Pedeset koraka dalje, jedan od Alijandrinih vojnika u zelenom kaputu pao je iz sedla, a trenutak kasnije, jedan vojnik Krilate garde pao je sa strelom u grlu. Među drvećem se pojavio Aijel, s velom preko lica, mašući lukom dok je trčao. Još vojnika je palo. Bain i Čijad su bile na nogama, s velovima koji su im skrivali lice sve do očiju; koplja su im bila na leđima, zadenuta ispod kaiševa koji su držali tobolac sa strelama, i one su smireno streljale, ali su i bacale poglede ka Faili. Aijeli su bili svuda unaokolo, i činilo se da ih ima na stotine; polako su zatvarali obruč. Postavljeni vojnici su spustili koplja, stežući krug oko Faile i ostalih, ali su se otvori pojavljivali čim bi strele Aijela pale.
„Neko mora odneti ovu vest o Masemi do lorda Perina“, Faila reče Pejrilejnu i dvema ženama. „Jedno od vas se mora probiti do njega! Jašite vatreno!“ Njen šibajući pogled zastao je na Alijandri i Majgdin, i na Berelajn, takođe. „Sve vi, jašite kao vatra ih umrite ovde!“, jedva sačekavši njihovo limanje glavama, ona je prešla na delo zabivši pete u Lastavičina bedra, probivši se kroz beskoristan krug vojnika. „Jašite!", viknula je. Neko mora odneti vesti do Perina. „Jašite!“
Polegavši po Lastavičinom vratu, ona je gonila crnu kobilu u još brži trk. Iza kobile su ostajali plitki tragovi raznetog snega dok je letela kao prava lastavica. Za stotinu koraka Faila je mislila kako će možda uspeti da se probije. A onda je Lastavica zanjištala spotakavši se i srušivši se napred uz oštar prasak slomljene noge. Faila je poletela kroz vazduh i teško pala, a kada je zaronila lice u sneg, veći deo vazduha je bio izbijen iz nje. Boreći se za vazduh, ona se nekako podigla na noge i zgrabila nož za pojasom. Lastavica je zanjištala pre nego što se srušila, pre tog užasnog praska.
Aijel pod velom iskočio je pred nju kao da se stvorio iz vazduha, zgrabivši je za zglob čeličnom rukom. Nož joj ispade iz iznenada omlitavelih prstiju, a pre nego što je levom rukom uspela da zgrabi drugi, čovek je bio na njoj.
Borila se, udarala je, šutirala, čak ga je i ujedala, ali je on bio širok kao Perin i za glavu viši od njega. Delovao je čvrsto kao Perin, sudeći po tome koliko ništa što je učinila nije uticalo na njega. Mogla je da zaplače zbog lakoće s kojom ju je savladao, prvo joj oduzevši sve noževe i stavljajući ih pozadi u svoj pojas, a zatim koristeći jednu od njenih sopstvenih oštrica da joj iseče odeću. Skoro pre nego što je i shvatila, bila je gola u snegu, laktova povezanih iza sebe sopstvenom čarapom, dok joj je druga bila vezana oko vrata kao povodac.
Nije imala izbora osim da ga prati, drhteći i posrćući kroz sneg. Koža joj je pomodrela od hladnoće. Svetlosti, kako je mogla i pomisliti da je ovaj dan išta drugo osim leden? Svetlosti, kada bi samo neko uspeo da se probije s vestima o Masemi! I da odnese vesti Perinu o njenom zarobljavanju, naravno, ali ona će već nekako pobeći. To je bilo važnije.
Prvo telo koje je videla bilo je Pejrilejnovo; ležao je poleđuške, s mačem u opruženoj ruci, dok je krv bila svuda po njegovom finom kaputu sa prugastim satenskim rukavima. Bilo je dosta leševa nakon njega: Krilati gardisti u svojim crvenim oklopima, Alijandrini vojnici s njihovim tamnozelenim kalpacima, jedan od sokolara soko s još uvek navučenom kapuljačom uzaludno je mahao krilima pokušavajući da se oslobodi vezice koja je ostala u stegnutoj pesnici mrtvog čoveka. I ona se držala za nadu, takođe.
Prve zarobljenice koje je videla kako kleče među Aijelima, muškarcima i Devicama kojima su velovi visili niz grudi, bile su Bain i Čijad, obe gole, nevezanih ruku na svojim sopstvenim kolenima. Preko Baininog lica slivala se krv i natapala joj vatrenocrvenu kosu. Čijadin levi obraz bio je ljubičast i otekao, a pogled blago staklast. Klečale su ispravljenih leđa, ravnodušne i neposramljene, ali kada ju je krupni Aijel grubo gurnuo na kolena pored njih, one se probudiše.
„Ovo nije u redu, Šaido“, ljutito je promrmljala Čijad.
