Avijenda se zadovoljno zakikota, međutim, Elejna se pitala nije li sve ovo ipak bila greška. Čak i na razdaljini od trideset koraka mogla je da vidi kako se Rinejlino lice žari dok ju je Rajnin izveštavala, a ostale zazujaše poput pčela. Nisu delovale uplašeno, više su izgledale ljutito, a pogledi koje su dobacivale Aes Sedai ispred sebe postali su još mračniji. Ne Avijendi, sestrama. Kada je to primetila, Adeleas je zamišljeno klimnula glavom, a Merilila je jedva uspela da prikrije osmeh. U najmanju ruku, bile su zadovoljne.
Da je to bio jedini ispad dok su jahale, to bi tek malo pokvarilo uživanje u cveću i pticama, ali ovaj nije bio čak ni prvi. Sve je počelo gotovo odmah pošto su napustili proplanak članice Kružoka pletilja probijale su se do Elejne, jedna po jedna, sve osim Kirstiejn, a nije bilo sumnje da bi i ona došla samo da joj nije bilo naređeno kako mora da drži Ispan pod štitom. Dolazile su jedna po jedna, a svaka je oklevala, mučenički se osmehujući, sve dok Elejni nije došlo da im podvikne da počnu da se ponašaju prema svojim godinama. One, naravno, nisu ništa zahtevale, a bile su suviše pametne da otvoreno traže ono što im je već bilo odbijeno; međutim, pronalazile su druge načine.
„Palo mi je na pamet“, veselo je izjavila Riejna, „da biste možda želele da što pre ispitate Ispan Sedai. Ko može pretpostaviti šta li je još nameravala u gradu, osim što je tražila skladište?“ Pravila se da samo ćaska, a opet, s vremena na vreme je bacala ka Elejni brze poglede da bi proverila kako ova to prihvata. „Sigurna sam da će nam trebati više od sata dok dođemo do imanja, možda čak i dva, a sigurna sam kako ne želite da protraćite dva sata. Od biljaka koje joj je Ninaeva dala postala je veoma pričljiva, i sigurna sam da bi se otvorila pred sestrama.“
Širok osmeh je izbledeo kada je Elejna rekla da Ispanino ispitivanje ne samo da može da pričeka, nego će tako i biti. Svetlosti, jesu li one zaista očekivale da će iko postavljati pitanja dok jaše kroz šumu putanjama koje jedva i da su zavređivale da se tako nazovu? Riejna odjaha nazad, do ostalih Srodnica, mrmljajući nešto sebi ubradu.
„Oprosti mi, Elejna Sedai“, nedugo potom promrmljala je Čilares, dok joj se u naglasku osećao trag Murandije. Njen zeleni slamnati šešir po boji se potpuno slagao s nekim slojevima njenih podsukanja. „Molim za tvoj oproštaj ako ti smetam.“ Ona nije nosila crveni pojas Mudre žene; većina članica Kružoka pletilja nije ga imala. Famila je bila zlatar, a Eldejs je bila trgovački snabdevač lakiranim stvarima za izvoz; Čilares je prodavala ćilime, dok se sama Riejna bavila prevozničkim uslugama za male trgovce. Neke su obavljale veoma jednostavne poslove Kirstiejn je imala malu tkačnicu, a Dajmena je bila krojačica, iako dobrostojeća međutim, za života su ovladavale mnogim zanatima. I koristile su mnoga imena. „Čini se da se Ispan Sedai ne oseća dobro“, reče Čilares, nesigurno se vrpoljeći u sedlu. „Možda te biljke utiču na nju i više nego što je Ninaeva Sedai očekivala. Bilo bi užasno kad bi joj se nešto dogodilo. Pre nego što bude ispitana, hoću da kažem. Možda bi je sestre pogledale? Znate, da je Izleče...“ Ostatak reči se izgubio dok je napeto žmirkala tim krupnim smeđim očima. Kao što je i trebalo, jer jedna od njenih saputnica je bila Sumeko.
Kratak pogled unazad otkrio je krupnu ženu koja se podigla u uzengijama da bi mogla da vidi preko vetrotragačica, dok nije primetila da je Elejna gleda, pa je brže-bolje sela. Sumeko, koja je o Lečenju znala više negoli ijedna sestra osim Ninaeve. Možda i više od Ninaeve. Elejna samo pokaza unazad, dok je Čilares menjala boju i okretala svoga konja.
