Pitajući se treba li da se smeje, Rand ju je gledao. „Uče li vas tome?“, čvrsto je pitao. „Kako da obećate a da obećanja izgledaju kao pretnja.“
„O, pa vidim. Ti hoćeš pravila. Većina dečaka hoće, šta god rekli. Vrlo dobro. Čekaj da vidim. Ne trpim nepristojnost. Tako da ćeš se prema meni ponašati prisojno, kao i prema mojim prijateljima, i gostima. To uključuje da ne usmeravaš na njih, u slučaju da to nisi već pretpostavio, i da obuzdaš svoju narav, za koju znam da je za pamćenje. To se odnosi i na tvoje... pratioce u onim crnim kaputima. Šteta bi bila kad bih te nalupala zbog nečega što su oni uradili. Je li to u redu? Mogu napraviti još pravila ako treba.“
Rand je spustio pehar pored stolice. Čaj se ohladio, a i gorčina se još jače osećala. Sneg je počeo da pravi nanose na prozoru. „Ja sam onaj koji bi trebalo da poludi, Aes Sedai, ali ti to već jesi.“ Ustao je i krenuo ka vratima.
„Nadam se da nisi pokušavao da koristiš Kalandor“, mekano je progovorila iza njega. „Čula sam da je nestao iz Kamena. Uspeo si da pobegneš jedanput, ali možda nećeš uspeti drugi put.“
Zaustavio se na mestu, pogledajući je preko ramena. Žena je provlačila krvavu iglu kroz platno razapeto preko obruča! Vetar je dunuo, donoseći pahuljice koje su lebdele oko nje, a ona nije ni podigla glavu. „Kako misliš, pobegao?“
„Šta?“ Nije podigla pogled. „O. Malo je njih u Kuli znalo je šta je Kalandor, sve dok ga ti nisi izvukao, ali u uglovima biblioteke Kule ima iznenađujućih skrivenih tajni. Išla sam da tražim, godinama ranije, kada mi se javila prva sumnja da ti možda sisaš majčine grudi. Baš pre toga odlučila sam da se povučem. Bebe su neuredne stvarčice, a nisam ni znala kako da te pronađem pre nego što prestaneš da curiš na jednom ili na drugom kraju.“
„Šta si mislila?“, grubo je zahtevao.
Tada ga je Kecuejn pogledala, a s kosom koja joj je letela uokolo i sa snegom koji joj se gomilao na ramenima, izgledala je kao kraljica. „Rekla sam ti da ne trpim nepristojnost. Ako misliš da ti pomognem, pitaj pristojno. I očekujem izvinjenje za tvoje današnje ponašanje!“
„Šta si mislila u vezi s Kalandorom?“
„Nije ispravan“, ponovila je kruto. „Nedostaje mu prigušivač koji druge sa’angreale osigurava kada se koriste. Izgleda da pojačava zagađenje, uključujući i ludilo u glavi. To se dešava onom ko ga koristi. Jedini siguran način da se koristi Mač Koji Nije Mač, jedini način da se koristi a da ne ubiješ sebe, ili da ne učiniš samo Svetlost zna kakvu ludost, jeste kad si povezan s dve žene, pri čemu jedna od njih usmerava tokove.“
Pokušavajući da ispravi ramena, udaljio se od nje. Znači, nije samo divljanje saidina ubilo Adlija u Ebou Daru. On je ubio tog čoveka onog trenutka kada je Narišmu poslao po tu stvar.
Kecuejn je bila uporna. „Zapamti, dečače. Moraš da tražiš veoma pristojno i da se izviniš. Mogla bih čak i da se složim, ako bi tvoje izvinjenje zvučalo stvarno iskreno.“
Rand jedva i da ju je čuo. Nadao se da će ponovo koristiti Kalandor, nadao se da će postati dovoljno jak. Ovako, preostajala je još samo jedna mogućnost, a od nje je bio prestravljen. Činilo mu se da čuje glas jedne druge žene, jedne mrtve žene. Možeš da izazoveš Tvorca.
28
Crventrn
To uopšte nije delovalo kao mesto za eksploziju koje se Elejna pribojavala. Harlonov Most bio je osrednje selo, s tri gostionice i dovoljno kuća, te niko nije morao da spava u seniku. Kada su toga jutra Elejna i Birgita sišle niz stepenice u zajedničku sobu, gazdarica Dil, okruglasta gostioničarka, toplo se nasmešila i naklonila se koliko god joj je njena veličina dozvoljavala. To nije bilo samo zato što je Elejna bila Aes Sedai. Gazdarica Dil je bila toliko zadovoljna što je njena gostionica puna, mada su putevi zavejani, da je delila naklone gotovo svima. Kada su ušle, Avijenda je brzo progutala ostatak hleba i sira koje je imala za doručak, otresla dve-tri mrvice sa svoje zelene haljine i dohvatila tamni ogrtač da bi im se pridružila.
