Bael kiselo zagunđa. „Melaina mi je prenela šta je Elejna Trakand rekla. Ne smemo ništa da učinimo za nju. To je prostodušno. Kada neprijatelj krene na tebe, iskoristiš svakog ko je spreman da ti rame uz rame pleše s kopljima. Zar se ovi igraju rata kada igraju tu njihovu Igru kuća?“
„Baele, mi smo stranci. U Andoru je to bitno."
Ogromni Aijel ponovo zagunđa.
Izgleda da nema svrhe objašnjavati mu političke razloge. Strana pomoć mogla bi Elejnu koštati onoga što pokušava da zadobije, što njeni neprijatelji znaju i znaju da ona zna, pa se stoga ne boje Bašera, Baela ili Zmajeve legije, ma koliko bila brojna. Zapravo, uprkos opsadi, obe strane će se silno truditi da izbegnu bitke. Jeste da je to rat, ali manevrisanjem i čarkama - ukoliko neko ne zabrlja - a pobednik će biti onaj ko stekne neosvojiv položaj ili natera drugu stranu u položaj koji se ne može odbraniti. Bael verovatno na to gleda kao na Daes Dae'mar. Iskren da bude, i Bašer je uviđao priličnu sličnost. Na pragu Pustoši, Saldeja sebi nije mogla priuštiti nadmetanje za presto. Tirani se mogu otrpeti, ali Pustoš brzo ubija glupe i pohlepne - ali i ovakav čudan građanski rat omogućio bi Pustoši da ubije Saldeju.
Vratio se posmatranju bivaka kroz durbin, pokušavajući da odgonetne kako je potpuna budala kao što je Arimila Marn zadobila podršku Nijane Araun i Elenije Sarand. Njih dve su bile pohlepne i željne vlasti i, svaka za sebe, potpuno ubeđene da imaju pravo na presto. Ako je dobro razumeo zamršeno klupko pravila kojima su Andorci takve stvari rešavali, i jedna i druga bile su u boljim prilikama od Arimile. Ne radi se tu o vukovima i vučjacima. To su vukovi koji su rešili da slede čankoliza. Možda je Elejna znala razlog koji je doveo do toga, ali jedva da je razmenjivala poruke s njim, a i one su bile kratke i šture. Preveliki su izgledi da neko za to sazna i pomisli da ona spletkari s njim. Sve je to baš kao Igra kuća.
„Izgleda da će neko plesati s kopljima“, primeti Bael, a Bašer spusti ukrašeni durbin da pogleda kuda to Aijel pokazuje.
Već danima ljudi beže iz grada kako bi utekli od opsade, ali neko je odocnio. Šestora kola pokrivena debelim platnom zaustavila su se nasred puta za Tar Valon, baš na rubu Donjeg Kaemlina: okružila su ih pedesetorica konjanika pod plavo- belom šahovnicom na kojoj je izgleda bio medved u trku ili nekakav zdepasti pas. Ljudi klonuli duhom grčili su se sa strane i uvijali u ogrtače, muškarci pognutih glava, a deca držeći se za ženske suknje. Neki konjanici su sjahali da preturaju po kolima; kutije i kovčezi, pa izgleda čak i odeća bili su razbacani po snegu. Verovatno traže novac ili piće, mada će sve dragoceno što nađu začelo takođe završiti u nečijim bisagama. Ubrzo će neko odvojiti zaprege od kola, ili će možda tim ljudima oduzeti i kola. Kola i konji oduvek su koristili vojsci, a čudna pravila ovog čudnog andorskog rata izgleda ne štite preterano ljude koji se nađu na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Ali odjednom se gradske kapije otvoriše i, čim se prazan prostor između dva krila dovoljno raširio, kopljanici u crvenim kaputima u galopu pohrliše kroz dvadeset stopa visoku zalučenu kapiju. Glave kopalja, oklopni prsnici i kalpaci belasali su se na suncu dok su galopirali niz put između dugih praznih tržnica. Kraljičina garda dolazi. Bar dovoljno njih. Bašer ponovo okrenu durbin prema kolima.
Izgleda da je zapovednik pod medvedom, ako je to medved bio na stegu, shvatio koliko je sati. Pedesetorica naspram njih dve stotine nije dobar odnos, a u igri je svega nekoliko zaprega. Ljudi koji su sjahali smesta se vratiše u sedlo i dok je Bašer okrenuo durbin prema njima, svi se dadoše u galop na sever, prema njemu, a napred se vijorio plavo-beli barjak. Većina onih ljudi što su se grčili pored puta samo je piljila za vojnicima u begu, i po njihovom stavu jasno je video da su zbunjeni, kao da je s te daljine mogao da im razabere lica, ali nekoliko njih smesta pohrli da kupi svoje razbacane stvari iz snega i tovari ih na kola.
