prošaputa Lijus Terin. Drugima se prišunja.
Miradž je jahao blizu čela svoje vojske koja je marširala na istok blatnjavim putem što je krivudao preko brežuljaka s maslinjacima i kroz nepovezane šumarke. Ne na čelu. Ceo puk, mahom Seanšani, jahao je između njega i isturenih izviđača. Znao je generale koji su želeli da budu na samom čelu. Većina ih je bila mrtva. Većina je izgubila bitke u kojima su poginuli. Blato je sprečavalo dizanje prašine, pa ipak se vest o vojsci u pokretu širila poput neobuzdanog požara u Salaskoj stepi, bez obzira na tlo. Tu i tamo, između maslinovog drveća spazio bi prevrnuta kolica ili napušteni srp, ali radnici su davno nestali. Srećom, oni bi izbegavali njegove suparnike sa istim žarom s kojim su izbegavali njega. Uz malo sreće, nemajući rakene, njegovi protivnici neće znati da je krenuo na njih dok ne bude prekasno. Kenar Miradž nije voleo da se oslanja na sreću.
Osim nižih zapovednika spremnih da naprave karte ili umnože njegova naređenja i glasnika spremnih da ih ponesu, njegovo jedino društvo pri jahanju bili su Abelder Julan, toliko sitan da je kraj njega Miradžov obični smeđi škopac izgledao gorostasno, srčani čovečuljak čiji su nokti na malim prstima bili obojeni u zeleno, i koji je nosio crnu periku kako bi prikrio svoju ćelavost, i Lizejn Džarat, sedokosa žena iz samog Sendara, čije su bledo dežmekasto lice i plave oči bile odraz smirenosti. Julan nije bio miran; Miradžov kapetan vazduha, kože boje uglja, često je bio smrknut zbog pravila koja mu više nisu dozvoljavala da se češće dohvati rakenskih uzdi, ali danas je njegova namrštenost sezala do kosti. Nebo je bilo čisto, savršeno vreme za rakena, ali prema Surotinom naređenju, nijedan od njegovih letača danas neće biti u sedlu, ne ovde. Hailene su sa sobom imale premalo rakena da bi ih nepotrebno izlagali opasnosti. Miradža je više uznemiravao Lizejnin mir. Ne samo starija dersul’dam pod njegovim zapovedništvom, ona je bila i prijatelj s kojim je podelio mnogo šolja kafe i mnogo igara kamenčića. Živahna žena, uvek prepuna poleta i oduševljenja. No ona je bila ledeno mirna, tiha kao bilo koja sul’dam koju je probao da ispituje.
U njegovom vidokrugu je bilo dvadeset damane koje su pratile konjanike, svaka hodajući pored konja svoje sul’dam. Suldam su poskakivale u sedlima, saginjući se da potapšu damane po glavi, ispravljajući se samo da bi se ponovo savile da ih pomiluju po kosi. Damane su mu delovale dovoljno mirno, ali su sul’dam očigledno bile kao na oštrici. A inače razdragana Lizejn jahala je nema kao kamen.
Jedan torm se pojavi pred njima, trčeči niz kolonu. Prilično postrance i ivicom šumaraka, ali su konji ipak njištali i uzmicali dok je zver prekrivena bronzanom krljušti prolazila pored njih. Dresirani torm ne bi napao konja – barem ne ako ga ne obuzme groznica ubijanja, a to je bio razlog zašto tormovi nisu bili dobri u bitkama ali konja obučenih da budu mirni u njihovoj blizini nije bilo ništa više negoli samih tormova.
Miradž posla mršavog potporučnika po imenu Varek da preuzme izviđački izveštaj od morat’torma. Pešice, i Svetlost ga progutala ako je Varek zbog toga izgubio sei’taer. Nije nameravao da gubi vreme na Vareka koji bi pokušao da obuzda neko od grla koja su nabavili u okolini. Čovek se vrati brže nego što je otišao i napravi krut naklon, počevši svoj izveštaj pre no su mu se leđa ispravila.
„Neprijatelj je na manje od pet milja ka istoku, moj gospodaru general-kapetane, i maršira u našem pravcu. Podeljeni su u pet kolona koje su međusobno udaljene oko milju.“
Toliko o sreći. Ali Miradž je bio razmotrio kako bi mogao napasti četrdeset hiljada, ako sam ima samo pet, i pedeset damane. Uskoro su ljudi galopirali s naređenjima za pregrupisavanje kako bi se dočekao pokušaj prepada, pa pukovi iza njega počeše da skreću prema šumarcima, a među njima sul’dam sa svojim damane.
Jače se umotavši u svoj ogrtač zbog iznenadnog naleta hladnog vetra, Miradž primeti nešto od čega oseti kako ga obuzima još veća hladnoća. I Lizejn je posmatrala sul’dam kako nestaju među drvećem. I počinjala je da se znoji.
Bertam je lagano jahao, puštajući da mu vetar zanosi ogrtač na jednu stranu, ali je proučavao šumovite predele pred sobom sa zabrinutošću koju jedva i da je pokušavao da sakrije. Od četvorice njegovih sunarodnika koji su jahali za njim, jedino je Dorisin bio istinski vešt u Igri Kuća. Taj glupi tairenski pas, Vejramon, bio je slep, naravno. Bertam iskezi zube na leđa uobražene lude. Vejramon je jahao podaleko ispred ostalih, u dubokom razgovoru s Gedvinom, i da je Bertamu bio potreban ijedan drugi dokaz da bi se Tairenac nasmejao na nešto što bi se smučilo i kozi, bilo bi to ovo kako je taj čovek podnosio to mlado vatrenooko čudovište. Primetio je kako Kiril postrance baca poglede ka njemu, i potegao je uzde svog sivca u pravcu suprotno od kršnog čoveka. Nije gajio posebno neprijateljstvo prema Ilijancima, ali jerzeo ljude koji su se nadvijali nad njim. Nije mogao da dočeka da se vrati u Kairhijen, gde nije morao da bude okružen trapavim divovima. Mada, Kiril Drapaneos nije bio slep, bez obzira na to što je bio previsok. Poslao je desetinu izviđača kao prethodnicu. Vejramon je poslao jednog.