Merilila se pridružila Elejni samo nekoliko trenutaka pošto je Riejna otišla, međutim, Siva sestra je, praveći se da jednostavno ćaska, izvela mnogo bolju predstavu nego što je to pošlo za rukom Srodnici. Ako ništa drugo, njen način govora bio je sušta trezvenost. Međutim, potpuno druga priča je bila sa onim što je imala da kaže. „Pitam se, Elejna, koliko se može verovati ovim ženama?“ Gadljivo je napućila usne dok je rukom u rukavici stresala prašinu s podeljenih plavih sukanja. „One kažu da ne primaju divljakuše, međutim, sama Riejna je možda divljakuša, koliko god da priča kako je pala na ispitu za Prihvaćenu. Sumeko takođe, a sasvim sigurno i Kirstiejn.“
Kratko mrštenje za Kirstiejn, i odmahivanje glavom. „Mora da si primetila kako poskoči svaki put kada se pomene Kula. Ne zna ništa više od onoga što je mogla i da pokupi u razgovoru s nekom koja je zaista izbačena.“ Merilila uzdahnu, žaleći zbog onoga što će morati da kaže. Zbilja je bila dobra u tome. „Jesi li uzela u obzir da možda lažu i o nekim drugim stvarima? Mogle bi da budu Prijateljice Mraka, koliko nam je poznato, ili nasamarene od Prijatelja Mraka. Možda nisu, ali retko da im treba potpuno verovati. Ja verujem da postoji to imanje, koristile ga one za odmor i povlačenje ili ne, inače se ne bih složila sa ovim, međutim, ne bih se iznenadila da nađem neke potleušice i u njima desetak divljakuša. Pa, ne baš potleušice čini se da imaju novca ali u osnovi ti to izađe na isto. Ne, njima se jednostavno ne može verovati.“ Elejna je počela lagano da ključa čim je shvatila kuda Merilila cilja, i bivala je sve raspaljenija. Sve to klizanje uokolo, sva ta „možda“ i „verovatno“ samo da bi ta žena nagovestila nešto u šta ni sama nije verovala. Prijateljice Mraka? Kružok pletilja borio se protiv Prijatelja Mraka. Dve su poginule. A da nije bilo Sumeko i Ajine, moglo se dogoditi da sada imaju mrtvu Ninaevu, a ne zarobljenu Ispan. Ne, razlog da im se ne veruje nije bilo to što se Merilila možda bojala da su se zaklele Senki, jer bi to dosad već rekla. Njima nije moglo da se veruje zato što, ako nisu bile vredne poverenja, onda im se nije moglo ni dozvoliti da paze na Ispan.
Ona prignječi krupnu zelenu muvu koja se spustila na Lavičin vrat, proprativši poslednje Merililine reči glasnim pucketanjem, a Siva se sestra trže od iznenađenja. „Kako se usuđuješ?", zasopta Elejna. „One su se suočile sa Ispan i Falion u Rahadu, i s golamom, da ne pominjem tridesetak propalica s mačevima. Ti nisi bila tamo.“ To baš i nije bilo pošteno. Merilila i ostale ostavljene su pozadi jer bi Aes Sedai u Rahadu, vrlo primetne Aes Sedai, mogle isto tako da budu dobošari i trubači, toliko su privlačile pažnju. Nije je bilo briga. Njen se bes svakog trenutka pojačavao, a glas joj je jačao sa svakom reči. „Ti mi nikad više nećeš nagovestiti nešto takvo. Nikada! Ne bez čvrstih dokaza. Ne bez potvrde’. Učiniš li to, zadaću ti pokoru od koje će ti oči iskočiti!“ Koliko god da je bila iznad ostalih žena, ona nije imala vlast da zadaje bilo kakvu pokoru, ali ni za to je nije bilo briga. „Nateraću te da hodaš ostatak puta do Tar Valona! A da celim putem ne jedeš ništa osim hleba i vode! Tebe ću im dati na čuvanje, i zapovediću im da te udare budeš li rekla iš i jednoj običnoj guski!“
Odjednom joj je sinulo da viče. Neka vrsta sivobelih ptica uzletela joj je iznad glave rasuvši se, a ona je nadjačala njihove krike. Duboko uzdahnuvši, pokušala je da se smiri. Ona nije imala glas za vikanje; uvek bi na kraju završila pišteći. Svi su je gledali, uglavnom zaprepašćeno. Avijenda je klimala glavom s odobravanjem. Naravno, ona bi to učinila i da je Elejna zabola nož u srce Merilili. Avijenda je podržavala svoje prijatelje bez obzira na to šta se događalo. Merililin svetli kairhijenski ten mrtvački poblede.
„Ozbiljno sam mislila ono što sam rekla“, saopštila joj je Elejna, mnogo mirnijim glasom. Činilo se da je Merilila ostala bez kapi krvi u licu. Zaista je mislila sve što je izgovorila; nije mogla da dopusti da se takva vrsta ogovaranja proširi među njima. Ona će se za to postarati, ovako ili onako, pa makar se sve iz Kružoka pletilja onesvestile. Što je bilo verovatno.