Odjednom se okrenuo na stolici, ka vratima. Jedna su se otvarala. Imao je veoma oštar sluh. Min ništa nije čula.
Nijedna od dve Aes Sedai koje su ušle nije bila Kecuejn, i Min oseti kako joj se ramena opuštaju dok je sklanjala maramicu. Dok je Rafela zatvarala vrata, Merana se spustila u duboki kniks pred Random, iako su svetlosmeđe oči Sive sestre prešle preko Min i Dobrejna i odmerile ih, a potom je Rafela okrugloga lica isto tako široko raskrilila svoje tamnoplave suknje. Nijedna se nije podigla dok im Rand nije mahnuo da to učine. Dolebdele su do njega bavijene svojim hladnim dostojanstvom kao haljinom. Osim što je punačka Plava sestra nakratko dodirnula rese svoga šala, kao da samu sebe podseća da je on tu. Min je i ranije primetila taj pokret, kod drugih sestara koje su se zaklele Randu na vernost. To nije moglo biti lako za njih. Samo je Bela kula zapovedala Aes Sedai, ali Rand bi savio prst i one bi došle, pokazao bi njime i one bi otišle. Aes Sedai su se kraljevima i kraljicama obraćale kao sebi ravnima, možda čak i kao da su iznad njih, a opet, Mudre su ih nazivale učenicama i očekivale su od njih da ih poslušaju dva puta brže negoli Randa.
Ništa od toga nije se pokazivalo na Meraninom glatkom licu. „Moj gospodaru Zmaju“, rekla je s puno ponosa. „Tek smo saznale da ste se vratili, i pomislile smo da ste nestrpljivi da saznate kako su se stvari odvijale sa Ata’an Mijere.“ Samo je bacila pogled na Dobrejna, a on se smesta podigao. Kairhijenjanin je bio naviknut na ljude koji žele da razgovaraju nasamo.
„Dobrejn može da ostane“, kratko reče Rand. Je li to oklevao? Nije ustao. Oči su mu bile poput plavog leda, bio je Ponovorođeni Zmaj u celini i celosti. Min mu je bila rekla da su ove žene uistinu njegove, da je svih pet koje su ga pratile na brod Morskog naroda njegovo, potpuno odane svojim zakletvama i zato potčinjene njegovoj volji, pa ipak, činilo se da ima poteškoća da veruje bilo kojoj Aes Sedai. Razumeo je, ali morao je da se nauči kako to da radi.
„Po tvojoj želji“, odvrati Merana, nakratko naklonivši glavu. „Rafela i ja smo napravile pogodbu s Morskim narodom. Cenkanje, kako oni to zovu.“ U njenom glasu jasno se osećalo u čemu je razlika. Dok su joj ruke počivale nepomične na zelenim suknjama prošaranim sivim, duboko je udahnula. To joj je bilo potrebno. „Harina din Togara Dva Vetra, gospa od talasa klana Šodein i gospa od jedara Ata’an Mijera, obećala je da će svaki brod koji je potreban Ponovorođenom Zmaju ploviti tamo gde mu je, i kad mu je, potrebno, bez obzira na razloge zbog kojih su mu potrebni.“ Činilo se da Merana postaje pomalo propovednički nastrojena kada u okolini nije bilo Mudrih; Mudre joj to nisu dozvoljavale. „Zauzvrat, Ponovorođeni Zmaj neće menjati nijedan od zakona Ata’an Mijera kao što je učinio među...“ Za trenutak je zamucala. „Oprosti mi. Navikla sam da iznosim dogovore tačno onako kako su izrečeni. One su koristile izraz ’kopnovezanim’, ali pod time su podrazumevale ono što si učinio u Tiru i Kairhijenu.“ Nešto nalik pitanju pojavilo joj se u očima, a potom je nestalo. Možda se pitala je li se isto dogodilo i u Ilijanu. Pokazivala je očigledno olakšanje što ništa nije menjano u njenom rodnom Andoru.
„Pretpostavljam da ću moći da živim s time“, promrmljao je.
„Kao drugo", preuze reč Rafela, prekrstivši svoje punačke ruke u visini pojasa, „moraš Ata’an Mijere dati zemlju, kvadrat od jedne milje u stranicama u svakom gradu ili plovnim vodama, kojima sada upravljaš ili ćeš upravljati.“ Ona je zvučala samo malo manje nadmeno od svoje pratilje, ali samo malo. Kao što ni najmanje nije zvučala zadovoljna onim što je izgovarala. Bila je Tairenka, na kraju krajeva, a malo je koja druga luka imala čvršću vlast nad svojom trgovinom od Tira. „U tim oblastima zakoni Ata’an Mijera stajaće nad svim drugim. Ovaj dogovor moraju da potvrde i vladari u tim lukama tako da...“ Sada je na nju bio red da zamuca, a tamni obrazi su joj pomalo posiveli.
