„Lordovi i gospe koji predstavljaju većinu sile Kuće Rijatin prišli su gospi Ejlil“, odgovorila je strpljivije nego što se osećala. „Hoće da ona bude visoko sedište Rijatina, a ona traži odobrenje Bele kule. Bar odobrenje Aes Sedai, ako ništa drugo.“ Da bi imala šta da radi, sem da se s njom strelja pogledom - i verovatno da izgubi - prišla je do stola od crnog drveta, do srebrnog poslužavnika s pozlaćenim srebrnim ibrikom iz kojeg se još uvek širio slabašni miomiris začina. Sipanje kuvanog vina iz ibrika u pehar bilo joj je izgovor da je više ne gleda u oči. A zbog toga što joj je taj izgovor bio potreban, vratila je ibrik na poslužavnik tako odsečno da je oštro zazveketao. Zatekla je sebe kako prečesto izbegava da gleda Sašalu. A onda je shvatila da je i sada gleda ispod oka. Nikako nije mogla naterati sebe da se potpuno okrene i pogleda je pravo u oči, zbog čega je u sebi besnela.
„Sašala, reci joj ne. Brata su joj videli i još je živ, a pobuna protiv Ponovorođenog Zmaja nije nešto čime bi Kula trebalo da se bavi - naročito ne sada kada je to okončano." Setila se Torama Rijatina kako beži u čudnu maglu koja može postati opipljiva i ubiti i koja se odupire Jednoj moći. Toga dana Šenka je hodila ispred kairhijenskih zidina. Samicu je govorila ukočeno jer se trudila da spreči glas da joj podrhtava - ali ne od straha, već od besa. Bio je to dan kada joj nije pošlo za rukom da Izleči mladog Al’Tora. Ona mrzi neuspehe i mrzi da ih se priseća, a ne bi trebalo da mora objašnjavati svoje razloge. „Većina rijatinske sile nije sva njihova sila. Oni koji su i dalje vezani za Torama pružiće joj otpor, pa i oružani ako bude neophodno, a u svakom slučaju potpomaganje meteža među Kućama ne pomaže održavanju mira. Sašala, u Kairhijenu sada vlada nekakva čudna ravnoteža, ali to ipak jeste ravnoteža i ne smemo je narušiti." Pošlo joj je za rukom da se zaustavi pre nego što izlane da se Kecuejn ni najmanje ne bi dopalo da to učine. Ali to teško da bi Sašali nešto značilo.
„Do meteža će doći, podsticali ga mi ili ne“, odvrati joj druga sestra. Prestala je da se mršti čim je Samicu pokazala daju je ipak slušala, mada joj je vilica i dalje bila onako isturena. Možda je to pre bilo zbog tvrdoglavosti nego od ratobornosti, ali to teško daje bitno. Ta žena se zapravo ne raspravlja s njom, niti pokušava daje ubedi, već samo ističe svoj stav. A najgore je što to očigledno čini iz puke ljubaznosti. „Samicu, Ponovorođeni Zmaj je glasnik meteža i promene. Predskazani glasnik. A sve i da nije, ovo je Kairhijen. Misliš li da su zaista prestali da igraju Daes Dae’mar? Možda je površina vode mirna, ali ribe nikada ne prestaju da plivaju."
Crvena, a propoveda o Ponovorođenom Zmaju kao ulični galamdžija! Svetlosti! „A ako grešiš?" Samicu ne izdrža da to ne kaže. Sašala - plamen je spalio - ostade savršeno spokojna.
„Ejlil se odrekla svakog prava na Sunčev presto u korist Elejne Trakand, što Ponovorođeni Zmaj želi, a spremna je i da mu se zavetuje na odanost ako to od nje zatražim. Toram je poveo vojsku protiv Randa al’Tora. Što se mene tiče, tu promenu vredi učiniti i tu priliku vredi iskoristiti - i to ću joj i reći."
Zvonca u kosi oglasiše se tiho kada Samicu razdraženo odmahnu glavom, jedva se zaustavivši da ponovo ne uzdahne. Osamnaest od tih zmajuzakletih sestara ostalo je u Kairhijenu - Kecuejn je neke povela sa sobom, pa je poslala Alanu po još njih - i sve sem Sašale bile su po uticaju na višem mestu od nje, ali aijelske Mudre sklanjale su ih od nje. U načelu, nije odobravala kako se to radi - Aes Sedai ne mogu nikome biti učenice! To je sumanuto! - ali to je zapravo olakšavalo posao. Kada im Mudre upravljaju životima i ne skidaju ih s oka, onda one ne mogu da joj se petljaju u posao ili da pokušavaju da joj ga preotmu. Nažalost, iz nekog razloga koji njoj nije bio jasan, Mudre su na Sašalu i druge dve sestre koje su kod Dumajskih kladenaca umirene gledale drugačije. Umirena. Slabašno se naježila na tu pomisao, ali samo slabašno, a ježila bi se još manje kad bi joj pošlo za rukom da shvati kako je Damer Flin Izlečio ono što se Izlečiti ne može. Bar neko može da Izleći umirivanje, pa makar to bio muškarac. Muškarac koji usmerava. Svetlosti, kako jučerašnji užas danas postaje tek nelagoda kada se navikneš.
