„Furik Kejrid“, odsečno reče.
„Rođen pre četrdeset dve godine u tkačkoj porodici, vlasništvo izvesnog Džalida Magonina, zanatlije u Ankaridu. S petnaest godina odabran za Mrtvu stražu. Dvaput pohvaljen za junaštvo i tri puta pomenut u depešama, a onda - kao ratnik sa sedam godina iskustva - postavljen za telohranitelja visoke gospe Tuon po njenom rođenju.“ Naravno, tada se ona nije tako zvala, ali spomenuti ime koje je dobila na rođenju bilo bi uvreda.
„Iste te godine, kao jedan od trojice preživelih prvog poznatog napada na nju, odabran za obuku za zapovednika. Služio za vreme Mujamijeve bune i Đenminskog slučaja; još pohvala za hrabrost, još pomena u depešama i ponovo određen na službovanje u telohraniteljima visoke gospe neposredno pre njenog prvog istinoimendana.“ Mor se zagleda u vino, pa odjednom diže pogled „Na svoj zahtev. To je neobično. Sledeće godine zadobio si tri ozbiljne rane štiteći je svojim telom od drugog pokušaja ubistva. Tada ti je dala najdragocenije što je imala - jednu lutku. Nakon dalje besprekorne službe, uz još pohvala i pomena, odabran si da budeš telohranitelj samoj carici, neka bi živela večno, i tu si služio sve dok nisi odabran da pratiš visokog lorda Turaka u ove zemlje s Hailene. Vremena se menjaju i ljudi se menjaju, ali pre nego što si otišao da čuvaš presto, dva puta si podneo molbu da budeš dodeljen telohraniteljima visoke gospe Tuon. Veoma neuobičajeno. A lutku si čuvao sve dok nije uništena u Velikoj paljevini Sohime - čitavih deset godina.“
Nije to bilo prvi put da Kejrid bude zahvalan na obuci koja mu je omogućavala da bez obzira na sve ne pokazuje šta oseća. Nehajni izrazi previše otkrivaju protivniku. Prisetio se lica devojčice koja je tu lutku spustila na njegova nosila. Njen glas još mu je odzvanjao u glavi. Sačuvao si moj život, pa sada moraš da uzmeš Emelu da ona pazi na tebe, kazala je. Naravno, ona ne može da te čuva. Ona je samo lutka. Ali sačuvaj je da bi te podsećala kako ću ja uvek čuti ako izgovoriš moje ime. Naravno, ako budem živa.
„Moja čast je odanost“, odgovori i pažljivo spusti Ađimburinu zdelu na pisaći sto, da ne bi prolio vino po hartijama. Koliko god taj čovek često glačao srebro, Kejrid je mislio da nikada nije oprao to čudo iz kojeg pije.
„Odanost prestolu. Zašto si došao kod mene?“
Mor se neznatno pomeri, tako da se između njih našla naslonjača. Nema sumnje da je mislio kako izgleda da stoji opušteno, ali očigledno je bio spreman da baci pehar. Ispod kaputa, uz krsta imao je skriven nož, a verovatno i još jedan.
„Tri molbe da se pridružiš telohraniteljima visoke gospe Tuon. I zadržao si lutku.“
„To razumem“, Kejrid mu suvo odvrati. Straža ne bi trebalo da se vezuje za one koje po naređenju čuva. Mrtva straža služi samo Kristalnom prestolu, ko god da je stupio na presto - i to čitavim svojim srcem i punom verom. Ali upamtio je ono ozbiljno detinje lice, već svesno da možda neće poživeti da izvrši svoju dužnost, ali kako svejedno pokušava da tu dužnost ispuni, pa je zadržao lutku.
„ Ali ima tu još nečega sem te glasine o devojci, zar ne?“
„Leptirov dah“, promrmlja čovek.
„Pravo je zadovoljstvo pričati s nekim ko vidi tako duboko. One noći kada je Tilin ubijena, dve damane izvedene su iz štenara Tarezinske palate. Obe su ranije bile Aes Sedai. Zar ti ta slučajnost nije preterana?“
„Almurate, meni je svaka slučajnost sumnjiva. Ali kakve to veze ima s glasinama i... drugime?“
„Ova mreža je zamršenija nego što možeš da zamisliš. Nekoliko drugih ljudi te noći je otišlo iz palate, a među njima i mladić koji je bio Tilinin mezimac, četvorica koji su svakako vojnici i jedan stariji čovek, izvesni Tom Merilin, kako se nazivao - navodno sluga, ali se videlo da je daleko obrazovaniji nego što bi se to očekivalo. U nekom trenutku, svi su oni viđeni sa Aes Sedai koje su boravile u gradu pre nego što ga je Carstvo povratilo.“ Obuzet pričom, Tragač se malčice nagnuo preko naslonjače.
