Rubinda izvi usne prema Sivoj. Možda je to trebalo da bude osmeh, ali činilo se da su se usne samo iskrivile. S kao gavran crnom kosom i očima poput safira, Majenka je obično delovala kao da namerava da prođe kroz kameni zid, a sada, pošto je postavila pesnice na bokove, delovala je kao da je spremna da prođe kroz dva. „Nosimo se s onim sa čim možemo za sada, Andaja. Većinom toga, u svakom slučaju. Pobunjenice su zarobljene snegovima u Murandiji, a mi ćemo im dovoljno potpaliti zimu da će se u proleće vratiti puzeći na sve četiri da mole za oproštaj i da zatraže pokoru. Pobrinućemo se i za Tir čim budemo otkrili kuda je nestao visoki lord Darlin, a i za Kairhijen kad iskopamo gde se kriju Karalin Damodred i Toram Rijatin. Al’Tor ima krunu Ilijana u ovom trenutku, ali radi se i na tome. Zato, ako nemaš neku zamisao kako da ga prebacimo u Kulu, ili kako da učinimo da ti takozvani Aša’mani nestanu, ja imam poslove svoga Ađaha kojima moram da se pozabavim."
Andaja se uspravi, ovoga puta stvarno uzrujana. Sem nje i Duhara je skupila oči; pominjanje muškaraca koji mogu da usmeravaju uvek bi joj usijalo glavu. Šiven je coktala, kao da su pred njom deca koja se raspravljaju mada je izgledala kao da je time zadovoljna a Velina se namrštila, zbog nečega sasvim sigurna da se Šiven obrača njoj. Ovo je bilo zabavno, ali počelo je da izmiče iz ruku.
„Poslovi Ađaha važni su, kćerke.“ Elaida nije podigla glas, ali svaka se glava okrenula ka njoj. Ona vrati figuricu od slonovače među ostale u njenoj zbirci u velikoj kutiji prekrivenoj ružama i zlatnim spiralama, pažljivo popravi položaj svoje kutije za pisanje i kutije za prepiske, tako da su tri lakirane kutije stajale tačno poravnate na stolu, a kad je njihova tišina bila potpuna, ona je nastavila: „Međutim, poslovi Kule su značajniji. Verujem da ćete smesta postupiti po mojim odlukama. Vidim previše tromosti u Kuli. Bojim se da će Silvijana imati pune ruke posla ako se stvari uskoro ne poprave.“ Nije izrekla više nikakvu pretnju. Samo se osmehnula.
„Po tvojoj zapovedi, majko“, promrmlja šest glasova, koji nisu bili smireni onoliko koliko bi njihove vlasnice možda poželele. Čak je i Duharino lice gadno pobledelo dok su izvodile kniksove. Dve su Predstavnice bile ostale bez svojih stolica, a pet-šest ih je moralo da provede dane služeći zarad pokore što je bilo dovoljno ponižavajuće s obzirom na njihova zvanja, a uz to je bilo i Umrtvljavanje duha; Šiven i Sidora upadljivo su skupile usne jer su se i predobro sećale ribanja podova i rada u perionici ali nijedna još nije bila poslata Silvijani zarad Umrtvljavanja tela. Nijedna nije ni želela da bude. Nadzornica polaznica imala je nedeljno po dve ili tri posete sestara kojima su njihovi ađasi odredili pokoru, ili su je one odredile same sebi jedna tura šibanja, koliko god bila bolna, završavala se brže od mesec dana ravnanja baštenskih puteljaka samo što je Silvijana imala mnogo manje milosti prema ijednoj sestri negoli prema polaznicama ili Prihvaćenima za koje je bila zadužena. Nije jedna sestra provela dane posle pokore pitajući se ne bi li ipak bilo mnogo bolje da je mesec dana vukla grabulje.
Žurno su se uputile ka vratima, nestrpljive da što pre odu. Predstavnice ili ne, nijedna ne bi ni kročila ovako visoko u Kulu da je Elaida nije izričito pozvala. Poigravajući se svojom prugastom ešarpom, Elaida dopusti da joj osmeh postane zadovoljan. Da, ona je bila gospodarica Bele kule. Kao što jedino i dolikuje Amirlin Tronu.
Pre nego što je ta užurbana družina Predstavnica uspela da stigne do bodnika, otvoriše se vrata na levoj strani i uđe Alvijarin, sa svojom uskom belom ešarpom Čuvarke koja je gotovo nestajala na svilenoj haljini naspram koje je Velinina delovala mračno.
Elaida oseti kako joj se osmeh grči i polako joj nestaje s lica. Alvijarin je držala jedan jedini pergament u svojoj vitkoj ruci. Baš čudno šta sve primećujemo u ovakvim trenucima. Žena je bila odsutna gotovo dve nedelje, nestala je iz Kule bez reči i bez poruke, da je niko nije ni video kako odlazi, a Elaida je bila počela da se zabavlja prijatnim mislima o Alvijarin koja leži ispod nekog snežnog nanosa, ili koja je upala u reku i potonula pod led.
