„Da, moj lorde.“ Nekakva rastrzanost oseti se u Aramovom mirisu dok je gacao po snegu, ali Perin jedva da je na nju obratio pažnju. Seban Balver bi se po mraku iskobeljao iz svoje ćebadi samo zbog nečega važnog, a što se Selande Darengih tiče...
Balver je čak i u debelom i širokom plaštu izgledao žgoljavo, a njegovo upalo lice bilo je skoro potpuno skriveno dubokom kapuljačom. Sve i da se ispravio umesto što se pogrbio, i dalje bi bio tek za šaku viši od Kairhijenjanke, koja uopšte nije bila visoka. Obgrlivši se rukama, skakao je s noge na nogu, pokušavajući da utekne hladnoći koja mora da mu je prolazila kroz čizme. Selanda, u muškom tamnom kaputu i nogavicama, trudila se da ne obraća pažnju na hladnoću uprkos paperjastoj sumaglici kojom joj je svaki dah bio propraćen. Drhtala je, ali svejedno joj je polazilo za rukom da se kočoperi iako stoji u mestu, zabacivši jednu stranu plašta preko ramena i šakom u rukavici držeći balčak svog mača. I kapuljača joj je bila zabačena, tako da joj je kratka kosa - izuzev repa uvezanog na potiljku tamnom trakom - bila otkrivena. Selanda je predvodila one budale koje su htele da izigravaju Aijele, i to Aijele s mačevima. Miris joj je bio mekan i gust, kao pihtije. Bila je zabrinuta. Balver je mirisao... napeto. Ali on skoro uvek tako miriše, mada u tome nikada nije bilo nikakve vrline, već samo usredsređenosti.
Mali žgoljavko prestade da skakuće i pokloni se ukočeno i užurbano.
„Milostivi, gospa Selanda ima neke vesti i mislim da bi trebalo da ih čujete od nje same.“ Balver je utanjio glasić i sad on beše tih i oštar baš kao njegov vlasnik. Isto bi tako zvučao i da mu je glava na panju.
„Moja gospo, da li biste izvoleli?“ On je samo sekretar - Failin i Perinov - uglavnom samoprekoran i pedantan čovek, a Selanda je plemkinja, ali Balver te reči nije izgovorio kao molbu.
Ona ga oštro pogleda ispod oka, pomerivši ruku na balčaku, a Perin se pripremi da je zgrabi. Nije baš mislio da će ona zaista isukati mač na čoveka, ali ipak nije bio dovoljno siguran u nju ili u njene smešne prijatelje da bi tu mogućnost potpuno zanemario. Balver ju je samo gledao naherivši glavu, a u mirisu mu se osećalo nestrpljenje, a ne zabrinutost.
Zabacivši kosu, Selanda svu pažnju posveti Perinu.
„Vidim te, lorde Perine Zlatooki“, poče odsečnim kairhijenskim naglaskom, ali budući svesna da on nema strpljenja za njeno izigravanje aijelskog svečanog govora, požuri.
„Sinoć sam tri stvari saznala. Najpre najmanje bitna: Havijar je izvestio da je Masema juče poslao još jednog jahača za Amadiciju. Nerion je pokušao da ga sledi, ali ga je izgubio.“
„Reci Nerionu da sam kazao da nikoga ne sledi“, Perin joj oštro naredi. „A i Havijaru reci isto. Trebalo bi to i sami da znaju! Njihovo je da gledaju, slušaju i izveštavaju šta su videh i čuh - i ništa više. Jesi li me razumela?“ Selanda brzo klimnu a na trenutak joj se u mirisu oseti trn straha. Valjda straha od njega, straha da je besan i na nju. Nekim ljudima je nelagodno kada na čoveku vide žute oči. On skide šaku sa sekire i sklopi ruke iza leđa.
Havijar i Nerion takođe su pripadali Failinim mladim budalama. Jedan je bio Tairenac a drugi Kairhijenjanin. Faila ih je sve koristila kao oči i uši, što ga je iz nekog razloga i dalje živciralo, mada mu je u lice rekla da je uhođenje ženin posao. Čovek mora pažljivo da sluša čak i kada misli da mu se žena šali — jer postoji mogućnost da je ozbiljna. Zbog svega toga u vezi sa uhođenjem osećao se nelagodno, ali ako ih Faila može za to koristiti, onda to može i njen suprug kada za time ima potrebe. Ali samo dvojicu. Masema je izgleda ubeđen da je svima sem Prijateljima Mraka suđeno da ga pre ih posle slede, ali možda postane sumnjičav ako previše ljudi iz Perinovog logora pređe njemu.
„Nemoj ga zvati Masema, čak ni ovde“, grubo dodade. U poslednje vreme taj čovek je tvrdio da je Masema Dagar zapravo umro i vaskrsao iz groba kao prorok lorda Ponovorođenog Zmaja i bio je osetljiviji nego ikada na pomen njegovog nekadašnjeg imena.