Dolazak gardista, koji su nekoliko trenutaka kasnije zauzdali svoje atove oko kola, učinio je kraj tome. Gardisti su brzo počeli da teraju ljude prema kolima. Neki su i dalje pokušavali da se provuku pored njih da bi ugrabili neku dragocenost, a jedan čovek se pobunio i počeo da maše rukama ispred jednog gardiste s belom perjanicom na kalpaku i crvenom ešarpom preko prsnika, očigledno zapovednika; ali ovaj se samo nagnuo u sedlu i odalamio ga nadlanicom preko lica. Čovek pade kao klada i nakon jednog trenutka kada su svi bili sleđeni, svi koji se već nisu peli na kola pojuriše koliko ih noge nose, izuzev dvojice što zastaše da uhvate onog onesvešćenog pod miške i za noge, pa i oni požuriše što su više mogli, noseći njega onako mlitavog. Jedna žena u poslednjim kolima u redu već je šibala konje dizginama da ih okrene nazad prema gradu.
Bašer okrenu durbin prema bivaku, pa ga pritisnu uz oko da bi bolje video. Vojnici su i dalje kopali ašovima i pijucima, a drugi su s nekih kola skidali vreće i burad. Plemići i zapovednici obilazili su bivak šetajući konje i gledajući kako napreduju radovi. Svi mirni i spokojni kao stoka na ispaši. Naposletku, neko pokaza ka grebenu između njih i grada, pa još neko i još neko. Konjanici poteraše atove u kas, očigledno uzvikujući naredbe. Medveđi barjak taman što se popeo na uzvisinu i ušao u vidno polje ljudi u bivaku.
Bašer tutnu durbin ispod ruke i namršti se. Nisu postavili stražu na uzvišici da ih upozori na ono što se dešava van njihovog vidika. To je glupo, sve i da je sasvim sigurno da ih niko neće napasti. Možda bi bilo od koristi da su i oni u drugom bivaku tako nehajni, ako neko ne ispravi tu njihovu grešku. On razdraženo frknu kroz brkove. To u slučaju da će se boriti protiv ljudi u opsadi. Jednim pogledom vide da su kola pod pratnjom gardista već na pola puta do Tarvalonske kapije. Vozari su šibali zaprege kao da su im Troloci za petama ili možda samo zbog onog zapovednika s ešarpom, koji je iz nekog razloga mahao mačem iznad glave. „Danas neće biti plesanja“, primeti.
„Onda imam pametnija posla nego da gledam mokrozemce kako kopaju rupe“, odgovori Bael. „Neka bi uvek našao vode i hlada, Davrame Bašeru.“
„Trenutno bih radije da imam suve noge i toplu vatru“, ne razmišljajući promrmlja Bašer u odgovor, a onda istog trena požele daje oćutao. Zgaziš li čoveku njegove običaje, moguće da će probati da te ubije - a Aijeli su čudni i bez svojih običaja.
Ali Bael zabaci glavu i gromko se nasmeja. „Davrame Bašeru, mokrozemci sve okrenu naglavačke." Na neobičan pokret njegove desne ruke ostali Aijeli skočiše na noge i dugim i lakim koracima potrčaše na istok. Izgleda da im sneg ni najmanje nije smetao.
Vrativši durbin u kožnu navlaku što je visila okačena o sedlo njegovog konja, Brzog, Bašer uzjaha i potera riđana na zapad. Pratioci su ga čekali na padini i poteraše konje za njim uz tek jedva čujnu škripu kože i bez zveckanja neprivezanog metala. Bilo ih je manje nego u Baelovoj pratnji, ali sve su to bili prekaljeni ljudi s njegovih imanja kod.Tira, koje je mnogo puta vodio u Pustoš pre nego što ih je poveo na jug. Svako od njih je znao koji deo puta da drži na oku, ispred ili iza, levo ili desno, visoko ili nisko - i svi su neprestano okretali glave. Nadao se da to ne rade samo reda radi. Šuma je tu bila retka i sva stabla ogoljena izuzev hrastova i kožolista, borova i jela, ali snegom pokrivena zemlja bila je tako zatalasana da je stotinu konjanika moglo biti na pedeset koraka od njih a da ih niko ne primeti. Nije on tako nešto očekivao, ali čoveka uvek ubije ono što ne očekuje. I ne razmišljajući šta čini, olabavio je mač u kanijama. Jednostavno moraš očekivati neočekivano.
Tumad je zapovedao pratnjom, kao što je to obično činio kad Bašer nije imao neki važan zadatak za mladog poručnika. Bašer gaje pripremao. Umeo je on da razmišlja i sagledava i dalje od nosa; ako poživi dovoljno dugo, suđeno mu je da dosegne neki viši čin. Visok čovek, mada dve šake niži od Baela, danas je bio zlovoljnog izraza lica, što je bilo očigledno kao da mu je izrastao drugi nos.