Alvijarin se baci potrbuške iz klečećeg položaja pred ženu, koja je delovala kao da je načinjena od t’amnih senki i srebrne svetlosti. Dočepavši porub Mesanine haljine, ona poče grozničavo da ga ljubi. Tkanje Varke mora da je bilo to, mada nije mogla da vidi ni jednu jedinu nit saidara, kao što nije mogla ni da oseti sposobnost usmeravanja u ženi koja je stajala nad njom – nije se sasvim održalo pred njenim grozničavim cimanjem ivice suknje. Treptaji bronzane svile s tankim porubom vezenih crnih spirala pokazaše se kroz njega.
„Živim da služim i pokoravam ti se, velika gospodarice", soptala je Alvijarin između poljubaca. „Znam da sam najniža od najnižih, crv u tvome prisustvu, i molim se samo za jedan tvoj osmeh.“ Već je jednom bila kažnjena zbog „uzdizanja nad svojim položajem“ ne zbog neposlušnosti, hvala budi velikom gospodaru Tame! i znala je da, koliko gcd da sada Elaida zavija, to nije ni upola glasno kao što su njeni krici bili.
Mesana je pusti da je ljubi još neko vreme, pa je konačno prekide podigavši Alvijarino lice vrhom svoje papučice koji joj je gurnula pod bradu. „Objava je istaknuta.“ To nije bilo pitanje, ali Alvijarin požuri da odgovori.
„Jeste, velika gospodarice. Prepisi su poslati u severnu i južnu luku još pre nego što ju je Elaida potpisala. Prvi glasnici su već na putu, a nijedan trgovac neće napustiti grad bez prepisa koje će razdeliti.“ Mesana je, naravno, sve to već znala. Znala je sve. Alvijarinin čudno izvijeni vrat uhvatio je grč, ali ona se nije ni makla. Mesana će joj reći kada da se pomakne. „Velika gospodarice, Elaida je prazna ljuštura. Uz svu poniznost, ne bi li bilo bolje kada ne bismo morali da je koristimo?“ Zadržala je dah. Moglo je biti opasno postavljati pitanja nekome od Izabranih.
Nokat od senke na srebrnom prstu kuckao je po srebrnim usnama koje su bile napućene kao da se smeškaju zabavljajući se. „Bolje da ti nosiš ešarpu Amirlin, dete?“, konačno progovori Mesana. „Dovoljno niska žudnja da ti odgovara, ali sve u svoje vreme. Za sada, imam za tebe jedan sitan zadačić. I pored svih zidova koji su se podigli između ađaha, čini se da se glavešine međusobno sastaju iznenađujuće često. Slučajno, kako se trude da to izgleda. Sve osim Crvenih, mislim; šteta što je Galina dopustila da je ubiju* inače bi nas mogla izvestiti šta li to spremaju. Vrlo verovatno to nije ništa bitno, ali ti ćeš saznati zbog čega javno međusobno keze zube jedna na drugu, a šapuću zajedno kad ih niko ne vidi.“
„Čujem i slušam, velika gospodarice", smesta odvrati Alvijarin, zahvalna što je Mesana to smatrala nevažnim. Ta velika „tajna“ o tome ko vodi koji ađah za nju nije bila tajna svaka Crna sestra morala je da iznese pred Vrhovni savet svaki šapat iz svog navodnog Ađaha ali samo je Galina, od svih njih, bila Crna. To znači ispitivanje Crnih sestara među Predstavnicama, što je zahtevalo da prođe kroz sve slojeve između sebe i njih. Za to će trebati vremena, a nije bilo sigurno da će joj uspeti. Izuzev Firejn Nihren i Suejne Dragand, koje jesu bile glavešine svojih Ađaha, činilo se da Predstavnice retko znaju šta glavna u njihovom Ađahu misli, sve dok im to ne bude saopšteno. „Obavestiću te čim budem nešto saznala, velika gospodarice."
Ali osvojila je jednu sitnicu i za sebe. Bilo to nevažno ili ne, Mesana nije znala baš sve što se događalo u Beloj kuli. A Alvijarin će držati oči otvorene dok ne nađe sestru s bronzanim suknjama čija je ivica obrubljena crnim spiralnim vezom. Mesana se krila u Kuli, a znanje je bilo moć.
26
Dodatni delić
Siejn je koračala hodnicima Kule dok je sve više imala osećaj da joj postaje neudobnije pri svakom okretu. Bela kula bila je prilično velika, to je istina, ali ona je ovo radila već nekoliko sati. Veoma bi volela da je ušuškana u sopstvenim odajama. I pored okana na svakom prozoru, širokim, tapiserijama optočenim hodnicima duvala je promaja od koje su stajaće lampe treperile. Hladna promaja na koju je bilo teško ne obraćati pažnju kada bi joj se uvukla pod suknje. Njene su odaje bile tople, i udobne, i bezbedne.
