Nadala se da je time sve okončano. Trebalo bi da bude. Međutim, kada je Čilares otišla, zamenila ju je Sarejta, a ona je isto imala razlog zbog kog se ne može verovati Srodnicama. Njihove godine. Čak je i Kirstiejn tvrdila da je starija od mnogih živih Aes Sedai, dok je Riejna imala celih stotinu godina više od toga, a nije čak bila ni najstarija među Srodnicama. Njeno zvanje najstarije označavalo je samo da je ona najstarija među o’nima koje su tog trenutka prisutne u Ebou Daru, a po uigranom rasporedu koji su pratile kako bi izbegle da upadaju u oči, bilo je još starijih žena, na drugim mestima. To je, očito, bilo nemoguće, tvrdila je Sarejta.
Elejna nije ponovo zavikala; veoma je pazila da ne počne da viče. „Pre ili kasnije, saznaćemo istinu“, rekla je Sarejti. Ona nije sumnjala u reči Srodnica, međutim, mora da je postojao neki razlog zbog koga Srodnice nisu delovale ni bezvremeno, ni približno godinama koje su tvrdile da imaju. Kad bi samo mogla to da otkrije. Nešto joj je govorilo da je to jasno ko dan, međutim, ništa joj nije upadalo u oči. „Pre ili kasnije“, odlučno je dodala, pošto je Smeđa ponovo zaustila. „To će biti dovoljno, Sarejta.“ Sarejta nesigurno zaklima glavom pa zaostade. Nije prošlo ni deset minuta, a zamenila ju je Sibela.
Svaki put kada bi jedna od Srodnica došla kako bi izokola molila da ih oslobode Ispan, jedna od sestara došla bi ubrzo posle nje sa istim zahtevom. Svaka, osim Merilile koja je još uvek žmirkala kad god bi Elejna pogledala ka njoj. Možda je vikanje ipak imalo neku svrhu. U svakom slučaju, nijedna druga nije pokušala tako otvoreno da se obruši na Srodnice.
Na primer, Vandena je otpočela raspravljajući o Morskom narodu i kako se izvući iz pogodbe koja je sklopljena s njima, kao i zašto je neophodno suprotstavljati im se kad god je moguće. Bila je potpuno opuštena, ni rečju ni pokretom ne svaljujući krivicu ni na koga. Mada za to nije bilo potrebe; sama tema je to nametala, koliko god pažljivo da ju je izlagala. Bela kula, rekla je, uspevala je da održi svoj uticaj nad svetom ne pomoću sile ili oružja, niti pritiskom, pa čak ni zaverama ni zakulisnim radnjama, iako je ovo dvoje poslednjih samo brzo napomenula. Tačnije, Bela kula je upravljala događajima ili uticala na njih, koliko god to bilo, zato što je Bela kula bila odvojena i iznad svih, više negoli kraljevi i kraljice. A to je, opet, moglo da se održi samo ako je svaka Aes Sedai doživljavana kao takva, tajanstvena i posebna, drugačija od svih ostalih. Kao sasvim drugačije biće. Istorijski, Aes Sedai koje to ne bi mogle da postignu a bilo ih je nekoliko držane su što je moguće dalje od očiju javnosti.
Elejni je trebalo malo vremena da uoči kako je tok razgovora skrenuo od Morskog naroda, kao i da uoči kuda je sada vodio. Drugačija bića, tajanstvena i posebna, nemaju vreću nabijenu na glavu i nisu vezana preko sedla. Bar ne tamo gde još neko, pored Aes Sedai, može da ih vidi, u svakom slučaju. Istina je bila da bi se sestre ponašale daleko grublje prema Ispan, nego što bi Kružok pletilja ikada to mogao, samo ne na javnom mestu. Takvo bi razmišljanje imalo daleko više uticaja da je bilo prvo što joj je predočeno, ali pošto su stvari stajale tako kako su stajale, Elejna je poslala Vandenu za ostalima, istom brzinom kao i njih. Samo da bi videla kao na njeno mesto stiže Adeleas, odmah pošto je Sibeli objasnila da, ako niko od Kružoka pletilja ne može da shvati šta Ispan mumla, onda nije verovatno ni da će sestrama to poći za rukom. Mumlanje! Svetlosti! Aes Sedai su se i dalje smenjivale, iz početka, pa iako je znala šta spremaju, ponekad je bilo teško u poćetku primetiti ikakvu povezanost. Do trenutka kada je Kejrejn počela da joj objašnjava kako su one stene nekada zaista bile nožni prsti, navodno neke kraljice- ratnice koja je bila visoka gotovo dve stotine stopa...
