Prva prostorija, gde su se grede protezale ispod tavanice, bila je povelika za jednu seosku kuću i odmah s vrata u oči su upadali nekoliki visoki kredenci puni kositrenih sudova i pečene grnčarije, kao i dugi uglačani sto sa stolicama visokih naslona. Sve uljane svetiljke bile su upaljene, što je zimi bila nepotrebna raskoš, jer bi nekoliko lojanica bilo sasvim dovoljno, ali vatra u kaminu još nije načela cepanice, a ni hladnoću u sobi. Svejedno, dve sestre koje su boravile u sobama na spratu, bosonoge su stajale na nezastrtom drvenom patosu, očigledno na brzinu ogrnute krznom opervaženim plaštovima preko lanenih noćnih košulja. Katerina Alrudin i Tarna Fejr gledale su jednu sitnu ženu u tamnoj haljini za jahanje sa žutim prugama i plaštom koji su bili mokri od snega sve do bokova. Stajala je što je bliže mogla širokom ognjištu, umorno grejući ruke i drhteći od hladnoće. Hodajući po snegu, nije mogla da stigne iz Tar Valona za manje od dva ili tri dana, a čak i Aes Sedai vremenom počnu da osećaju hladnoću. Mora da je to sestra koju je Radžar pomenuo, ali u poređenju s drugima na njoj se bezvremenost skoro nije ni primećivala. U poređenju s druge dve, jedva da se i ona sama uopšte primećivala.
Kako gradonačelnik i njegova žena nisu bili tu, Gavinu se srce još malo spustilo prema petama, mada je to napola očekivao. Njih dvoje bi bili tu da poslužuju Aes Sedai i da nude tople napitke i hranu bez obzira na to koje je doba noći, sem ako ih nisu poslali nazad u krevet kako bi Katerina i Tarna bile nasamo s glasnicom. A to je verovatno značilo da je on budala jer želi da sazna o kakvoj je poruci reč. Ali to je znao i pre nego što je izašao iz ambara.
„... Čamdžija je kazao da će ostati tamo gde smo se iskrcali sve dok se opsada ne prekine“, umorno je govorila ženica kada je Gavin ušao, „ali toliko je bio prestravljen da je lako moguće da je sada već ligama nizvodno." Kada je hladnoća od otvorenih vrata stigla do nje, osvrnula se, a malo umora je iščilelo s njenog četvrtastog lica. „Gavine Trakande“, reče. „Lorde Gavine, imam naređenja za vas od Amirlin Tron."
„Naređenja?“, upita Gavin, skidajući oklopne rukavice i tutkajući ih za pojas kako bi dobio na vremenu. Na kraju je zaključio da je možda trenutak za grubu istinu. „Zašto bi Elaida meni slala naredbe? A sve i da mi ih pošalje, zašto bih ja poslušao? Odrekla se i mene i Omladinaca." Radžar je zbog sestara zauzeo stav pun poštovanja, sklopivši ruke iza leđa, i na tren je pogledao Gavina ispod oka. Šta god da Gavin kaže, on neće progovoriti ako ga ništa ne pitaju, ali Omladinci ne dele Gavinova shvatanja. Aes Sedai rade šta god hoće, i nema tog muškarca koji može znati zašto one čine to što čine dok mu neka sestra ne kaže. Omladinci su svim srcem stali uz Belu kulu, prihvatajući svoju sudbinu.
„Narenvin, to može da čeka“, prasnu Katerina, odsečno privivši plašt uz sebe. Napola zamršena crna kosa padala joj je oko ramena, kao da je nekoliko puta žurno prošla češljem kroz nju, pa digla ruke. Toliko je bila napeta da je Gavina podsećala na risa u lovu. Ili možda risa koji se pazi da ne upadne u neku klopku. Pogledala je njega i Radžara krajičkom oka - i to je bilo sve.
„Imam preča posla u Kuli. Reci mi kako da nađem to bezimeno ribarsko selo. Bilo da te tvoj čamdžija čeka ili ne, naći ću nekoga da me preveze."
„I mene“, ubaci se Tarna, tvrdoglavo isturivši jaku vilicu i streljajući plavim očima kao džilitima. U potpunoj suprotnosti u odnosu na Katerinu, Tarnina duga bledozlatna kosa bila je uredna kao da ju je, pre nego što je sišla u prizemlje, služavka očešljala. Ali bila je jednako usredsređena kao druga Aes Sedai, samo što je imala veću vlast nad sobom. „I ja imam hitnih razloga da bez daljeg odlaganja stignem u Kulu." Klimnula je Gavinu, i malo manje Radžaru, hladno kao mermer od kojeg je izgledalo da je isklesana. A opet, bilo je to toplije i prijateljskije od lica koje je okrenula Katerini ili onoga kako joj je ova odgovorila. Mada su njih dve bile u istom ađahu, uvek su bile ukočene jedna s drugom. Nisu se volele, a možda su se i mrzele. Teško je to reći kod Aes Sedai.