Sobarice su žurno izvodile kniksove, a sluge su se klanjale dok je prolazila upola ih primećujući i ni najmanje ne obraćajući pažnju na njih. Većina sestara nalazila se u odajama sopstvenih ađaha, a one malobrojne koje su se kretale van njih hodale su s obazrivim ponosom, najčešće po dve zajedno, uvek obe iz istog ađaha, sa šalovima raširenim preko leđa, koje su isticale kao da su nekakvi barjaci. Ona se osmehnu i prijateljski klimnu Tejlin, ali veličanstvena zlatokosa Predstavnica samo joj uzvrati oštrim pogledom, lepotica izvajana od leda, a onda se udalji brzim koracima poigravajući se svojim šalom sa zelenim resama.
Sada je bilo kasno da se Tejlin pozove da bude deo potrage, čak i da se Pevara slagala s tim. Pevara je savetovala opreznost, a onda još više oprenosti, a ako ćemo pravo, Siejn je bila i potpuno spremna da je posluša pod ovim okolnostima. Samo što joj je Tejlin bila prijateljica. Nekada joj je bila prijateljica.
Tejlin nije bila najgora. Nekoliko običnih sestara otvoreno su frknule na nju. Na jednu Predstavnicu! Nijedna Bela, naravno, ali to nije trebalo da čini bilo kakvu razliku. Bez obzira na to šta se događalo u Kuli, trebalo je da poštuje pristojnost. Džulin Medon, visoka privlačna žena kratke kose koja je manje od godinu dana držala stolicu za Smeđe, provuče se pored nje a da nije ni promrmljala izvinjenje, pa nastavi dalje onim svojim muškobanjastim koracima. Serin Asnober, još jedna Smeđa Predstavnica, besno se namršti na Siejn i poče da se poigrava onim zakrivljenim nožem koji je uvek nosila za pojasom, a potom nestade u jednom od poprečnih hodnika. Serin je bila Altarka, sede koje su prošarale njene tamne slepoočnice naglašavale su joj prastari tanki bledi ožiljak na maslinastom obrazu, a samo su Zaštitnici mogli da se nadmeću s njom u mrkim pogledima.
Možda je sve ovo trebalo očekivati. Nedavno je bilo nekoliko neugodnih slučajnosti i nijedna sestra neće zaboraviti ako je bez imalo obzira isterana iz hodnika oko odaja drugih ađaha, a još manje ono što je ponekad pratilo to izbacivanje. Bilo je glasina da su jednoj Predstavnici jednoj Predstavnici! – Crvene načele i više od dostojanstva, samo što se nije govorilo o kome je reč. Stvarno je bila šteta da Dvorana nije mogla omesti Elaidin ludi proglas, međutim, prvo se jedan ađah, a za njim i ostali, čvrsto uhvatio novih povlastica, a malo koja Predstavnica je nameravala da ih se odrekne sada, kada su ih sprovodile, što je prouzrokovalo da Kula bude gotovo podeljena u naoružane logore. Nekada je Siejn smatrala da je vazduh u Kuli poput uzburkanog vrelog želea sumnjičavosti i podmetanja; sada je to bio uzburkani vreli žele nakiselog ukusa.
Cokćući u neodobravanju, ona popravi sopstveni šal s belim resama dok je Serin nestajala. Nije bilo logično trzati se zato što se Altarka mrštila čak ni Serin ne bi išla dalje od toga; sasvim sigurno ne bi a još je manje bilo logično brinuti se zbog nečega što nije mogla da promeni kada je imala zadatak pred sobom.
A tada, posle sveg njenog traganja toga jutra, samo što je zakoračila ugledala je svoj dugo traženi plen kako ide ka njoj. Zera Dankan bila je vitka crnokosa devojka koja je odisala ponosom, pristojno staložena, i po svim spoljnim pokazateljima nedirnuta usijanim strujama koje su ovih dana tekle Kulom. Pa, nije baš da je stvarno bila devojka, ali Siejn je bila sigurna da nije nosila taj šal s belim resama ni pedesetak godina. Bila je neiskusna. Prilično neiskusna. To bi moglo biti od pomoći.
Zera nije ni pokušala da izbegne Predstavnicu sopstvenog ađaha, s poštovanjem pognuvši glavu kada se Siejn našla pored nje. Prilično gust umetnički zlatovez uspinjao se rukavima njene snežnobele haljine i pravio širok prsten na dnu njene suknje. Bio je to neuobičajen stepen kaćiperstva za nekog iz Belog ađaha. „Predstavnice“, promrmljala je. Jesu li njene plave oči delovale malčice zabrinuto?