Sigurna je da bi Kecuejn dogovorila nešto s Mudrima pre nego što je otišla, samo da je znala za različito ponašanje prema Sašali, Irgejn i Ronejli. Bar misli da je sigurna. Ovo nije prvi put da ju je legendarna Zelena uvukla u svoje namere. Kecuejn ume da bude prepredenija od neke Plave: spletke u zaverama umotanim u strategije i sve to skriveno iza oblande drugih urota. Neke su pripremljene da propadnu samo da bi pomogle drugima da se ostvare, a samo Kecuejn zna koje su koje, što nije ni najmanje utešna pomisao. U svakom slučaju, te tri sestre slobodne su da dolaze i odlaze kad god hoće i da rade šta hoće. Svakako nisu osećale potrebu da slede uputstva koja je Kecuejn ostavila za sobom, niti da slede sestru koju je ova postavila da predvodi. Samo ih je vodila ili sputavala suluda zakletva data Al’Toru.
Samicu se nikada u životu nije osećala slabom ili bespomoćnom sem kada bi je njen Talenat izneverio, ali žarko je želela da se Kecuejn vrati i reši je tog bremena. Naravno, nekoliko reči prošaptanih Ejlil na uvo zatrlo bi svaku želju te gospe da zasedne na visoko sedište, ali ako ne nađe neki način da skrene Sašalu s njenog cilja, od svega toga neće ispasti ništa. Ma koliko se Ejlil pribojavala da njene glupe tajne ne izađu na svetlost dana, neusaglašenost u onome što joj Aes Sedai govore mogla bi uzrokovati da odluči kako je bolje da pokuša otići na svoja imanja u unutrašnjosti nego da uvredi neku sestru šta god da učini. Kecuejn ne bi bilo milo da izgubi Ejlil. Ni Samicu ne bi bilo milo. Ejlil je provodnik do pola spletaka koje velmože kuvaju i merilo kojim se utvrđuje da su sve te zavere i dalje sitne i da je malo verovatno kako će se iz njih iznedriti kakva veća pometnja. Prokleta Crvena to zna i čim Sašala da Ejlil svoju dozvolu, ta žena će s vestima trčati njoj, a ne k Samicu Tamagova.
Dok se Samicu pitala šta da radi, vrata koja su vodila ka hodniku otvoriše se da propuste jednu bledu Kairhijenjanku strogog lica, za šaku nižu od obe Aes Sedai. Kosa joj je bila smotana u debelu sedu punđu na potiljku, a jednostavna siva haljina tako tamna da se skoro činila crnom, što je trenutno bila livreja slugu u Sunčevoj palati. Naravno, sluge se nikada ne najavljuju niti traže dozvolu za ulazak, ali Korgejd Marendevin nije tek obična sluškinja; težak srebrni prsten prepun dugih ključeva što joj je visio za pojasom bio je znamenje njenog položaja. Ko god da vlada Kairhijenom, ključarka upravlja Sunčevom palatom, pa se Korgejd nije ponašala ni najmanje krotko i potčinjeno. Pala je u najmanji mogući naklon pažljivo usmeren nekud između Samicu i Sašale.
„Trebalo bi da prijavim sve neobično“, reče kao da se sama toga setila, mada je Samicu to od nje tražila. Verovatno je saznala za borbu za moć između ove dve sestre kad i one. Malo se šta u palati dešava a da ona to ne primeti. „Rečeno mi je da je Ogijer u kuhinji. On i neki mladić navodno traže zidarski posao, ali ja nikada nisam čula da ogijerski zidari i ljudi rade zajedno. A kada smo se nakon... nezgode... raspitali ima li slobodnih zidara, steding Tsofu poslao je glas da u doglednoj budućnosti neće biti slobodnih zidara ni iz jednog stedinga.“ Stanka je bila jedva primetna, a smrtno ozbiljan izraz njenog lica nije se ni za dlaku promenio, ali pola glasina o napadu na Sunčevu palatu govorilo je da je to Al’Torovo delo, a druga polovina je napad pripisivala Aes Sedai.
Zamišljeno napućivši usne, Samicu na trenutak prestade da razmišlja o prokletom zamršenom klupku u koje Kairhijenjani pretvaraju sve čega se dohvate. Poricanje da su Aes Sedai umešane malo vredi; u gradu u kojem jednostavno da ili ne ume da pokrene šest protivrečnih glasina, Tri zakletve ne znače previše. Ali Ogijer... Kuhinja u palati retko kada prihvata lutalice, ali kuvari su verovatno spremni da daju Ogijeru toplu večeru samo zbog toga što je tako neobično videti ga. Za poslednjih godinu dana, ili tako nešto, videti Ogijera postalo je još rede nego obično. Tu i tamo primećeno je nekoliko njih, ali hodali su brzo kako to samo Ogijeri umeju i retko kada se zadržavali najednom mestu sem da prespavaju. Oni veoma retko putuju s ljudima, a još rede rade s njima. Pomen te dvojice zagolicao je nešto u njenom umu. Nadajući se da će isterati to na čistac, šta god daje, zaustila je da postavi nekoliko pitanja.