Ali koliko god da je to možda delovalo kada su druge Aes Sedai u pitanju, čakje i Sumeko pomalo delovala kao da se ulaguje Ninaevi. Kružok pletilja smatrao je čudnim, najblaže rečeno, da mlade žene poput Elejne i Ninaeve zapovedaju drugim Aes Sedai, i da ih one slušaju. To je kopkalo i samu Avijendu; kako je snaga u Moći, nešto sa čime si rođena, kao i sa očima, imala veću težinu od časti koju su donosile godine. Međutim, starije Aes Sedai su slušale, a za Srodnice je to bilo dovoljno. Ajina, visoka skoro kao Avijenda, a tamnoputa gotovo koliko i žene Morskog naroda, na svaki Ninaevin pogled odgovarala je poniznim osmehom, dokje Dajmena, čija je jarkocrvena kosa bila prošarana sedim, neprekidno spuštala glavu ako bi je Ninaeva pogledala; žutokosa Sibela je šakom pokušavala da prikrije napeto kikotanje. I pored njihove eboudarske odeće, samo je Tamarla, vitka i maslinaste kože, bila Altarka, a čak ni ona nije bila iz samog grada.
Čim im se Ninaeva približila, one se razdvojiše otkrivajući ženu koja je klečala, ruku vezanih na leđima, s kožnom vrećom preko glave, odeće iscepane i prašnjave, nekada lepe. Ona je bila povod njihove uznemirenosti koliko i Merililino mrštenje ili Izgubljeni. Možda i više.
Tamarla skide prekrivku, otkrivajući ženine zamršene, tanke, perlicama ukrašene pletenice; Ispan Sefar pokuša da ustane, ali uspela je samo da čudno čučne, pre nego što se stresla i ponovo pala, trepćući i blesavo se kikoćući. Lice joj je bilo okupano znojem, a nekoliko modrica, zarađenih dok su je hvatali, kvarilo je njene bezvremene crte lica. Po Avijendinom mišljenju, suviše nežno su se odnosili prema njoj, uzevši u obzir njene zločine.
Biljke koje je Ninaeva na silu sasula ženi u grlo još uvek su joj pomućivale um i slabile noge, no Kirstiejn je koristila svaku trunku Moći koju je mogla da podnese kako bi održavala štit nad njom. Nije bilo mogućnosti da Senotrk pobegne čak i da nije bila omamljena jer Kirstiejn je u Moći bila jaka koliko i Riejna, jača od većine Aes Sedai koje je Avijenda susrela; međutim, čak je i Sumeko napeto čupkala svoje suknje i izbegavala da pogleda u ženu koja je klečala.
„Sada je sigurno vreme da je sestre preuzmu“, odjeknu Riejnin visoki glas, nesiguran kao da je pripadao Crnoj sestri koju je Kirstiejn držala pod štitom. „Ninaeva Sedai, mi... mi ne bi trebalo da čuvamo... uf!...da budemo zadužene za... jednu Aes Sedai.“
„Tačno“, brzo umetnu Sumeko. I nestrpljivo. „Aes Sedai bi sada trebalo da je preuzmu.“ Sibela je zvučala kao njen odjek, sve su klimale glavom, a odobravajuće mrmljanje širilo se među svim okupljenim Srodnicama. One su do srži verovale kako su ispod Aes Sedai; verovatno bi radije izabrale da čuvaju Troloke nego da paze na jednu Aes Sedai.
Neodobravajući pogledi koje su upućivale Merilila i ostale sestre promeniše se kad je otkriveno Ispanino lice. Sarejta Tomares, koja je svoj šal sa smeđim resama nosila samo nekoliko godina i još nije imala bezvremeni izgled, piljila je s toliko gađenja da je to trebalo da pogodi Senotrka na pedeset koraka. Adeleas i Vandena, ruku potpuno ispravljenih na svojim suknjama, izgledale su kao da se bore s mržnjom protiv žene koja im je nekada bila sestra, a onda ih je izdala. Pa ipak, pogledi koje su upućivale Kružoku pletilja nisu bili mnogo bolji. I one su, isto tako, u dubini srca znale da su Srodnice daleko ispod njih. Bilo je tu i nešto više od toga, jer je izdajica bila jedna od njihovih, a niko osim njih nije imao prava na nju. Avijenda se slagala. Devica koja bi izdala svoje sestre po koplju nije umirala ni brzo, ni bez srama.
