Odjednom je postala svesna kako više nisu same u šatoru. Ušle su dve svetlokose Device, a između njih je bila žena u crnom, za pedalj niža od njih. Upola su je pridržavale da ostane uspravna. S jedne strane stajala je Tialin, mršava riđokosa, smrknuta, okružena svetlošću saidara, i držala je štit nad zatočenicom odevenom u crno. Sestrina kosa, potpuno natopljena znojem, uvijala se padajući joj po ramenima i u pramenovima preko lica, toliko prljavog od zemlje da je Verin, isprva, nije ni prepoznala. Visoke, ali ne i previsoke jagodice, blago povijen nos i malčice iskošene smeđe oči... Beldejn. Beldejn Niram. Podučavala je tu devojku na nekim predavanjima za polaznice.
„Smem li da pitam“, pažljivo je započela, „zašto je ona dovedena? Tražila sam drugu.“ Iako je Beldejn bila Zelena, nije imala Zaštitnika uzdignuta je u šal nepune tri godine pre ovoga, a Zelene su često bile probirljive, posebno sa svojim prvim međutim, ako počnu da joj ih dovode po svom izboru, sledeća koja joj se pojavi mogla bi da ima dva, ili čak tri Zaštitnika. Činilo joj se da će danas moći da se postara za još dve, ali to bi bilo nemoguće ako bi se pojavila i jedna sa Zaštitnikom. A nije verovala da će joj pružiti drugu priliku s bilo kojom od njih.
„Katerina Alurdin je prošle noći pobegla.“ Tialin samo što nije pljunula, a Verin zasopta.
„Pustile ste je da pobegne?", izletelo joj je bez razmišljanja. Umor nije bio nikakvo opravdanje, međutim, te su joj reči izletele pre nego što je uspela da se obuzda. „Kako ste mogle da budete tako blesave? Ona je Crvena! A nije ni kukavica, niti je slaba u Moći. Kar’a’karn je možda u opasnosti! Zašto nam nije rečeno šta se dogodilo?“
„Zato što je to tek jutros otkriveno“, zareža jedna od Devica. Oči su joj bile poput uglačanih safira. „Jedna Mudra i dvojica Kor Darei bili su otrovani, a gai’šain koji im je doneo piće pronađen je zaklan.“
Erin hladno podiže jednu obrvu pogledavši ka Devici. „Da li se tebi obratila, Karahuin?“ Odjednom su obe Device bile veoma zaokupljene zadatkom da se Beldejn održi na nogama. Erin jedva da je okrznula pogledom riđokosu Mudru, ali Tialin obori oči. Verin je bila sledeća na koju je obratila pažnju. „Tvoja briga za Randa al’Tora služi ti na... čast“, progunđa Erin. „Paziće ga. Nema potrebe da znaš više. Pa čak ni toliko.“ Odjednom je oštrije govorila. „Međutim, učenice se ne obraćaju Mudrima na takav način, Verin Matvin Aes Sedai.“ Ovo poslednje izgovorila je podrugljivo.
Prigušivši uzdah, Verin gotovo da je pala u još jedan dubok paklon, dok je u sebi žalila što više nije vitka kao kad je stigla u Belu kulu. Ona stvarno nije bila građena za sve ovo savijanje i poskakivanje. „Oprosti mi, Mudra“, ponizno je progovorila. Pobegla! Okolnosti pod kojima se to dogodilo dale su joj potpuno jasnu sliku, čak iako je Aijeli nisu videli. „Strahovanje mora da mi je pomutilo razum.“ Šteta što nije postojao način da se postara da Katerina doživi smrtonosnu nesreću. „Zaista ću se potruditi da se to ubuduće ne ponovi.“ Nijedan treptaj nije joj pokazivao da li je Erin prihvatila izvinjenje. „Smem li da preuzmem štit, Mudra?“
Erin klimnu glavom i ne pogledavši ka Tialin, a Verin brzo prigrli Izvor, preuzimajući štit koji je Tialin otpustila. I dalje je ostajala zadivljena pred činjenicom da su žene, koje nisu mogle da usmeravaju, tako otvoreno zapovedale onima koje su to mogle. Tialin nije bila mnogo slabija u Moći od Verin, pa ipak je zabrinuto posmatrala Erin, skoro kao i Device, a kada su, na Erinin znak rukom Device žurno napustile šator, ostavivši Beldejn da se leluja tu gde je stajala, Tialin ih je pratila u korak.