Napolju se sunce poput niske žute polulopte tek pojavljivalo na obzoru. Svega je nekoliko oblaka šaralo prekrasno plavo nebo, a i oni su bili beli i paperjasti, ne od one vrste koja je nosila sneg. Izgledalo je kao da će dan biti predivan za putovanje.
Osim što je Adeleas upravo prtila prolaz kroz snežnu ulicu, a sedokosa je sestra vukla jednu od Srodnica, Gejrniju Rosoind, za ruku. Gejrnija je bila Saldejka uzanih kukova, koja je poslednjih dvadeset godina provela trgujući, mada je delovala samo nekoliko godina starije od Ninaeve. Obično joj je njen prilično kukasti nos davao upečatljiv izgled žene s kojom će biti teško enkati se i koja neće uzmicati. Sada su njene žustre crne oči bile razrogačene, a široka usta otvorena dok je bez reči cvilela. Iza njih je dolazila grupa Srodnica, visoko podignutih sukanja da bi bile iznad snega; one su međusobno šaputale, a još ih je pristizalo sa svih strana. Riejna i ostale iz Kružoka pletilja predvodile su ih, sve do jedne natmurenih lica, izuzev Kirstiejn, koja je delovala još bleđe nego obično. Alisa je takođe bila tu, potpuno bezizražajnog lica.
Adeleas se zaustavi ispred Elejne i gurnu Gejrniju tako snažno da je žena pala u sneg. Dočekala se na ruke i kolena. Tu je i ostala, i dalje cvileći. Srodnice se okupiše iza nje, a još ih je pristizalo.
„Iznosim ovo pred tebe, jer je Ninaeva zauzeta“, obraćala se Smeđa sestra Elejni. Htela je da kaže kako Ninaeva negde uživa provodeći malo vremena nasamo s Lanom, ali prvi put na njenim usnama se nije pojavio ni nagoveštaj osmeha. „Ućuti, dete!“, brecnu se na Gejrniju. Ova smesta zaćuta. Adeleas zadovoljno klimnu glavom. „Ovo nije Gejrnija Rosoind“, reče ona. „Konačno sam je prepoznala. Zarja Alkejis, polaznica koja je pobegla baš pre nego što smo Vandena i ja odlučile da se povučemo i napišemo svoju istoriju sveta. Priznala je, kada sam je pritisla u vezi s tim. Iznenađena sam što je Kejrejn nije prepoznala i ranije; zajedno subile polaznice, dve godine. Zakon je jasan, Elejna. Pobegulja se mora vratiti u belo što je pre moguće i držati vrlo strogo sve do trenutka kada bude mogla biti vraćena u Kulu zarad odgovarajuće kazne. Posle toga neće joj više padati na pamet da beži!“
Elejna lagano klimnu glavom, pokušavajući da smisli šta da kaže. Bez obzira je li Gejrnija Zarja razmišljala o ponovnom bežanju ili ne, prilika za to joj se neće više pružiti. Bila je vrlo jaka u Moći; Kula je ne bi pustila da ode, makar trajalo ostatak njenog života dok ne stekne šal. Ali Elejna se prisećala nečeg što je čula od ove žene kada su se prvi put srele. Tada nije shvatala puno značenje te izjave, ali sada joj je sinulo. Kako će se Zarja ponovo suočiti s belim kao polaznica kad je sedamdeset godina živela samostalno? Da bi sve bilo još gore, šaputanje među Srodnicama počinjalo je da zvuči poput grmljavine.
Nije imala mnogo vremena za razmišljanje. Iznenada, Kirstiejn pade na kolena, jednom rukom se hvatajući za Adeleasine suknje. „Predajem se“, mirno je izjavila, što je bilo zapanjujuće budući da joj je lice bilo bez kapi krvi. „Upisana sam u knjigu polaznica pre gotovo trista godina, i pobegla sam manje od godinu dana kasnije. Predajem se i... molim za milost.“
Sada je bio red da sedokosa Adeleas iskolači oči. Kirstiejn je tvrdila kako je pobegla iz Bele kule dok je ona sama bila dete, ako ne i pre njenog rođenja!
Većina sestara još uvek nije stvarno verovala u starost Srodnica. I zaista, sama Kirstiejn delovala je kao da je tek zašla u srednje godine.
Pa ipak, Adeleas se brzo oporavila. Koliko god druga žena bila stara, Adeleas je bila Aes Sedai čitav jedan životni vek. Imala je auru godina i autoriteta. „Ako je tako, dete“, glas joj jeste malo zađrhtao pri poslednjoj reči, „bojim se da će i tebi morati obući belo. Ipak ćeš biti kažnjena, ali budući da si se sama predala, dobićeš neke olakšice."