„Ispan ostaje gde je“, hladno je presekla Kejrejn i ne dočekavši nastavak. „E sad, osim ako zbilja ne želiš da mi ispričaš zbog čega su stanovnici Šiota želeli da postave takav spomenik...“ Zelena joj reče kako prastari zapisi tvrde da je nosila samo nešto malo više od oklopa, a da ni toga nije bilo baš previše! Jedna kraljica! „Ne želiš? Pa onda, ako ti ne smeta, volela bih da popričam sa Avijendom. Nasamo. Hvala ti mnogo.“ Čak ni to što je bila odsečna nije ih zaustavljalo, naravno. Gotovo ju je iznenadilo da nisu poslale i Merililinu sobaricu da i ona pokuša.
A ništa od toga ne bi se dogodilo da je Ninaeva bila tamo gde je trebalo. Ako ništa drugo, Elejna je bila sigurna kako bi Ninaeva umirila Kružok pletilja, a i sestre, po kratkom postupku. Ona je bila vrhunska u umirivanju. Nevolja je bila u tome što se Ninaeva prilepila uz Lana još pre nego što su napustili prvi proplanak. Zaštitnici su izviđali napred i sa obe strane njihove družine, a ponekad i pozadi, prilazeći koloni samo koliko je trebalo da podnesu izveštaj o tome što su videli, ili da daju uputstva kako bi se izbeglo neko imanje ili čobanin. Birgita je jahala nadaleko, nikada ne provodeći više od nekoliko trenutaka uz Elejnu. Lan je išao još dalje. A kud je išao Lan, išla je i Ninaeva.
„Niko ti ne zadaje poteškoće, je li?“, zahtevala je da zna, smrknuto pogledavši ka Morskom narodu, prvi put kad su se Lan i ona vratili. „Pa, onda je to u redu“, to je izgovorila pre nego što je Elejna stigla i da zausti. Okrenuvši svoju punačku kobilu, kao da je trkački konj, ona pucnu uzdama i jednom rukom pridržavajući šešir zagalopira za Lanom, stigavši ga baš kada je počela da ga zaklanja strana brda pred njima. Naravno, tada i stvarno nije bilo ničega na šta se trebalo žaliti. Riejna je obavila svoju posetu, a Merilila svoju, ali delovalo je da je sve sređeno.
Do sledećeg puta kada se Ninaeva pojavila, Elejna je već propatila brojne prikrivene pokušaje da se Ispan preda sestrama, Avijenda je porazgovarala s Kurin, a vetrotragačice su lagano ključale, međutim, kad je Elejna objasnila šta se događa, Ninaeva je samo namršteno pogledala uokolo. Naravno, u tom trenutku, sve su one bile baš tamo gde bi i trebalo. Ata’an Mijere su bile namrštene, to je tačno, no Kružok pletilja je bio iza njih, a što se sestara ticalo, nijedna družina polaznica ne bi mogla da se ponaša pristojnije i nevinije. Elejni dođe da zavrišti!
„Ubeđena sam da ti to možeš da središ, Elejna“, rekla je Ninaeva. „Ti jesi imala svu tu obuku da budeš kraljica. Ovo ne može da bude ni približno toliko... Prokleti čovek! Opet je krenuo! Možeš ti to da središ.“ I ponovo je odletela.'galopirajući kao da je njena jadnakobila ratni konj.
Baš tada je Avijenda odlučila da raspravlja o tome kako Rand, izgleda, uživa u tome da je ljubi po vratu, sa strane. A slučajno i koliko je ona sama u tome uživala. I Elejna je uživala kada je njoj to radio, međutim, koliko god da se bila navikla na razgovore o tim stvarima nelagodno se navikla u tom trenutku nije želela da priča o tome. Bila je ljuta na Randa. To nije bilo pošteno, međutim, da nije bilo njega, mogla bi da kaže Ninaevi da prestane da se ponaša prema Lanu kao da je dete koje će se saplesti o sopstvena stopala i da se posveti svojim dužnostima. Gotovo je poželela da može njega da okrivi i zbog toga kako se Kružok pletilja ponašao, kao i ostale sestre, pa i za vetrotragačice. To je jedno čemu muškarci služe, da snose krivicu, setila se da je Lini jednom rekla, kao i da se smejala dok je to izgovarala. Obično su to i zaslužili, čak iako nisi sasvim sigurna kako. Nije bilo pošteno, pa opet, poželela je da se nađe blizu njega dovoljno dugo kako bi mu naprašila uši. Makar jednom. Dovoljno dugo da ga ljubi, da ga natera da je meko ljubi po vratu, sa strane. Dovoljno dugo...
„On će poslušati savet, čak i ako ne želi da ga čuje“, odjednom je rekla, dok joj se lice žarilo. Svetlosti, i pored sve te priče o sramoti, u nekim oblastima Avijenda je nije imala ni trunku. A izgleda da je ni ona sama više nije posedovala! „Međutim, kad god sam pokušala da ga poguram, on bi se uzjogunio čak i ako je bilo vrlo očito kako sam ja u pravu. Je li to radio i s tobom?“