Po njima bi Predstavnice trebalo da su ravnopravne. Tako i jeste. Obično. Na neki način. Leonin ne bi trebalo da može čuti nijednu reč njihovog razgovora, ali osećao je Mejdanino raspoloženje, naravno, pa se udaljio još jedan korak. Naravno, i dalje je motrio na hodnik. Valjan čovek. Pametan čovek.
Siejn je imala dovoljno pameti da bude posramljena. Ne shvatajući šta čini, zagladila je haljinu pokrivenu snežnim vezom duž ruba i korseta, ali šake joj skoro smesta čvrsto stisnuše šal i obrve joj se tvrdoglavo skupiše. Siejn je bila svojeglava od svog prvog dana u Kuli - kćer jednog stolara iz Lugarda koja je oca nagovorila da njoj i njenoj majci plati put. Put za dvoje uzvodno, ali samo za jedno nizvodno. Bila je svojeglava i samouverena. A često i slepa za svet oko sebe, kao sve Smeđe. I Bele su često umele da budu takve - sve u logici bez trunčice mudrosti. „Jukiri, nema potrebe da se krijem od Crnog ađaha“, odvrati.
Jukiri se lecnu. Glupača je otvoreno imenovala Crni ađah. Hodnik je i dalje bio prazan u oba smera, koliko se od krivine videlo, ali nemarnost dovodi do još više nemarnosti. I ona ume da bude tvrdoglava kada za tim ima potrebe, ali bar je pametnija od obične guske kada je reč o tome gde je i kada tvrdoglava. Taman što je otvorila usta da očita Siejni opaku bukvicu, kad je ova prekide pre nego što stiže da progovori.
„Serin mi je kazala da mogu da te potražim." Siejn stisnu usne i pocrvene ili zbog toga što je tražila dopuštenje ili zbog toga što je morala da ga traži. Naravno, razumljivo je to što mrzi okolnosti u kojima se našla. Samo je budala što ih ne prihvata. „Jukiri, moram da popričam nasamo s tobom. O drugoj misteriji."
Jukiri je na trenutak bila zbunjena koliko su Mejdani i Bernajla izgledale zbunjeno. Mogle su se pretvarati da ne slušaju koliko god hoće, ali uši nisu zapušile. Druga misterija? Šta li to Siejn misli? Sem ako ne... Da ne misli na ono zbog čega je Jukiri i krenula da lovi Crni ađah? Pitanje zašto se glave ađaha sastaju u tajnosti postalo je manje bitno u poređenju s otkrivanjem Prijateljica Mraka među sestrama.
„U redu, Siejn“, reče Jukiri spokojnije nego što se zaista osećala. „Mejdani, povedi Leonina niz hodnik sve do tačke u kojoj krivina samo što ne zaklanja Siejn i mene. Pazi da neko ne naiđe. Bernajla, ti isto to uz hodnik." Njih dve su krenule i pre nego što je ona završila rečenicu. Čim su se izmakle dovoljno da ih ne čuju, svu je pažnju posvetila Siejni. „Pa?"
Na njeno iznenađenje, saidar zablista oko Bele Predstavnice, koja oko njih dve izatka zabran protiv prisluškivanja. To je za sve jasan znak tajnovitosti. Bolje da je u pitanju nešto bitno.
„Razmisli logično o tome.“ Siejnin glas bio je spokojan, ali šake su joj i dalje čvrsto stiskale šal. Stajala je veoma pravo, nadnoseči se nad Jukiri, mada nije bila mnogo viša od prošeka. „Ima više od mesec dana, skoro dva meseca, otkad me je Elaida posetila, i skoro dve nedelje otkad si ti otkrila Pevaru i mene. Da Crni ađah zna za mene, več bih bila mrtva. Pevara i ja bile bismo mrtve pre nego što ste ti, Desina i Serin naletele na nas. Stoga, one ne znaju. Ni za jednu od nas. Priznajem da sam isprva bila prestravljena, ali sada sam povratila vlast nad sobom. Nema razloga da se vi ostale prema meni ponašate kao da sam polaznica“, tračak žestine narušio je spokoj, „i to tupava."
„Moraćeš da popričaš sa Serin“, odgovori kratko Jukiri. Serin je na samom početku preuzela vodstvo - nakon četrdeset godina provedenih u Dvorani, Serin je bila veoma umešna u preuzimanju vodstva - a Jukiri nije imala namere da joj se suprotstavlja ako baš ne mora, ne bez predstavničkog uticaja, na koji pod tim okolnostima svakako nije mogla da se pozove. Bilo bi to isto kao da pokušava da se rve s lavinom. Ako Serin može da se ubedi, Pevara i Desina će promeniti mišljenje, a ona nikako neće ni pokušavati da se protivi. „Sad, kakva ti je to ta druga tajna? Pretpostavljam da jesi mislila na sastanak glava ađaha?"
Siejnino lice poprimi toliko tvrdoglav izraz da je Jukiri skoro očekivala da joj se uši priljube uz glavu kao kod mazge. A onda je u dahu izgovorila: „Da li je glava tvog ađaha uzela učešća u biranju Andaje za Dvoranu? Mislim, više nego obično?"