„Ako se na pogrešnom mestu izlaneš, bićeš srećna ako samo naredi nekolicini onih svojih siledžija da te išibaju kada te zateknu samu. Selanda ponovo ozbiljno klimnu, ali ovoga puta bez mirisa straha. Svetlosti, ove Failine zamlate nemaju dovoljno pameti ni da znaju kada bi trebalo da se plaše.
„Skoro će zora, promrmlja Balver, drhteći i jače se omotavajući plaštom. „Svi će se ubrzo probuditi, a o ponečemu je najbolje razgovarati kada niko ne gleda. Da li bi moja gospa nastavila?“ To je opet bilo nešto više od pukog predloga. Koliko je Perin mogao da vidi, Selanda i ostatak Failinih čankolizaca jedino su umeli da izazivaju nevolje, a Balver je izgleda iz nekog razloga pokušavao da joj gura ren u nos; ali ona se za divno čudo postiđeno lecnula i promrmljala izvinjenje.
Perin shvati da se tama zaista lagano povlači pred zorom, bar u njegovim očima. Nebo se još crnelo, poprskano jarkim zvezdama, ali skoro da je mogao razaznati boje šest tanušnih pruga koje su prelazile prednjim delom Selandinog kaputa. Ako ništa drugo, mogao ih je razlikovati. Došlo mu je da zareži kada je shvatio da je spavao duže nego obično. Koliko god bio umoran, ne može priuštiti sebi da popusti pred iznurenošću! Mora saslušati Selandin izveštaj - ne bi se ona zabrinula samo zbog toga što je Masema odaslao jahače; taj je čovek to skoro svakoga dana činio - ali nestrpljivo je pogledom tražio Arama i Koraka. Uši su mu hvatale zvuke poslovanja među konjima, ali od njegovog ata još nije bilo ni traga ni glasa.
„Drugo, moj lorde“, nastavi Selanda, „jeste da je Havijar video burad usoljene ribe i govedine s altarskim belezima - i to mnogo njih. Kaže da među Mas... među prorokovim ljudima ima mnogo Altaraca. Nekoliko njih su izgleda zanatlije, a jedno ili dvoje mogli bi biti trgovci ili nekakvi gradski zvaničnici. U svakom slučaju, imućniji ljudi i žene, čestit svet. Neki od njih izgleda nisu sigurni u to jesu li doneli pravu odluku. Nekoliko pitanja moglo bi otkriti odakle ta riba i govedina. A možda i dovesti do toga da stekneš još ’očiju i ušiju’.“
„Znam odakle su riba i govedina, a znaš i ti“, razdraženo odvrati Perin. Šake mu se iza leđa stisnuše u pesnice. Nadao se da će brzina kojom se kretao sprečiti Masemu da šalje pljačkaške družine. Baš su to i bile - gadne kao Šaidoi, ako ne i gore. Nudili su ljudima priliku da se zakunu Ponovorođenom Zmaju, a oni koji bi odbili - ponekad i oni koji bi samo predugo oklevali izginuli bi od ognja i čelika. U svakom slučaju, bez obzira na to jesu li se pridružili Maseminom pohodu ili ne, od onih koji su se zakleli očekuje se da pruže velikodušnu podršku proroku i njegovim ciljevima, dok su oni koji su izginuli očigledno Prijatelji Mraka pa im je stoga imovina oduzeta. Po Maseminim zakonima, lopovi ostaju bez šake, ali prema Masemi ništa od svega toga što njegovi pljačkaši čine nije bio lopovluk. Po njegovim zakonima, ubistvo i sva sila drugih zločina kažnjavaju se vešanjem, ali popriličan broj njegovih sledbenika izgleda da više voli da ubija nego da prima zakletve. Tako ima više plena, a nekima od njih ubijanje je zanimljiva igra pre jela.
„Reci im da se drže podalje od tih Altaraca“, nastavi Perin.
„Masemu svakakvi slede, a čak i da se predomišljaju, neće proći mnogo pre nego što postanu ziloti kao ostali. Tada neće oklevati da raspore suseda, a kamoli nekoga ko postavlja pogrešna pitanja. Hoću samo da znam šta Masema radi i šta namerava.“
Bilo je očigledno da taj čovek nešto smera. Masema tvrdi da je huljenje da iko sem Randa dodirne Jednu moć i da najviše na svetu želi da se pridruži Randu na istoku. Kao i uvek, od pomisli na Randa u Perinovoj glavi boje se uskomešaše, i to ovoga puta živopisnije nego obično, ali od besa smesta ispariše. Huljenje ili ne, Masema je prihvatio Putovanje, što nije bilo samo usmeravanje, već muško usmeravanje. A bez obzira na to šta tvrdi, učinio je to da bi ostao na zapadu što je duže moguće, a ne da bi pomogao da se Faila izbavi. Perin je imao običaj da veruje ljudima dok se ne pokažu nepouzdanim, ali čim je onjušio Masemu, shvatio je da je taj čovek lud kao besna životinja i da se u njega ne može imati poverenja.