„Pokaži mi gde da nađem Kecuejn", zapovedio je. Nandera je ustala i krenula i ne pogledavši iza sebe. On ju je pratio, a ostali su pošli za njim, Dašiva i Flin, Mor i Hopvil. Dao im je brza uputstva dok su hodali. Ni manje-ni više, Flin je bio taj koji je pokušao da se pobuni, ali ga je Rand otkačio; ovo nije bilo vreme za raspravu. Raščupani bivši stražar bio je poslednji od koga je Rand to očekivao. Možda od Mora ili Hopvila. Iako više nisu imali oči poput grlica, i dalje su bili dovoljno mladi da im brijači ostaju suvi isti broj dana koliko su bivali i navlaženi. Ali nije to očekivao od Flina. Nanderine meke čizme nisu pravile nikakve zvuke; njihovi koraci su odzvanjali u četvrtastoj prostoriji s visokom tavanicom, rasterujući sve koji su imali i senku razloga da se boje. Rane su mu damarale.
Do sada je svako u Sunčevoj palati prepoznavao Ponovorođenog Zmaja, a znali su i ko su ljudi u crnim kaputima, takođe. Sluge u crnim livrejama duboko bi se poklonile i požurile da im se sklone s vidika. Većina plemstva bila je gotovo jednako brza da ostavi priličnu razdaljinu između sebe i petorice muškaraca koji su mogli da usmeravaju, odlazeći nekuda s ciljem ocrtanim na licu. Ejlil ih je gledala kako prolaze s neprepoznatljivim izrazom na licu. Anijela se smeškala, naravno, ali kada je Rand prošao, gledala je za njim sa izrazom koji je bio poput Nanderinog. Kada je pokleknuo da ga pozdravi, Bertom se osmehivao, mračnim osmehom bez radosti ili zadovoljstva.
Nandera nije progovorila čak ni kada su stigli na svoje odredište; jednostavno je jednim kopljem pokazala na zatvorena vrata, okrenula se na potpetici i krupnim koracima udaljila istim putem kojim su i došli. Kar’a’karn bez ijedne Device da ga čuva. Da li su mislile kako će četiri Aša’mana biti dovoljno? Ili je to bio još jedan znak njihovog nezadovoljstva?
„Radite kao što sam vam rekao“, podseti ih Rand.
Dašiva se trgnu, kao da dolazi k sebi, a potom obuhvati Izvor. Široka vrata, s izrezbarenim linijama, otvoriše se od malog toka Vazduha. Ostala trojica su povukli saidin i mrgodnih lica pratili Dašivu unutra.
„Ponovorođeni Zmaj“ Dašivin glas je zvučao jasno, pojačan od Moći „kralj Ilijana, Gospodar Jutra, dolazi da vidi tu ženu, Kecuejn Melajdrin.“
Rand je zakoračio unutra, visok Nije prepoznao drugi tok koji je Dašiva napravio, ali činilo mu se da je vazduh brujao pretnjom, osećajem nečeg neumoljivog što dolazi, približava se.
„Poslao sam po tebe, Kecuejn", rekao je Rand. On nije koristio Moć. Glas mu je bio jak i ravan bez pomoći.
Zelena sestra koje se sećao sedela je za malim stolom sa obručem za vez u rukama i klupčićima konca raznih boja koja su se prosula iz mnogih pregrada korpe koja je počivala na uglačanom stolu. Bila je upravo onakva kao što je se i sećao. Nad izražajnim licem, nadnosila se čeličnosiva punđa ukrašena malim zlatnim ribama i pticama, zvezdama i mesecima. Te tamne oči, gotovo crne, naspram njenog bledog lica. Hladne oči koje su sve videle. Lijus Terin zacvile i pobeže u tamu kada ju je ugledao.
„Dakle“, rekla je, spuštajući obruč na sto. „Moram reći da sam viđala i bolje, bez plaćanja. Po onome što sam čula o tebi, dečače, očekivala sam barem grmljavinu, trube, munje na nebu.“ Mirno je odmerila pet muškaraca kamenih lica koji mogu da usmeravaju, što je trebalo da bude dovoljno da natera svaku Aes Sedai da ustukne. Mirno je odmerila Ponovorođenog Zmaja. „Nadam se da će barem jedan od vas malo da žonglira“, rekla je. „Ili da guta vatru? Uvek sam uživala da gledam zabavljače kako gutaju vatru.“ Flin se štektavo nasmeja pre nego što se smirio, a čak se i tada uhvatio za jednu kovrdžu i delovalo je da se bori da se ne zabavlja. Mor i Hopvil su razmenili upitne poglede. Dašiva se neprijatno smejao, a tok koji je držao rastao je, sve jači, dok Rand nije dobio želju da baci pogled preko ramena i da proveri šta to juri ka njemu.
„Dovoljno je da znaš da sam ono što sam“, rekao joj je Rand. „Dašiva, svi vi, sačekajte napolju."
