Pevara je pokušavala da tvrdi kako Tejlin mora da greši u vezi s Galinom Kazban i besnela je čitav dan kada su je naposletku ubedile da je njena Crvena sestra zapravo Crna. Pretila je da će golim rukama zadaviti Galinu. Jukiri je osećala samo hladnu udaljenost i izdvojenost kada je imenovana Temajla Kindrod. Ako u Kuli ima Prijateljica Mraka, razumno je pretpostaviti da su neke od njih Sive, mada joj je možda pomoglo što Temajlu nije baš volela. Ostala je hladnokrvna čak i pošto je sračunala neke stvari u glavi i shvatila da je Temajla otišla iz Kule u isto vreme kada su tri sestre umorene. To je dovelo do još imena u koja valja sumnjati, jer su tada i neke druge sestre otišle, ali Galina, Temajla i ostale više nisu u Kuli i do njih se trenutno ne može doći, a samo je za dve dokazano da su Prijateljice Mraka.
A Atuan je tu, nesumnjivo pripadnica Crnog ađaha, šeta se Kulom kud god hoće, nesputana Trima zakletvama. Dok Desina ne upriliči da je ispitaju u tajnosti - što je poprilično teško, čak i za Predstavnicu Atuaninog ađaha, budući da to mora biti tajna za sve - do tada mogu samo da je gledaju. I to da je posmatraju oprezno, izokola i iz daljine. Bilo je to isto kao živeti s crvenom gujom, ne znajući kada ćeš se naći oči u oči s njom, ne znajući kada će da ugrize. Kao živeti u jazbini punoj crvenih guja, a vidiš samo jednu.
Jukiri odjednom shvati daje širok hodnik što zavija pred njima potpuno prazan dokle god se pogled pruža, a kad se osvrnu, vide da je iza njih samo Leonin. Kao da su u Kuli samo njih troje. Nije bilo ni traga ni od kakvog pokreta, izuzev treperenja plamena u podnim svetiljkama. Tišina.
Mejdani se malčice trže. „Oprosti mi, Predstavnice. Zateklo me je to što sam je ugledala onako iznenadno. Gde sam stala? O, da. Selestin i Anarid pokušavaju da pronađu njene bliske prijateljice u Žutom.“ Selestin i Anarid su bile Mejdanine zaverenice, obe Žute. Bilo ih je po dve iz svakog ađaha - izuzev Crvenog i Plavog, naravno - što se pokazalo veoma korisnim. „Bojim se da to neće mnogo pomoći. Ona ima širok krug prijatelja, ili ih je imala pre... trenutnog stanja stvari između ađaha." Trunčica osećaja zadovoljstva obojila joj je glas, premda joj je lice bilo bezizrazno; uprkos dodatnoj zakletvi, i dalje je pobunjenica. „Istraživanje o svima njima biće teško, ako ne i nemoguće."
„Zaboravi na nju na trenutak." Jukiri se jedva suzdržavala da ne počne da se osvrće na sve strane. Jedna tapiserija s krupnim belim cvetovima neznatno se zanela, a ona je zastala dok se nije uverila da je reč o promaji a ne o još nekom slugi koji izlazi iz pomoćnog hodnika. Nikad nije mogla da se seti gde se oni tačno nalaze. Njena nova tema je na neki način bila jednako opasna kao razgovor o Atuan. „Sinoć sam se setila da si ti bila polaznica s Elaidom i njena bliska prijateljica. Bilo bi dobro da obnoviš to prijateljstvo."
„To je bilo pre više godina“, ukočeno odgovori visoka žena, umotavši se u šal kao da joj je odjednom postalo hladno. „Elaida je krajnje prikladno prekinula to prijateljstvo kada je postala Prihvaćena. Da sam ja bila u odeljenju njoj dodeljenom da predaje, mogla je biti optužena za popustljivost."
„I dobro što joj nisi bila miljenica“, Jukiri joj suvim glasom odgovori. Ovo nije prvi put da Elaida pokazuje žestinu i goropadnost. Pre nego što je pre svih onih godina otišla u Andor, toliko je terala one koje su joj bile omiljene da su sestre često morale da se mešaju. Za divno čudo, i Sijuan Sanče je bila jedna od njih, mada nju nikada nije bilo potrebno spasavati od postavljenih ciljeva koje ne može da dosegne. Baš čudno i baš tužno. „Svejedno, učinićeš sve u svojoj moći da obnoviš to prijateljstvo."