„Tako da me taj dogovor nadživi?“, suvo je dopuni Rand. Hrapavo se nasmejao. „Mogu da živim i s tim.“
„Svaki grad na vodi?“, uskliknu Dobrejn. „Misle li oni i na ovaj ovde?“ Skočio je na noge i počeo da šeta gore-dole prosuvši više vina negoli Min. Činilo se da to i ne primećuje. „Kvadratna milja? Samo Svetlost zna pod kakvim čudnim zakonima! Ja sam putovao na brodu Morskog naroda i oni jesu čudni! A to ne uključuje bosonogost! A šta je s carinom, i naknadama za kotvu i...“ On se iznenada okrenu ka Randu. Mrštio se na Aes Sedai koje se uopšte nisu zanimale za njega, ali on se obraćao Randu, oštro, gotovo nepristojno. „Uništiće Kairhijen za godinu dana, moj gospodaru Zmaju. Uništiće svaku luku u kojoj im dozvolite da to urade."
Min se slagala, u tišini, ali Rand samo mahnu rukom i ponovo se nasmeja. „Oni možda to misle, ali znam i ja ponešto o tome, Dobrejne. Nisu rekli ko će birati zemljište, tako da uopšte ne mora da bude uz vodu. Moraće da kupuju hranu od vas, i da žive po vašim zakonima kada odlaze, tako da neće moći da budu i suviše nadmeni. U najgorem slučaju, moći ćete da naplaćujete carinu kada roba izađe iz njihovog... skrovišta. Što se ostalog tiče... ako ja to mogu da prihvatim, možete i vi.“ U njegovom glasu sada više nije bilo smeha i Dobrejn je pognuo glavu.
Min se pitala gde li je sve to naučio. Zvučao je kao kralj, i to jedan koji zna šta radi. Možda ga je Elejna tome bila naučila.
„Ako postoji ’kao drugo’, onda postoji još nešto“, reče Rand dvema Aes Sedai.
Merana i Rafela izmenjaše poglede, nesvesno dodirnuše svoje suknje i šalove, a onda Merana progovori, a glas joj nije bio ni najmanje nadmen. „Kao treće, Ponovorođeni Zmaj slaže se da sve vreme uza se drži izaslanika koga će izabrati Ata’an Mijere. Harina din Togara imenovala je samu sebe. S njom će biti njena vetrotragačica, njen majstor mača i pratnja.“
„Šta?“, zaurla Rand poskočivši sa stolice.
Rafela brzo nastavi, užurbano, kao da se bojala da će je preseći. „I pod četiri, Ponovorođeni Zmaj slaže se da se smesta odazove na poziv gospe od brodovlja, ali ne više od dva puta u svake tri uzastopne godine.“ Završila je pomalo zadihano, pokušavajući da ovo poslednje zvuči blaže nego što je bilo.
Zmajevo žezlo polete s poda iza Randa, a on ga uhvati u vazduhu i ne pogledavši ga. Oči mu više nisu bile ledene. Sada su plamtele plavim plamenom. „Izaslanica Morskog naroda da mi se mota oko nogu?“, vikao je. „Da se odazivam na poziv?“ Mahao je ka njima izrezbarenim gornjim delom koplja, dok su zelene i bele rese poskakivale. „Tamo, napolju, postoje ljudi koji žele da pokore sve nas i koji će možda i uspeti u tome! Izgubljeni su tamo napolju! Sam Mračni čeka! Što se niste dogovorile i da im krpim pukotine na koritima brodova kad ste već tako lepo počele!“
U drugoj prilici Min bi se trudila da ga umiri kada se raspali, ali ovog puta ona se mrštila i pokazivala zube na Aes Sedai. Potpuno se slagala s njim. Poklonile su ambar da bi prodale konja.
Rafela se i stvarno zateturala zbog praska, ali Merana se ispravi, a njene sopstvene oči uspele su veoma da liče na smeđi plamen prošaran zlatnim. „Ti koriš nas?“, brecnula se tonom koji je bio leden koliko su joj oči bile vatrene. Bila je Aes Sedai poput onih koje je Min viđala kao dete, kraljevskija od kraljice, moćnija od moći. „Ti si bio prisutan pri cenkanju, ta’verene, i okretao si ih kako ti se prohtelo. Mogao si da ih imaš sve do poslednjeg da kleče pred tobom! Ali ti si otišao! Nije im se dopalo što su znali da su plesali za jednog ta’verena. Negde su naučile da tkaju štitove i pre nego što si imalo odmakao s njihovog broda, Rafela i ja smo bile pod štitom. Da ne bismo imale prednost moći, rekle su nam. Harina je više no jednom pretila da će nas okačiti za noge s jarbola dok se ne prizovemo pameti, a mogu ti reći kako verujem da bi to i učinila! Budi srećan što si dobio brodove koje si želeo, Rande al’Tore. Harina je bila spremna da ti da samo šačicu! Budi srećan što nije tražila i tvoje nove čizme i taj odvratni presto pride! O, da napomenem, zvanično te je priznala za Koramura, makar od toga dobio grčeve u stomaku!“