Konjski vezovi i tovarna kola bila su u središtu logora, tako da lopovima bude teško da dođu do njih. Mada je za većinu očiju nebo i dalje bilo crno, vozari i konjušari - koji su spavali blizu konja - već su se probudili i sad su motali svoju ćebad, dok su ostali sklapali skloništa od borovih grana i drugog oniskog drveća posečenog iz šume oko njih, za slučaj da im zatrebaju za još neku noć. Kuvarske vatre lagano su se palile i crni kotlići se pristavljali, mada za jelo nije bilo ničeg sem kaše ili suvog pasulja. Zahvaljujući lovu i zamkama, Imali su i malo mesa u ishrani, jelena i zečeva, fazana, tetreba i sličnoga, ali ne u dovoljnoj meri da ih sve prehrani, a još pre prelaska preko Eldara nisu imali prilike da obnove zalihe. Talas klanjanja i naklona i žamor „Dobro jutro, milostivi“ i „Svetlost te obasjala, milostivi“ sledili su Perina, ali muškarci i žene koji su ga primetili prestali su da pokušavaju da ojačaju svoja skloništa, a nekoliko ih je počelo i da ih rastavlja, kao da su u njegovom koraku videli rešenost. Trebalo je da sada već budu svesni te njegove rešenosti. Otkad je shvatio koliko je zabrljao, nije dve noći proveo na istom mestu. Odgovarao je na pozdrave i ne usporavajući.
Okrenut prema šumi koja ih je okruživala, ostatak logora je činio tanak prsten oko konja i kola. Dvorečani su bili podeljeni u četiri celine, a kopljanici iz Geldana i Majena raspoređeni između njih. Ko god da ih napadne, iz ma kog pravca, suočiće se s dvorečanskim dugim lukovima i uvežbanom konjicom. Nije se Perin bojao iznenadne pojave Šaidoa, već Maseme. Čovek ga je krotko sledio, ali sem tih vesti o pljačkanju, u poslednje dve nedelje nestalo je devet Geldanaca i osam Majenaca, a niko nije verovao da su bacili oružje i pobegli. Pre toga, na dan kada je Faila oteta, dvadeset Majenaca pobijeno je u zasedi - i svi su bili ubeđeni da su to učinili Masemini ljudi. I tako, vladao je nelagodan mir - čudan i trnovit mir - ali i bakrenjak dat u opkladu da će taj mir doveka trajati sasvim sigurno je proćerdan. Masema se pretvara da nije svestan ikakve opasnosti po taj mir, ali njegovi sledbenici nisu marili ni i ovako ni onako, već su se povodili za Masemom, kako god se on pretvarao. Ali Perin je nameravao da se nekako postara da taj mir opstane dok ne I oslobodi Failu. Jedan od načina da to postigne bio je i taj da svoj logor učini je pre tvrdim orahom.
Aijeli su uporno zahtevali da i sami imaju svoj isečak tog čudnog kruga, mada ih je bilo manje od pedesetoro, računajući i gai’šaine koji služe Mudre, pa je zastao da pogleda njihove niske tamne šatore. Jedini drugi šatori podignuti igde u logoru bili su oni u kojima je boravila Berelajn sa svoje dve služavke, na suprotnoj strani logora, nedaleko od ono malo kuća u Britanu. U tim kućama se nije moglo boraviti zbog neizmernog broja buva i vašaka, je koje čak ni prekaljeni vojnici u potrazi za skloništem od hladnoće nisu mogli istrpeti, a ambari su bili klimavi i smrdljivi, toliko trošni da je vetar zavijao kroz njih, a u njima gamad beše gora nego u kućama. Device i Gaul, jedini muškarac među Aijelima koji nije bio gai'šain, otišli su s izviđačima, a aijelski šatori bili su nemi i među njima se ništa nije mrdalo, mada se po mirisu dima koji je dopirao iz nekih rupa za provetravanje, pri vrhu šatora, videlo da gai'šaini pripremaju ili služe doručak Mudrima. Anura je Berelajnina savetnica i obično s njom deli šator, ali Masuri i Seonid sigurno su s Mudrima, a možda čak i pomažu gai'šainima oko doručka. I dalje su pokušavale da sakriju da ih Mudre smatraju učenicama, mada su toga sada već svi u logoru zacelo svesni. Do tog zaključka može doći svako ko je video jednu Aes Sedai kako tegli drva za ogrev, ili vodu, ili ko je čuo kako jednu od njih šibaju. Dve Aes Sedai zavetovale su se Randu - boje mu se ponovo uskomešaše u glavi, buktinja nijansi; ponovo se istopiše pod njegovim stalnim besom - ali Edara i ostale Mudre bile su poslate da paze na njih.
Samo su Aes Sedai znale koliko ih zakletve koje su položile čvrsto vezuju, ili koliko među rečima ima prostora kuda se mogu provući, pa ni jednoj ni drugoj nije bilo dozvoljeno ni da skoče ako neka Mudra ne kaže „žaba“. I Seonid i Masuri su kazale da Masemu treba ubiti kao besno pseto, a Mudre su s time bile saglasne. Ili su bar tako rekle. One nemaju Tri zakletve koje ih primoravaju da govore istinu, mada je zapravo baš ta određena Zakletva obavezivala Aes Sedai više rečima nego duhom. A činilo mu se da se priseća kako mu je jedna Mudra kazala da Masuri misli kako se besnom psu može staviti povodac. Nije im dozvoljeno ni da skoče ako neka Mudra ne kaže „žaba“. Sve je to kao zagonetka skovana od kolutova i delova oštrih rubova. Mora je razrešiti, ali ako samo jednom pogreši, mogao bi se zaseći do kosti.