Dašiva je otvorio usta kao da hoće da se pobuni. To nije bio deo Randovih prvobitnih naređenja, ali neće uspeti da tkanjem pokore ovu ženu, ne ovako. Čovek je krenuo, iako nešto mrmljajući sebi u bradu. Hopvil i Mor su u stvari željno izašli napolje s pogledom na Kecuejn. Flin je bio jedini koji se dostojanstveno povukao, uprkos tome što je šepao. Ali, i dalje je izgledao kao da se zabavlja!
Rand usmeri, i teška stolica, obložena leopardovom kožom, podigla se u vazduh i pošla ukrug sve dok se nije zaustavila, kao pero, preko puta Kecuejn. U isto vreme, krčag se podigao sa stola, praveći glasan fijuk; dok se pušio na vrhu, vrteo se kao spora čigra, a jedan od srebrnih pehara pohita nagore da uhvati tečnost koju je sipao.
„Previše je vruće, čini mi se“, rekao je Rand, a prozori na visokom zidu se otvoriše. Snežne pahuljice uleteše na talasu hladnoće, a pehar izlete kroz prozor i ulete nazad pravo njemu u ruke dok se smeštao na stolicu. Neka vidi koliko može smirena da bude s ludakom koji gleda u nju. Crna tečnost je bila čaj, prejaka posle njegovog podgrevanja, i dovoljno gorka da mu zubi utrnu. Ali toplota je odgovarala. Naježio se od zviždukanja koje se čulo, ali u Praznini to je bila koža nekog drugog, nekoga ko je bio daleko.
„Lovorova kruna je lepša od nekih“, rekla je Kecuejn sa slabim osmehom. Ukrasi na njenoj kosi bi se zaljuljali kad god bi vetar dunuo, a ptičice su joj se klatile oko punđe, ali ona se jedino pobrinula da uhvati obruč pre nego što ga vetar oduva sa stola. „Više volim to ime. Ah ne možeš očekivati da budem očarana samo krunama. Isprašila sam zadnjice dva kralja i tri kraljice. Nisu to bili, naravno, znaš... ustoličeni vladari, pošto sam ja završila s njima, ne bar za sledećih nekoliko dana, ali to im je makar privuklo pažnju. Možeš da vidiš zašto me krune ne oduševljavaju.“
Rand je olabavio vilicu. Škrgutanje zubima neće pomoći. Raširio je oči, nadajući se da više izgleda ludo nego ljuto. „Većina Aes Sedai izbegava Sunčevu palatu", rekao joj je. „Osim onih koje su mi se zaklele na vernost i onih koje držim kao zatvorenice.“ Svetlosti, šta treba da uradim s njima? Sve dok su ih Mudre držale podalje od njega, sve je bilo dovoljno dobro.
„Aijeli izgleda misle da mogu da dolazim i odlazim kada god poželim’, rekla je rasejano, posmatrajući obruč kao se da premišlja da se ponovo lati igle. „Zbog neke sitne pomoći koju sam pružila tamo nekom dečaku. Iako ne znam zašto bi iko osim njegove majke mislio da je ičega vredan, mogu reći.“
Rand je napravio još jedan napor da ne zaškripi zubima. Ta mu žena jeste spasla život. Ona i Flin, između ostalih, i još mnogi, uključujući Min. A on je još uvek imao dug prema Kecuejn zbog toga. Spaljena da je. „Želim da mi budeš savetnica. Ja sam kralj Ilijana sad, a svi kraljevi imaju savetnice Aes Sedai.“
Još jednom je pogledala njegovu krunu. „Ne mislim tako. Savetnica treba da stoji i posmatra kako onaj koga savetuje pravi zbrke, prečesto za mene. Takođe, treba da prima naređenja, a ja sam u tome veoma loša. Želiš li možda nekoga drugog. Na primer, Alanu?“
Razočaran, Rand se uspravio. Da li je znala za vezu? Merana je spomenula da ju je teško držati podalje od nečega. Ne; mogao je kasnije brinuti koliko njegove „verne“ Aes Sedai kazuju Kecuejn. Svetlosti, želeo je da Min ne bude u pravu, barem jednom. Ali bi prvo sebi poverovao da diše vodu nego da Min greši. „Ja...“ Nije mogao naterati sebe da joj kaže da je treba. Bez uzice! „Šta ako ne bude trebalo da mi se zaklinješ?“
„Pretpostavljam da bi tako moglo“, rekla je zamišljeno, posmatrajući svoj rad. „Ne zvučiš kao da ti je svejedno. Ne volim da kažem muškarcu da se plaši kad nema potrebe. Nelagodno ti je sa Sestrom koju nisi pretvorio u psića koji te prati? Čekaj da vidim. Mogu ponešto obećati; možda će ti biti lakše. Očekujem da slušaš, naravno nateraj me da uzalud trošim glas, i molićeš za njega ali te neću terati da radiš ono što ja želim. Neću trpeti da me iko laže, naravno za šta ćeš shvatiti da ti ne odgovara ali ne očekujem da mi pričaš najdublje čežnje svog srca. O, da. Šta god da radim, biće za tvoje dobro; ne za moje dobro, ne za dobro Bele kule, već za tvoje. Da li to sada umanjuje tvoje strahove i nelagode?“