„Jeste“, oprezno odgovori Jukiri. Sve su bile sigurne da će Andaja jednoga dana ući u Dvoranu, možda za četrdeset ili pedeset godina, ali Seranča samo što je nije posvetila, a uobičajeni način izbora bila je rasprava dok se ne dođe do saglasnosti o dva ili tri moguća izbora, nakon čega bi usledilo tajno glasanje. Ali to je posao njenog ađaha, jednako tajni kao Serančino ime i titula.
„Znala sam." Siejn uzbuđeno klimnu, što za nju nije bilo uobičajeno ponašanje. „Serin kaže daje i Džulin postavljena ispred Smeđih, što izgleda nije njihov uobičajen način biranja Predstavnice, a Desina isto to kaže za Suanu, mada je veoma oklevala da bilo šta kaže. Mislim da je možda Suana upravo glava Žutih. U svakom slučaju, prvi put je bila Predstavnica četrdeset godina, a znaš da nije uobičajeno da se prihvati stolica nakon što si toliko dugo Predstavnica. A Firejna je pre manje od deset godina odstupila s položaja Predstavnice Belih; niko nikada nije tako brzo ponovo ušao u Dvoranu. Povrh svega, Tejlin kaže da Zelene predlažu imena a da kapetan-general bira jednu, ali Ejdlorna je izabrala Rinu bez ikakvog predlaganja."
Jukiri pođe za rukom da se ne namršti, ali samo za dlaku. Sve one imaju svoje sumnje i pretpostavke o tome ko predvodi druge ađahe, inače niko nikada ne bi ni primetio ta sastajanja, ali izgovoriti ta imena tek tako u najboljem je slučaju bezobrazno. Svako sem Predstavnice zbog toga bi zaradio pokoru. Naravno, i ona i Siejn znale su za Ejdlornu. Pokušavajući da im se umili, Tejlin je istrtljala sve tajne Zelenih a da je to niko nije ni pitao. Sve su osećale sramotu zbog toga, sem Tejlin. To je bar objasnilo zašto su Zelene bile onoliko besne kada je Ejdlorna išibana. Svejedno, kapetan-general je besmislena titula, pa mogu da budu Borbeni ađah koliko god hoće. Glavni činovnik bar opisuje ono što Seranča radi, na neki način.
Mejdani i njen Zaštitnik stajali su na samoj krivini hodnika i tiho razgovarali. Ali jedno od njih dvoje uvek je gledalo okolo. U suprotnom smeru i Bernajla je bila tik na rubu vidnog polja. Neprestano je okretala glavu pokušavajući da gleda Jukiri i Siejn i da istovremeno pazi da se neko ne približi. Kako se meškoljila s noge na nogu sigurno bi privukla pažnju, ali u današnje vreme sama sestra van odaja svog ađaha traži nevolje - i ona je toga bila svesna. Ovaj razgovor se mora ubrzo privesti kraju.
Jukiri diže prst. „Pet ađaha moralo je da izabere nove Predstavnice nakon što su se žene koje su imali u Dvorani pridružile pobunjenicama." Siejn klimnu, a Jukiri diže drugi prst. „Svi ti Ađasi odabrali su za Predstavnice žene koje nisu bile... logičan... izbor.“ Siejn ponovo klimnu. Diže se i treći prst. „Smeđe su morale da odaberu dve nove Predstavnice, ali nisi spomenula Šiven. Ima li nečeg..." - Jukiri se kiselo nasmeši - „čudnog... u vezi s njom?"
„Ne, ako je verovati Serin, Šiven bi je verovatno zamenila kada je rešila da odstupi s položaja, ali...“
„Siejn, ako hoćeš da kažeš da su se glave ađaha urotile oko toga ko će ući u Dvoranu - a u životu nisam čula sumanutiju zamisao - ako to hoćeš da kažeš, zašto bi one odabrale pet neodgovarajućih žena i jednu koja to nije?“
„Da, to hoću da kažem. Pošto me vi neprestano držite zatvorenu, imala sam i više vremena za razmišljanje nego što sam mogla da utrošim. Džulin, Rina i Andaja potakle su me na razmišljanje, a zbog Firejne rešila sam se da proverim." Šta li je Siejn mislila pod tim da su je Andaja i one druge dve potakle na razmišljanje? O. Naravno: Rina i Andaja zapravo još nisu dovoljno stare da budu u Kuli. Običaj da se ne priča o godinama pretvorio se u naviku da se o njima i ne misli.
„Dve su mogle da budu slučajnost“, nastavi Siejn, „pa i tri, mada je u to malo teže poverovati, ali njih pet već je obrazac. Izuzev Plavih, Smeđi je bio jedini ađah čije su se dve Predstavnice pridružile pobunjenicama. Možda postoji neki razlog zbog kojeg su odabrali jednu neodgovarajuću predstavnicu i jednu koja to nije. Ali postoji obrazac, Jukiri - zagonetka - i bez obzira na to je li racionalna ili nije, nešto mi govori da bi nam bolje bilo da je rešimo pre nego što pobunjenice stignu ovamo. Osećam se kao da mi je nečija ruka na ramenu, ali kad se okrenem vidim da nema nikoga."