„Svetlosti!“, brecnu se Ninaeva, cimnuvši pletenicu. „Neke od njih beže u maslinjake! Zaustavite ih! Panika nam ni najmanje ne treba! Pošaljite Zaštitnike! Brzo, brzo!“ Lan upitno podiže jednu obrvu, ali ona nestrpljivo mahnu rukom ka njemu. „Brzo! Pre nego što sve pobegnu!“ Ono što je počelo kao odmahivanje, završilo se klimanjem glave, pa Mandarb sa ostalim muškarcima zagalopira, praveći krivinu kako bi izbegao metež među zgradama.
Elejna slegnu ramenima ka Birgiti, a potom mahnu rukom, pokazujući joj da i ona krene. Slagala se s Lanom. Činilo se da je malo prekasno za obuzdavanje panike, a da slanje Zaštitnika koji će na konjima pokušati da okupe ionako uplašene žene, verovatno i nije najbolji način. Međutim, nije znala kako bi sada mogla išta da promeni, a nije bilo svrhe pustiti ih da pobegnu u okolinu. Sve će one hteti da čuju novosti koje su ona i Ninaeva donosile.
Alisa nije pokazivala nikakve znake da će pobeći ili pasti u nesvest. Lice joj je bilo malo bleđe, no i dalje je, mirnim pogledom, odmeravala Riejnu. Čvrstim pogledom. „Zašto?“, upita skoro bez daha. „Zašto, Riejna? Nikada ne bih mogla da zamislim da ćeš ti ovo uraditi! Jesu li te potkupile? Ponudile su ti da te izuzmu? Hoće li te pustiti da odšetaš, slobodna, dok mi budemo plaćale za sve? Verovatno te neće tek tako pustiti, ali kunem ti se, zamoliću ih da me puste da te ja sredim. Da, tebe! To pravilo važi čak i za tebe, Najstarija’. Ako samo nađem način da to izvedem, kunem ti se da se nećeš izvući iz ovoga sa smeškom na usnama!“ Vrlo čvrst pogled. Čeličan, u stvari.
„Nije to ono što ti misliš“, brzo joj reče Riejna, sjahavši i ispustivši uzde. Uhvatila je obe Alisine šake među svoje, iako se druga žena trzala da se oslobodi. „O, zaista nisam želela da to bude ovako. One znaju, Alisa. O Srodnicama. Kula je oduvek znala. Sve. Gotovo sve. Međutim, nije to bitno.“ Na te reči kao da su Alisine obrve pokušale da se popnu do korena kose, ali Riejna požuri, žudno se osmehujući ispod oboda svog širokog slamnatog šešira. „Možemo da se vratimo, Alisa. Moći ćemo ponovo da pokušamo. Rekle su da ćemo moći.“ Činilo se da se i zgrade na imanju prazne; žene su istrčavale da otkriju zbog čega je nastala pometnja, a onda bi se pridružile bežaniji, zastavši samo koliko da podignu suknje. Povici iz maslinjaka obznanjivali su da su Zaštitnici u poslu, ali ne i koliko su uspeha imali. Verovatno ne previše. Elejna je osećala kako je Birgita sve očajnija i napetija. Riejna je posmatrala metež i uzdisala. „Moramo da ih okupimo, Alisa. Možemo da se vratimo.“
„To je sve dobro za tebe, i neke od ostalih“, s dvoumljenjem je rekla Alisa. „Ako je to istina. A šta će biti s nama, ostalima? Kula me ne bi pustila da ostanem onoliko dugo koliko sam bila da sam mogla brže da učim.“ Ona baci brz pogled ka nedovoljno zaklonjenim sestrama, a potom prilično ljutito pogleda u Riejnu. „Zbog čega bismo se mi vraćale? Da nam ponovo kažu kako nismo dovoljno snažne i da nas ponovo izbace? Ili će nas zadržati kao polaznice ostatak naših života? Neke bi možda i pristale na to, ali ja neću. Zbog čega, Riejna? Zbog čega?“
Ninaeva sjaha, vukući na uzdi iza sebe svoju kobilu, a Elejna ju je pratila, mada je ona Lavicu vodila nežnije. „Da biste bile deo Kule, ako to želite“, nestrpljivo reče Ninaeva, pre nego što je uopšte i stigla do dve Srodnice. „Možda da biste postale Aes Sedai. Lično, ja ne shvatam zbog čega bi bilo potrebno da budete određene snage, samo ako ste sposobne da položite te budalaste ispite. Ili, nemojte da se vraćate; pobegnite, što se mene tiče. U svakom slučaju, kad završimo s ovim ovde.“ Raširivši noge, smakla je šešir i postavila pesnice na bokove. „Ovo je gubljenje vremena, Riejna, a čeka nas posao koji moramo da završimo. Jesi li sigurna da ovde nema nikoga koga bismo mogle da iskoristimo? Progovori. Ako nisi sigurna, onda možemo i da nastavimo s tim. Možda žurba nije primerena, ali sada, kad imamo tu stvarčicu, ja bih radije da smo to obavile i završile."