Mejdani je prešla dvadesetak koraka niz hodnik samo otvarajući i zatvarajući usta, nameštajući šal i trzajući ramenima kao da pokušava da otera obada. Gledala je svuda samo ne u Jukiri. Kako li je toj ženi uopšte pošlo za rukom da postane Siva kad ima tako malo vlasti nad sobom? „Pokušala sam“, naposletku je zadihano rekla. I dalje je izbegavala da pogleda Jukiri u oči. „Nekoliko puta. Čuvarka... Alvijarin je uvek sprečavala. Amirlin je zauzeta, ima zakazane sastanke, mora da se odmori. Uvek je bilo nekakvog izgovora. Mislim da Elaida jednostavno ne želi da nastavi prijateljstvo koje je prekinula pre više od trideset godina."
Znači, i pobunjenice su se setile tog prijateljstva. Kako li su nameravale da ga iskoriste? Verovatno za uhođenje. Moraće otkriti kako je Mejdani trebalo da prosleđuje ono što otkrije. U svakom slučaju, pobunjenice su obezbedile alatku, a Jukiri će je upotrebiti. „Alvijarin ti više neće smetati. Juče, ili možda prekjuče, otišla je iz Kule. Niko nije sasvim siguran. Ali služavke kažu da je ponela preobuku, tako da je vrlo verovatno da je neće biti bar nekoliko dana."
„Kuda je mogla da ode po ovom vremenu?“, namršti se Mejdani. „Sneg pada od juče ujutro, a i pre toga je izgledalo da će padati."
Jukiri stade i obema rukama uhvati ženu i okrenu je prema sebi. „Mejdani, jedino što tebe treba da zanima jeste da je otišla“, odlučno joj reče. Zaista, kuda je Alvijarin otišla po ovakvom vremenu? „Put do Elaide sada ti je čist i iskoristićeš priliku. Pomno ćeš motriti na to da li neko čita Elaidine hartije. Samo se postaraj da niko ne primeti da ti to držiš na oku." Tejlin je rekla da Crni ađah zna sve što izađe iz Amirlinine radne sobe pre nego što se to obznani, pa im je potreban neko blizak Elaidi ako hoće da saznaju kako ove to rade. Naravno, Alvijarin vidi sve pre nego što Elaida potpiše, i ta žena je uzela za sebe više vlasti nego ma koja druga Čuvarka otkad se pamti, ali to nije razlog daje optuže daje Prijateljica Mraka. Mada nije razlog ni daje ne optuže. I njena prošlost se istražuje. „Motri i na Alvijarin, koliko god možeš, ali najvažnije su Elaidine hartije."
Mejdani uzdahnu i nevoljno klimnu glavom. Možda mora da se pokori, ali shvatala je u kakvoj će se opasnosti naći ako se ispostavi da je Alvijarin Prijateljica Mraka. A opet, moguće da je i Elaida Crna, šta god Serin i Pevara tvrdile. Prijateljica Mraka kao Amirlin Tron. Eto pomisli da ti se od nje ukiseli srce.
„Jukiri!“, pozva je iz hodnika neka žena.
Jedna Predstavnica u Dvorani Kule ne skače kao uplašena koza kad čuje svoje ime, ali Jukiri je poskočila. Samo da se nije držala za Mejdani, saplela bi se i pala. I ovako su se njih dve zateturale kao pijani seljaci na proslavi žetve.
Povrativši ravnotežu, Jukiri gnevno ispravi šal i silno se namršti, a lice joj se nije ni najmanje promenilo kada je ugledala ko to žuri prema njoj. Kada nije s Jukiri ili nekom drugom Predstavnicom koje znaju za Tejlin i Crni ađah, Siejn bi trebalo da se drži svojih odaja, u društvu koliko god Belih sestara može da okupi, a eto nje kako juri niz hodnik samo s Bernajlom Dželbarn, zdepastom Tarabonkom i jednom od Mejdaninih vrana. Leonin se pomeri u stranu i svečano nakloni Siejni, dodirujući vrhovima prstiju srce. Mejdani i Bernajla se osmehnuše jedna drugoj, što je bilo veoma glupo. Jeste da su bile prijateljice, ali trebalo bi da paze šta rade kada ne znaju ko ih gleda.
Jukiri nije bila raspoložena za smeškanje. „Izašla si na vazduh, Siejn?“, oštro upita. „Serin neće biti nimalo drago kada joj budem rekla. Nimalo drago. Meni nije drago, Siejn."
Mejdani se zgrcnu a Bernajla tržnu glavom. Mnoštvo njenih uzanih pletenica ukrašenih đinđuvama zazvecka. Njih dve se zagledaše u tapiseriju na kojoj je navodno bilo prikazano poniženje kraljice Rijanon, ali uprkos njihovim bezizraznim licima bilo je očigledno kako priželjkuju da su negde drugde.