Gavinu neće biti nimalo žao da im vidi leđa. Tarna je ujahala u Dorian jedva dan nakon dolaska tajanstvene vojske - i ma kako Aes Sedai to određivale, smesta je zamenila Lusoniju Kol u sobi na spratu i Kovarlu Balden na mestu predvodnice drugih jedanaest sestara već u selu. Sudeći po tome kako je preuzela sve živo, kao da je Zelena a ne Crvena. Počela je da ispituje druge sestre o stanju, a svakog dana je pomno vršila smotru Omladinaca kao da traži moguće Zaštitnike. Ljudi su počeli da se osvrću zbog toga što ih jedna Crvena tako proučava. Da stvari budu još gore, Tarna je sate i sate provodila jašući, bez obzira na to kakvo je vreme, pokušavajući da pronađe nekog meštanina koji može da je provede u grad pored vojske što ga opseda. Pre ili posle, njeni tragovi navešće njihove izviđače do Dorlana. Katerina je stigla tek juče, sva besna što joj je put ka Tar Valonu zaprečen, i smesta je od Tarne preuzela zapovedništvo, a sobu od Kovarle. Samo što svoj uticaj nije koristila na isti način. Izbegavala je druge sestre i izbegavala da ikome kaže zašto je nestala kod Dumajskih kladenaca niti gde je u međuvremenu bila. Ali i ona je posmatrala i proučavala Omladince, kao žena koja proverava kakva je sekira koju se namerila da upotrebi, ne hajući koliko će se krvi pri tom proliti. Ne bi nimalo bio iznenađen daje pokušala da ga prisili da joj kroz opsadu proseče put do mostova što vode u grad. Zapravo, bio bi oduševljen da im vidi leđa. Međutim, kada odu, moraće da izađe na kraj s Narenvin - i s Elaidinim naređenjima.
„Teško da je to selo, Katerina“, odgovorila je smrznuta sestra, „samo tri-četiri bedne ribarske kolibice, čitav dan puta kopnom daleko nizvodno. Odavde ima još više." Zadigla je mokre suknje i približila ih vatri. „Možda otkrijemo kako da šaljemo poruke u grad, ali vas dve ste potrebne ovde. Jedino što je sprečilo Elaidu da ne pošalje pedeset sestara, ako ne i više, a ne samo mene, je to što je bilo silno teško preći reku neprimećeno jednim maleckim čamcem, čak i u mraku. Moram reći da sam se iznenadila kada sam čula da ovako blizu Tar Valona uopšte ima sestara. Ako se u obzir uzmu ove okolnosti, svaka sestra van grada mora da je...“
Tarna je odlučno saseče digavši ruku. „Elaida ne zna da sam ja ovde.“ Katerina zatvori usta i namršti se, isturajući bradu, ali pusti drugu Crvenu da nastavi. „Narenvin, kakva si naređenja dobila u vezi sa sestrama u Dorlanu?“ Radžar se zagleda u patos ispred svojih čizama. Uletao je u bitku a da i ne trepne, ali samo bi budala da bude u blizini zavađenih Aes Sedai.
Niska žena se još trenutak bavila svojim suknjama. „Naređeno mi je da preuzmem upravljanje nad sestrama koje ovde zateknem“, nadmeno je kazala, „i učinim šta mogu." Trenutak kasnije uzdahnula je i nevoljno se ispravila. „Nad sestrama koje zateknem pod Kovarlom. Ali začelo..."
Ovoga puta Katerina je prekide. „Narenvin, ja nikada nisam bila pod Kovarlom, stoga se te naredbe ne odnose na mene. Ujutro ću poći da nađem te tvoje tri-četiri ribarske kolibe."
„Ali...“
„Dosta, Narenvin“, Katerina je ledeno saseče. „Dogovori se s Kovarlom." Crnokosa žena krajičkom oka pogleda svoju sestru po ađahu. „Tarna, pretpostavljam da bi ti mogla sa mnom. U ribarskom čamcu valjda ima mesta za nas dve." Tarna klimnu glavom najmanje što je mogla, moguće u znak zahvalnosti.
Završivši svoj posao, dve Crvene se bolje ogrnuše plaštovima i kao da lebde pođoše ka vratima što vode u unutrašnjost kuće. Narenvin ih razdraženo pogleda s leđa, pa se okrenu Gavinu, lica koje je počelo da poprima privid spokoja.
„Znaš li nešto o mojoj sestri?" upita je on pre nego što je stigla da otvori usta. „Znaš li gde je?“
Žena je bila baš umorna. Trepnula je, a on je skoro mogao videti kako smišlja odgovor koji mu ništa neće reći.
Zastavši na pola puta do vrata, Tarna kaza: „Kada sam je poslednji put videla, Elejna je bila s pobunjenicama." Sve se oči zalepiše za nju. „Ali sestra ti je sigurna od odmazde“, smireno je nastavila, „stoga nemoj da lupaš glavu zbog toga. Prihvaćene ne mogu da biraju koje sestre da slušaju. Dajem ti reč - po zakonu njoj zbog toga ne može biti naneto trajno zlo." Izgleda da nije bila svesna Katerininog ledenog pogleda niti Narenvininih iskolačenih očiju.