Šest Predstavnica nesigurno se zaustaviše kada im se Alvijarin ne pomeri s puta. Čak ni Čuvarka koja je imala toliko uticaja kao Alvijarin nije preprečavala put Predstavnicama. Mada; je Velina, koja je obično bila najpribranija žena u Kuli, zbog nečega ustuknula. Alvijarin je bacila jedan pogled ka Elaidi, hladno, za trenutak je odmerila Predstavnice, i sve je shvatila.
„Mislim da bi to trebalo da ostaviš kod mene“, obratila se Sidori glasom koji je samo za trunčicu bio topliji od snega napolju. „Majka voli da pažljivo razmotri svoje odluke, kao što vam je poznato. Ovo ne bi bilo prvi put da se predomislila pošto je neku potpisala.“ Ispružila je vitku ruku.
Sidora, čija je nadmenost bila upadljiva čak i među Žutima, samo je malo oklevala pre nego što joj je predala kožne korice za spise.
Elaida je besno škrgutala zubima. Sidora je mrzela onih pet dana koje je provela s rukama do lakata u vreloj vodi i ribanju dasaka. Elaida će joj sledećeg puta pronaći nešto manje udobno. Možda Silvijanu, na kraju krajeva. Ili čišćenje septičkih jama?
Alvijarin se bez reči pomeri u stranu, a Predstavnice odoše, nameštajući šalove, mrmljajući međusobno, ponovo se vraćajući dostojanstvu Dvorane. Alvijarin oštro zatvori vrata za njima, pa krenu ka Elaidi prevrćući papire u koricama. Proglase koje je potpisala nadajući se da je Alvijarin mrtva. Naravno, nije se uljuljkivala nadom. Još nije razgovarala sa Siejn, da je neko ne bi slučajno video, pa rekao Alvijarin kada se vrati, ali Siejn je sigurno radila kao što joj je naloženo, prateći putanju izdaje koja će, sasvim sigurno, dovesti do Alvijarin Frejden. Ali Elaida se nadala. O, kako se samo nadala.
Alvijarin je mrmljala samoj sebi dok je preturala po koricama. „Ovo može da prođe, pretpostavljam. Ali ne i ovo. Ni ovo. A ovo ni u kom slučaju ne može!“ Ona zgužva objavu koju je potpisala i zapečatila Amirlin Tron, pa je nadmeno baci na pod. Zaustavivši se pred Elaidinom pozlaćenom stolicom, s Plamenom Tar Valona napravljenim od mesečevih kamenova na vrhu svog visokog naslona, ona gurnu korice i sopstveni pergament na sto. A onda ošamari Elaidu, tako jako da ovoj zaigraše trnci pred očima.
„Mislila sam da smo ovo sredile, Elaida.“ Naspram glasa te užasne žene snežna oluja, koja je napolju besnela, delovala je toplo. „Ja znam kako da spasem Kulu od tvojih brljotina, i neću da praviš nove meni iza leđa. Ako budeš uporna u tome, budi sigurna da ću se postarati da te smaknu, umire i ostave da arlaučeš pod šibama pred svakom polaznicom, pa čak i poslugom!“
Elaida se s naporom uzdržavala da ne podigne ruku do obraza. Nije joj bilo potrebno ogledalo da bi znala da je crven. Morala je da bude pažljiva. Siejn još ništa nije pronašla, ili bi već došla. Alvijarin je mogla da progovori pred Dvoranom i da oda celokupnu propast pokušaja otmice onog mladog al’Tora. Mogla je da je smakne, umiri i pošalje na šibanje samo s time, ali Alvijarin je imala još jednu strelu u svom luku. Tovejn Gazal vodila je pedeset sestara i dve stotine stražara Kule protiv Crne kule, za koju je Elaida bila sigurna, kada je izdala ta naređenja, da ima možda dvojicu ili trojicu muškaraca koji su mogli da usmeravaju. Pa ipak i pored stotina stotina! I pored Alvijarin koja je hladno piljila u nju, Elaidin stomak još uvek se grčio od te pomisli! čak i pored stotina tih Aša’mana, Elaida je još uvek gajila nade za Tovejn. Crna kula srušiće se u vatri i krvi, to je Prorekla, a sestre će hodati njenim zemljištem. To je sigurno značilo da će, nekako, Tovejn uspeti. Štaviše, ostatak Proricanja saopštio joj je da će Kula, pod njenom vladavinom, povratiti svu svoju staru slavu, da će sam al’Tor drhtati od njenog besa. Alvijarin je bila čula reči koje su silazile sa Elaidinih usana kada ju je obuzelo Proricanje. Ali ih se nije setila kasnije, kada je počela sa svojim ucenjivanjem, nije shvatala sopstvenu propast. Elaida je strpljivo čekala. Trostruko će se naplatiti ovoj ženi! Ali mogla je da bude strpljiva. Za sada.