Krajičkom oka Perin primeti kako ga Balver zamišljeno posmatra. Kao ptica koja gleda nešto nepoznato - ni uplašena, ni gladna, već samo radoznala. Prikupivši Korakove uzde u jednu ruku, pođe napred tako brzo da je čovečuljak morao poskakivati da bi ga sustigao.
Dvorečanski deo logora bio je pored aijelskog, okrenut na severoistok, pa je Perin razmislio da li da pođe malo ka severu, prema bivaku geldanskih kopljanika, ili južno do najbližeg majanskog dela, ali onda je duboko udahnuo i naterao sebe da povede konja pored svojih prijatelja i nekadašnjih suseda. Svi su bih budni; umotani u plaštove, bacali su ostatke sinoćnih skloništa u kuvarske vatre ili sekli hladne ostatke sinoćnje zečetine da bi ih dodali u kašu koja se krčkala u kotlovima. Razgovori zamreše i miris opreza preovlada dok su dizali glave da ga pogledaju. Brusevi prestaše da klize niz čelik, no svi gotovo smesta nastaviše da šapuću. Luk je bio njihovo omiljeno oružje, ali svi su nosili dug bodež ili kraći mač, a poneko i dugi mač. Usput su pokupili i koplja, halebarde i druga oružja čudnih sečiva i šiljaka koja Šaidoi nisu smatrali dovoljno vrednim da posle pljačke ponesu sa sobom. Na koplja su bili naviknuti, a rukama sviknutim na borbe štapovima koje su se održavale o praznicima dugačke držalje halebardi nisu bile preterano drugačije od tih iltapova, kada se čovek jednom navikne na težinu metala na jednom kraju. Na licima im se videlo da su gladni, iznureni i povučeni u sebe.
Neko u pola glasa viknu „Zlatooki!“, ali niko ne prihvati poklič, zbog čega bi pre mesec dana Perinu bilo vrlo drago. Mnogo toga se promenilo otkad je Eaila oteta. Njihova tišina sada je olovna. Mladi Kenli Merin, obraza i dalje bledih od brijanja brade u pokušaju, izbegavao je da pogleda Perina u oči, a Džori Kongar, lakih prstiju kad god bi video nešto dovoljno malo i dragoceno i pijan kad god bi stigao da se napije, prezrivo pljunu dok je Perin prolazio. Ban Kravi zbog toga udari Džorija u rame - i to snažno - ali ni Ban ne diže glavu da pogleda Perina.
Danil Levin ustade, pa bojažljivo cimnu guste brkove koji su ispod njegovog kljuna od nosa delovali potpuno besmisleno.
„Naređenja, lorde Perine?“ Žgoljavko je izgledao kao da mu je kamen pao sa srca kada je Perin samo odmahnuo glavom, pa brzo opet sede i zagleda se u najbliži kotlić kao da jedva čeka da dobije jutarnju kašu. Možda i jeste jedva čekao; u poslednje vreme niko ne jede lepo, a Danil je oduvek bio mršav. Iza Perina Aram izusti neki zvuk gađenja koji je zvučao kao režanje.
Bilo je tu i drugih sem Dvorečana, ali ni oni nisu bili ništa bolji. Oh, Lamgvin Dorn, ogroman čovek s ožiljcima na licu, pozdravio ga je i klimnuo glavom. Lamgvin je izgledao kao izbacivač u nekoj gostionici, ali sada je Perinu telesni sluga, kada mu je telesni sluga potreban, što se ne dešava često, pa možda sada samo ne želi da ga poslodavac uzme na zub. Ali Bazel Gil, nekadašnji zdepasti gostioničar kojeg je Faila primila da im bude šambajan, upetljao se u slaganje svoje ćebadi, držeći proćelavu glavu pognutu, a Lini Eltring, Failina glavna služavka - jedna koščata žena koja je sedu punđu nosila toliko zategnuto da joj je lice delovalo još uže nego što je zapravo bilo - prestala je da meša jelo u kotlu i ispravila se, stiskajući tanke usne, pa podigla dugu drvenu varjaču kao da hoće da otera Perina. Breana Taborvin, tamnih očiju vatrenih na bledom kairhijenskom licu, lupila je Lamgvina po ruci i namrštila se na njega. Ona je Lamgvinova žena, ako već ne supruga, i druga od Failine tri služavke. Ako bude neophodno, oni će slediti Šaidoe dok ne crknu i zagrliti Failu kada je pronađu, ali samo je Lamgvin bio makar malčice naklonjen Perinu. Možda bi ga Džur Grejdi toplije dočekao - Aša’mani su bili otuđeni od svih sem od sebe samih, samim tim što su to što jesu, a ni jedan ni drugi nisu pokazali nikakvu zlovolju prema Perinu - ali premda je bilo veoma bučno od ljudi koji su unaokolo gazili po smrznutom snegu i psovali kada bi se okliznuli, Grejdi je i dalje bio umotan u ćebad i hrkao ispod strehe od borovih grana. Perin je prošao između svojih prijatelja, suseda i slugu osećajući se kao da je potpuno sam. Čovek ne može doveka vikati kako je odan; u nekom trenutku jednostavno će odustati. Srce njegovog života negde je na severoistoku. Kada mu se ona vrati, sve će opet biti kao po starom.