Ninaeva ponovo, pomalo na silu, navuče vreću preko glave Ispan Šefar. „Do sada ste se dobro pokazale", odlučno je saopštila Kružoku pletilja. „Ako se pojave ikakve naznake da postaje pribrana, uspite u nju još malo mešavine. Od toga će biti lakomislena kao koza puna piva. Začepite joj nos ako pokuša da je ne proguta. Čak i Aes Sedai mora da proguta ako joj začepite nos i pripretite joj da ćete joj naprašiti uši.“
Riejna je razjapila usta i iskolačila oči, kao i većina njenih pratilja. Sumeko klimnu glavom, ali polako, a kostrešila se gotovo koliko i ostale. Kada bi Srodnice pomenule Aes Sedai, to je bilo gotovo kao da govore o Tvorcu. Pomisao da jednoj Aes Sedai začepe nos, pa čak iako je ona Senotrk, na njihovim licima ispisivala je izraz užasa.
Sudeći po razrogačenim očima Aes Sedai, ni njima se nimalo nije dopadao taj predlog. Merilila je razjapila usta, piljeći u Ninaevu, ali baš tada je Elejna stigla do nje, pa se Siva sestra brzo okrenu ka njoj, dobivši samo jedan kratak pogled neodobravanja od Birgite. Njena uznemirenost bila je očita, pošto je glas podigla umesto da ga spusti; Merilila je obično bila vrlo neupadljiva. „Elejna, ti moraš da porazgovaraš s Ninaevom. Te su žene već sasvim dovoljno zbunjene i potpuno uplašene. Nimalo ne pomaže da ih još više uznemiriš. Ako Amirlin Tron zaista namerava da im dopusti da idu u Kulu“, polako je odmahnula glavom, pokušavajući da porekne i to, a možda još mnogo šta, „ako joj je to namera, one moraju da steknu jasnu sliku o svom položaju i...“
„Amirlin to namerava“, preseče je Elejna. Kod Ninaeve, odlučno obraćanje bilo je pesnica pod nosom; kod Elejne, to je bila smirena sigurnost. „One će dobiti priliku da ponovo pokušaju. Nijedna žena koja može da usmerava više nikada neće biti odsečena od Kule. Sve će one biti deo Bele kule.“
Nezainteresovano prelazeći prstima preko noža u svom pojasu, Avijenda se dvoumila u vezi s tim. Egvena, Elejnina Amirlin Tron, rekla je manje-više isto to. I ona joj je bila prijateljica, medutim, svoje je srce poklonila tome da bude Aes Sedai. Sama Avijenda nije želela da bude deo Bele kule. A veoma je sumnjala da bi Sorilea, ili bilo koja druga Mudra, to poželele.
Merilila uzdahnu i prekrsti ruke, no i pored toga što je delovalo kao da sve to prihvata, i dalje je zaboravljala da spusti glas. „Kako kažeš, Elejna. Međutim, u vezi sa Ispan. Jednostavno ne možemo dozvoliti...“
Elejna oštro podiže ruku. Jednostavnu ubeđenost zamenila je zapoved: „Smiri se Merilila. Vi morate da pazite na Zdelu vetrova. To je dovoljno za svakoga. Biće dovoljno i vama.“
Merilila zinu, a onda ponovo zatvori usta i malčice pognu glavu pokazujući da se pokorava. Ostale Aes Sedai takođe pognuše glave pred Elejninim čvrstim pogledom. Ako su neke i oklevale, makar malo, nisu sve. Sarejta brzo podiže zavežljaj u obliku diska, slojeve bele svile koji su joj do tada ležali pored nogu. Dok je privijala na grudi Zdelu vetrova, jedva je uspevala da je potpuno obgrli, napeto se osmehujući Elejni kao da pokušava da pokaže kako, eto, pomno pazi na nju.
Žene Morskog naroda čežnjivo su piljile ka zavežljaju, gotovo se naginjući napred. Avijenda ne bi bila iznenađena ni kad bi počele da skaču preko kamenja da bi se dočepale Zdele. I Aes Sedai su to primetile, to je bilo očito. Sarejta još jače prigrli u belo uvijen predmet, a Merilila stvarno i stade između nje i Ataan Mijera. Glatka lica Aes Sedai zategla su se od napora da ostanu bezizražajna. One su verovale kako je Zdela trebalo da pripadne njima; sve stvari koje su koristile, ili se njima upravljalo pomoću Jedne moći, u njihovim očima su pripadale Beloj kuli, bez obzira na to kod koga bi se u tom trenutku našle. Međutim, postojala je ta pogodba.
„Sunce se kreće, Aes Sedai“, glasno objavi Rinejla din Kalon, „a opasnost preti. Bar tako tvrdite. Ako mislite da ćete odugovlačenjem nekako uspeti da se izvučete, razmislite dva puta, pa ponovo. Pokušajte da prekršite pogodbu i, tako mi srca moga oca, smesta ću se vratiti brodovima. I tražiti Zdelu kao obeštećenje. Nama je pripadala još od Slamanja.“