Međutim, Erin nije izašla, bar ne odmah. „Kar’a’karna nećeš obaveštavati Katerini Alurdin“, rekla je. „On je već dovoljno zauzet razmišljanjima da bismo ga gnjavile sitnicama o kojima bi se brinuo.“
„Neću mu ništa reći o njoj“, brzo se složila Verin. Sitnice? Crvena Katerinine snage nije bila nikakva sitnica. Možda jedna beleška. Ako bude potrebe. „Postaraj se da obuzdaš jezik, Verin Matvin, ili će ti služiti da arlaučeš.“ Činilo se da na to nema šta da se kaže, tako da se Verin usredsredila na poniznost i popustljivost, načinivši još jedan naklon. Njena kolena su bolno negodovala.
Kada je Erin izašla, Verin je sebi dopustila da odahne. Bojala se da Erin namerava da ostane. Dozvola da ostane nasamo sa zarobljenicama iziskivala je gotovo jednake napore kao i navesti Sorileu i Amis da odluče kako im je potrebno da ispitivanje vrši neko ko je upoznat s Belom kulom. Ako bi ikada saznale da su na tu odluku navedene... Međutim, o tome će brinuti nekog drugog dana. Činilo se da se takve brige gomilaju.
„Ima dovoljno vode da opereš ruke i barem se umiješ", meko se obratila Beldejn. „A ako želiš, mogu i da te Izlečim.“ Svaka sestra je neizbežno imala bar nekoliko podliva. Aijeli nisu tukli zatvorenice, osim ako bi prosule vodu ili pokušale da izvrdaju posao na najprgavije ili najprkosnije reči odgovarali su samo šupljim smejanjem, ako bi uopšte odgovorili međutim, prema ženama odevenim u crno ponašali su se kao prema životinjama, dodir šibe da bi pošle, ili skrenule, ili se zaustavile, a malo jači ako ne bi poslušale dovoljno brzo. Osim toga, Lečenje je olakšavalo i ostalo.
Prljava, oznojena, njišući se poput trske na vetru, Beldejn iskrivi usne. „Radije ću iskrvariti na smrt nego što ću dopustiti da me ti Lečiš!“, pljunula je. „Možda je i trebalo da očekujem da te vidim kako puziš pred tim divljakušama, tim grubijankama, ali nikada mi ne bi palo na pamet da ćeš se srozati do odavanja tajni Kule! To je ravno izdaji, Verin! Uz pobunu!“ Prezrivo je šmrknula. „Pretpostavljam da te ništa ne zaustavlja ako to nije! Šta ste ih još ti i one druge naučile, osim povezivanja?"
Verin je razdraženo zacoktala, i ne pokušavajući da mladu ženu postavi na njeno mesto. Vrat joj se kočio od tolikog gledanja nagore, u Aijele u stvari, čak je i Beldejn bila preko pedlja viša od nje kolena su je bolela od silnih naklona, a sem toga previše je žena, koje bi trebalo bolje da znaju, danas na nju slepo nasrnulo prezirom i glupavim ponosom. Ko je bolje od Aes Sedai mogao da zna kako jedna sestra pred svetom mora da ima mnogo različitih likova? Nije uvek bilo moguće pokoriti ljude tkanjem, niti zastrašivanjem. Sem toga, daleko je bolje bilo ponašati se poput polaznice, negoli biti kažnjena kao da si jedna od njih, pogotovo ako bi ti to donelo samo bol i poniženje. Čak je i Kiruna, na kraju, morala da uvidi koliko je to razumno.
„Sedi pre nego što padneš“, rekla je, prateći sopstvene reči. „Daj da pogađam šta si danas radila. Sudeći po svoj toj zemlji, rekla bih da si kopala rupu. Golim rukama, ili su te, možda, pustile da koristiš kašiku? Znaš, kada budu odlučile da je završena, samo će te naterati da je zatrpaš. Sad, da vidimo. Koliko primećujem, sva si prljava, a opet, ta odeća je čista, tako da pretpostavljam da su te terale da kopaš naga. Jesi li sigurna da ne želiš Lečenje? Opekotine od sunca mogu biti veoma bolne.“ Napunila je vodom još jednu kupu, pa ju je na nitima vazduha prenela preko šatora i ostavila da lebdi ispred Beldejn. „Mora biti da ti se grlo potpuno osušilo."
Mlada Zelena je nesigurno za trenutak piljila u kupu, a onda joj iznenada noge popustiše i ona se strovali na jastuke, gorko se smejući. „Oni me... dovoljno često navodnjavaju. Koliko god želim. Dok god mogu sve da progutam.“ Besno odmeravajući Verin, odjednom je zastala, a onda je napeto nastavila. „Ta ti haljina baš lepo stoji. Moje su spalili; videla sam ih. Ukrali su mi sve, osim ovoga.“ Dodirnula je zlatni prsten u obliku zmije na levom kažiprstu, jasan zlatni odsjaj u prašini. „Pretpostavljam da nisu imali dovoljno hrabrosti za tako nešto. Znam šta pokušavaju da urade, Verin, i to im neće poći za rukom. Ne sa mnom, niti s bilo kojom od nas!“