„Možda Tilin nije ubijena zbog toga što se zavetovala na vernost, već zbog toga što je saznala za neke opasne stvari. Možda nije pazila šta otkriva tom mladiću dok su zagrljeni ležali na jastucima, pa je on to preneo Merilinu. Možemo tako da ga zovemo dok mu ne otkrijemo pravo ime. Što više toga otkrivam o njemu, to postaje sve zanimljiviji: dobro poznaje život, slatkorečiv, opušten u društvu plemića i velmoža. Zapravo, da ne znaš da je sluga, pomislio bi da je dvorjanin. Ako je Bela kula imala izvesne namere u Ebou Daru, poslala bi upravo takvog čoveka da ih sprovede u delo.“
Namere. Ne razmišljajući šta čini, Kejrid uhvati Ađimburinu zdelu i skoro je iskapi pre nego što shvati šta radi. Ali zadrža je ruci, da ne bi otkrio pometnju u sebi. Svi su - bar oni koji su upućeni - sigurni da je nestanak visoke gospe Tuon deo nadmetanja kojim će se utvrditi ko će naslediti caricu, neka bi živela večno. Takav je život u carskoj porodici. Naposletku, ako je visoka gospa mrtva, mora se imenovati novi naslednik. Ako je mrtva. A ako nije... Bela kula bi morala poslati najbolje ljude da je nameravala da je otme. To jest, ako Tragač ne igra neku svoju igru. Tragačima je dozvoljeno da pokušaju svakoga sem carice, neka bi živela večno, uplesti u svoje mreže.
„Izložio si tu zamisao svojim nadređenima, a oni su je odbacili, inače ne bi dolazio kod mene. Ili to, ili... Nisi im ni spomenuo, zar ne? Zašto nisi?“
„Mnogo je to zamršenije nego što ti misliš“, tiho odgovori Mor, pogledom odmeravajući vrata kao da sumnja da ih neko prisluškuje. Zašto li je sada postao oprezan? „Ima tu mnogo... otežavajućih okolnosti. Dve damane odvela je gospa Egeanin Tamarat, koja je ranije imala susrete s Aes Sedai. Zapravo, bliske susrete. Veoma bliske. Očigledno je ostale damane oslobodila kako bi prikrila svoje bekstvo. Egeanin je iste te noći napustila grad u pratnji tri damane, kao i - kako verujemo - Merilina i ostalih. Ne znamo ko je bila treća damane - pretpostavljamo da je reč o nekoj važnoj među Ata’an Mijere, ih možda Aes Sedai koja se skrivala u gradu, ali utvrdili smo ko su bile sul'dam koje je iskoristila i te dve su blisko povezane sa Surot, koja i sama ima mnoge veze s Aes Sedai.“ Mada se videlo da je na velikom oprezu, Mor je sve to izgovorio kao da nije potpuno zaprepašćujuće. Nije ni čudo što je na rubu živaca.
Dakle, Surot je kovala zaveru s Aes Sedai i iskvarila bar neke Tragače iznad mora, a Bela kula je poslala jednog od svojih najboljih ljudi da izvrši izvesne zadatke. U sve se to može poverovati. Kada je Kejrid odaslan s Prethodnicima, povereno mu je da motri na Krv kako ne bi postali previše gladni vlasti. Tako daleko od Carstva uvek postoji mogućnost da će pokušati da uspostave sopstvena kraljevstva. A i on je umeo da šalje ljude u neki grad za koji je znao da će pasti šta god da branitelji učine da se to ne desi, kako bi oni mogli da naškode neprijatelju iznutra.
„Almurate, imaš li smer?“
Mor odmahnu glavom.
„Pošli su ka severu, a u konjušarnicama u palati pomenuta je Džehana, ali to mi se čini očiglednim pokušajem varke. Zacelo su promenili smer čim im se ukazala prva prilika. Proverili smo brodove dovoljno velike da prevezu toliku družinu preko reke, ali plovila te veličine sve vreme dolaze i odlaze. Ovde nema nikakvog reda.“ .
„Sve mi to daje mnogo povoda za razmišljanje.“
Tragač se namršti i blago stisnu usne, ali onda izgleda shvati da se Kejrid neće obavezati više od toga. Samo klimnu.
„Šta god rešio da uradiš, trebalo bi da znaš sledeće: možda se pitaš kako je onoj devojci pošlo za rukom da od onih trgovaca bilo šta iznudi. Izgleda da su je uvek pratila dva ili tri vojnika. Opis njihovih oklopa takođe je veoma tačan.“ Napola pruži ruku kao da hoće da dodirne Kejridovu odoru, ali onda se opameti i spusti je.