Kada su ona i Elejna bile predstavljene kao Aes Sedai, Aes Sedai koje su dale obećanja, Alisa zaštekta kao da se guši i otpoče da poravnava svoje vunene suknje kao da se obuzdava da ne pogleda Riejni u oči. Besno je otvorila usta a onda ih je čvrsto zatvorila, ne ispustivši ni zvuk, jer im se pridružila Merilila. Taj prekoran pogled nije potpuno nestao, ali je postao izmešan s malo čuđenja. I malo više zabrinutosti.
„Ninaeva Sedai", smireno reče Merilila, „Ata’an Mijere su... nestrpljive... da sidu sa svojih konja. Mislim da će neke možda zamoliti za Lečenje.“ Na usnama joj se, nakratko, pojavio osmeh.
Tako je to pitanje bilo okončano, mada je Ninaeva gunđala, preterujući, tome šta će uraditi sledećoj osobi koja bude posumnjala u nju. Elejna bi možda i dodala nekoliko biranih reči, ali istinu govoreći, Ninaeva je delovala ne baš malo blesavo nastavljajući o tome, dok su Mirela i Riejna strpljivo čekale da završi, a Alisa piljila u nju. To je dovelo stvari u red, ili su to, možda, bile vetrotragačice, koje su dopešačile vukući svoje konje za sobom. Dok su jahale, kao da im je nestala i poslednja trunčica skladnosti, izlizala se na tvrdim sedlima noge su im delovale ukočeno koliko i lica pa ipak, niko nije mogao da pogreši u prepoznavanju onoga što su i bile.
„Ako se dvadesetina od Morskog naroda ovoliko udaljila od mora“, promrmljala je Alisa, „onda ću u sve da poverujem.“ Ninaeva frknu, ali ništa nije rekla, na čemu joj je Elejna bila zahvalna. Ta je žena imala muke da ih prihvati čak i kada ih je Merilila oslovila kao Aes Sedai. Nikakvo nabrajanje ni pravljenje scena ne bi tu moglo da pomogne.
„Onda ih Iscelite“, reče Ninaeva Merilili. Pogledi im skrenuše ka okupljenim ženama koje su šepale, pa Ninaeva dodade. „Ako vas budu zamolile. Uljudno.“ Merilila se ponovo osmehnula, ali Ninaeva je već zaboravila na Morski narod i vratila se mrštenju na imanje, sada gotovo pusto. Nekoliko koza i dalje je šetkalo dvorištem, koje je bilo prekriveno odbačenim rubljem, grabuljama i metlama, prosutim vedrima i korpama, da ne pominjemo sklupčane Srodnice koje su se onesvestile, i šaku pilića koji su se vratili čeprkanju i kljucanju; međutim, jedine svesne žene koje su mogle da se primete oko zgrada na imanju vrlo očito nisu pripadale Srodnicama. Neke su bile u vezenom lanu, ili u svili, a neke u gruboj seoskoj vuni, a opet, činjenica da nisu pobegle govorila je mnogo o njima. Riejna je bila rekla da u svako doba gotovo polovina prisutnih na imanju spada u tu grupu. Većina je delovala zaprepašćeno.
I pored sveg svojeg gunđanja, Ninaeva nije gubila vreme nego je uzela Alisu pod svoje. Ili je Alisa uzela Ninaevu pod svoje. To je bilo teško razaznati, pošto je ta Srodnica pokazivala vrlo malo poniznosti pred Aes Sedai, bar ne kao što je to radio Kružok pletilja. Možda je samo bila još uvek ošamućena od iznenadnog razvoja događaja. U svakom slučaju, krenule su zajedno: Ninaeva je vodila svoju kobilu i razmahivala šeširom u drugoj ruci, objašnjavajući Alisi kako da okupi rasute žene i šta da učini s njima kada ih bude okupila. Riejna je bila sigurna da se najmanje jedna žena, dovoljno jaka da se pridruži krugu, nalazi ovde Gejrnija Rosoind, a možda i još dve. Elejna se nadala da su sve otišle. Alisa je menjala ponašanje: od klimanja glavom do vrlo ravnopravnih pogleda koje je upućivala Ninaevi, a koje ova kao da nije ni primećivala.