„Ona ne živi po đi’e’tohu“, zareža Bain. „Ne možeš je pretvoriti u gai’šaina.“
„Gai’šaini će biti tihi“, rasejano dobaci jedna seda Devica. Bain i Čijad pogledaše Failu pogledom punim sažaljenja, a onda se vratiše svome mirnom čekanju. Skupivši se, pokušala je da sakrije svoju nagost kolenima, ne znajući da li da plače ili da se smeje. Dve žene koje bi uvek izabrala da joj pomognu da pobegne bile su pored nje, ali nijedna od njih neće ni prstom mrdnuti, zbog đie’toha.
„Ja ti ponovo kažem, Efalin“, promuca čovek koji ju je zarobio, „ovo je glupost. Mi smo putovali puzeći po ovom... snegu.“ Govorio je u nelagodi. „Ima suviše naoružanih ljudi ovde. Mi treba da idemo na istok, a ne da uzimamo još gai’šaina da nas još više uspore.“
„Sevana želi još gai’šaina, Rolane“, odgovorila mu je seda Devica. Ona se takođe mrštila, a pogled joj je na trenutak odavao neodobravanje.
Drhteći, Faila je trepnula kada je čula ime. Svetlosti, hladnoća joj je usporavala mozak. Sevana. Šaido. Oni su bili na Rodoubičinom bodežu, najdalje moguće a da ne pređu Kičmu sveta! Ali očito da nisu bili tamo. To je takođe nešto što je Perin morao znati, još jedan razlog da što pre pobegne. Izgleda da je tako nešto bilo malo verovatno, dok kleči ovako u snegu pitajući se koji deo tela će joj se prvi smrznuti. Točak joj je vraćao za ono njeno uživanje u Berelajninom drhtanju. Ona se zapravo radovala tankoj vunenoj odeći koju su nosili gai’šaini. Njeni porobljivači nisu napravili nikakav pokret koji bi naznačio odlazak. Bilo je još zarobljenika koje je trebalo dovesti.
Prva je bila Majgdin, gola i vezana kao i Faila, otimajući se na svakom koraku, sve dok je Devica koja ju je gurala nije iznenada pokosila. Majgdin je tresnula ostavši da sedi u snegu, a oči su joj se raširile toliko da bi se Faila smejala da joj nije bilo žao žene. Alijandra je došla sledeća, skoro se presavivši na pola, pokušavajući da sakrije svoju golotinju, a onda Arela, koja je izgledala napola paralisano svojom golotinjom i koju su dve Device skoro dovukle. Na kraju se pojavio još jedan visoki Aijel noseći ispod ruke, kao neki paket, pobesnelu Lejsilu, koja se otimala.
„Ostali su mrtvi ili su pobegli“, reče čovek, bacajući malu Kairhijenjanku pored Faile. „Sevana će morati biti zadovoljna, Efalin. Ona ulaže suviše truda u gomilanje ljudi koji nose svilu.“
Faila se nije ni najmanje borila kada su je podigli na noge i postavili je na čelo kolone zarobljenika da se probija kroz sneg. Bila je suviše zatečena da bi se borila. Pejrilejn mrtav, Arela i Lejsila zarobljene kao i Alijandra i Majgdin.
Svetlosti, neko mora upozoriti Perina na Masemu. Neko. To je bio poslednji udarac. Ona je bila ovde, tresući se i stiskajući zube da ne bi cvoktali, trudeći se najbolje što može da se pravi kao da nije skroz gola i vezana, na putu ka neizvesnom zarobljeništvu. Sve to, a ona se nadala kako je Berelajn, ona podmukla mačka taj zlovoljni trol! uspela da pobegne i da će uspeti i da dođe do Perina. Pored svega ostalog, to je bilo najgore.
Egvena je terala Daišara korakom kraj kolone Posvećenih, sestara na konjima među kolima, Prihvaćenih i polaznica koje su pešačile uprkos snegu. Sunce je sijalo na vedrom nebu s nekoliko oblaka, ali se dah njenog konja maglio. Iza nje su jahale Šerijam i Sijuan, tiho razgovarajući o podacima koje su saznale preko mreže Sijuaninih doušnika. Egvena je mislila kako je vatrenocrvena žena postala delotvorna Čuvarka kada je shvatila da nije Amirlin, a i Šerijam je, dan za danom, postajala sve marljivija u obavljanju sopstvenih dužnosti. Čeza ju je pratila na svojoj zdepastoj kobili u slučaju da Amirlin nešto želi i, nesvojstveno njoj, mrmljala je ponovo o Meri i Selami, koje su pobegle ta nezahvalna derišta ostavljajući nju da radi posao za troje. Jahale su polako, a Egvena veoma pažljivo nije gledala ka koloni.