Ah prestaše da se smeju kada im Perin pokaza tragove u kamenoj ploči.
7
Kovačka slagalica
Kada smeh utihnu, Aram se samozadovoljno isceri, i to bez onog mirisa straha koji je ranije odavao. Čovek bi pomislio da je on već video te tragove i znao sve što o njima ima da se zna. Ali niko nije obraćao pažnju na njegov podrugljivi kez, niti na išta drugo sem na ogromne tragove psećih šapa utisnute u kamen, čak ni posle Perinovog objašnjenja da su psomraci davno otišli. Naravno, nije mogao da im kaže kako on to zna, ali taj propust izgleda niko nije primetio. Jedno koplje rane jutarnje svetlosti pod oštrim uglom padalo je pravo na sivu pločastu stenu, jasno je obasjavajući. Korak se već navikao na sve slabiji miris sagorelog sumpora - bar je samo frktao i priljubljivao uši uz glavu, ali drugi konji izbegavali su da priđu zakošenoj steni. Osim Perina, niko od ljudi nije mogao da oseti taj smrad, pa je većina njih gunđala zbog plahovitosti svojih konja i zurila u čudno izgaženu stenu kao da je to neka zanimljivost izložena u putujućem cirkusu.
Berelajnina dežmekasta služavka vrisnula je kada je videla tragove i zanjihala se u sedlu kao da će pasti sa svoje debele kobile, koja nije prestajala da poigrava, ali Berelajn je samo zamišljeno zamolila Anuru da se postara za nju i nastavila da zuri u tragove, lica bezizražajnog kao da je i sama Aes Sedai. Ali šake joj se stisnuše na uzdama toliko čvrsto da se crvena koža njenih rukavica skoro do pucanja zategnu preko zglobova. Bertajn Galen, lord kapetan Krilatih stražara, crvenog kalpaka ukrašenog urezanim krilima i trima tankim grimiznim perjanicama, ovoga jutra je sam zapovedao Berelajninim telohraniteljima, pa je poterao svog visokog crnog škopca bliže kamenu i skočio iz sedla u sneg do kolena, skinuo kalpak i onim svojim jednim okom namršteno se zagledao u pljosnatu stenu. Skerletni kožni povez prekrivao je praznu duplju, u kojoj je nekada bilo drugo oko; beše mu zavezan preko sede kose koja mu je padala do ramena. Po tome kako je namršten videlo se da smatra kako su u nevolji, ali on je uvek najpre uviđao najgore mogućnosti. Perin je pretpostavljao da je za jednog vojnika to i bolje nego da uvek vidi samo najbolje.
I Masuri sjaha, ali čim stade na zemlju zastade, držeći u jednoj ruci uzde svoje šarene kobile, pa nesigurno baci pogled prema trima preplanulim Aijelkama. Nekoliko majanskih vojnika na to nelagodno zažamori, ali trebalo je da su se već svikli. Anura sakri lice dublje u sivu kapuljaču, kao da ne želi da gleda u kamen, i odsečno prodrma Berelajninu služavku; žena se zgranuto izbeči na nju. S druge strane, Masuri je čekala pored svoje kobile izgledajući strpljivo, samo što je neprestano gladila riđe suknje svoje svilene jahaće haljine, kao da i ne shvata šta radi, što je kvarilo taj utisak strpljenja. Mudre se nemo zgledaše, bezizrazne kao sestre. Karela je stajala pored Nevarin, mršave zelenooke žene, a s njene druge strane bila je Marlina, očiju plavih kao sumrak i kose tamne, retke među Aijelima, sada ne sasvim pokrivene šalom. Sve tri su bile visoke, skoro kao muškarci, i nijedna od njih nije delovala kao da je više od nekoliko godina starija od Perina, ali niko ne može da stekne takvu spokojnu samouverenost a da ne proživi više godina nego što je po njihovim licima vidno. Mada su nosile duge ogrlice i teške narukvice od zlata i belokosti, njihove tamne debele suknje i tamni šalovi koji su im skoro skrivali bele bluze više su priličili seljankama, ali nije bilo nikakve sumnje ko tu zapoveda - one ili Aes Sedai. Zapravo, ponekad kao da nije bilo nikakve sumnje zapovedaju li one ili Perin.
Naposletku, Nevarin klimnu. I nasmeši se toplo i sa odobravanjem. Perin je nikada ranije nije video da se smeši. Nevarin nije bila neprestano namrštena, ali obično je izgledala kao da traži koga da grdi.
Tek kada joj ova klimnu, Masuri pruži uzde jednom vojniku. Od njenog Zaštitnika nije bilo ni traga ni glasa, za šta su zacelo odgovorne Mudre. Rovejr je obično bio zakačen za nju kao čičak. Zadigavši svoje razdeljene suknje, ona zagaca kroz sneg, sve dublji kako se približavala steni, pa onda poče da opipava tragove, očigledno usmeravajući, mada se nije dešavalo ništa što je Perin mogao da vidi. Mudre su je pažljivo posmatrale, ali njima su Masurina tkanja bila vidljiva. Anura nije pokazivala nikakvo zanimanje. Krajevi tankih pletenica Sive sestre trzali su se kao da odmahuje glavom ispod kapuljače i poterala je konja dalje od služavke, dobrano van vidnog polja Mudrih, mada ju je to odvelo dalje od Berelajn, koja bi možda sada želela njen savet. Anura je baš izbegavala Mudre koliko god je mogla.
„Oživeše priče za sedenje uz ognjište“, progunđa Galen, cimajući svog škopca dalje od stene i gledajući Masuri ispod oka. Aes Sedai je poštovao, ali malo je ljudi želelo da bude blizu jedne Aes Sedai kada ova usmerava.
„Mada ne znam zašto se više iznenađujem, nakon svega što sam video otkad smo otišli iz Majena.“ Pažnje potpuno posvećene tragovima, Masuri kao da ga nije ni čula.
Kopljanici u sedlima odjednom zažamoriše kao da nisu verovali sopstvenim očima sve dok im zapovednik nije potvrdio da je to što vide stvarnost, pa neki od njih počeše da se osećaju na nelagodan strah, kao da očekuju da će psomraci iskočiti iz senke. Perin nije mogao tek tako razaznati pojedince među tolikim vojnicima, ali živčana kiselost osećala se tako snažno da mora da je dopirala od više njih. Galen je izgleda osetio isto što je Perin nanjušio; ima on svojih mana, ali već dosta godina zapoveda vojnicima. Okačivši kalpak o balčak svog dugog mača, on se isceri. Povez preko oka davao je njegovom kezu primesu zlokobnosti, kao da je čovek koji može da se šali smrti u lice, ali da isto to očekuje i od drugih.
„Ako nam Crni psi budu smetali, nasolićemo im uši“, obznani glasno i srčano.
„Tako se radi u pričama, zar ne? Posoliš im uši i oni nestanu.“ Nekoliko kopljonoša se nasmeja, mada se vonj straha nije primetno smanjio. Jedno su priče pripovedane kraj vatre, a sasvim drugo te priče - otelotvorene.
Galen povede svog vranca do Berelajn i spusti šaku u oklopnoj rukavici na vrat njenog dorata. On značajno pogleda Perina, ali ovaj mu samo bezizrazno odvrati pogled, odbijajući da shvati poruku. Šta god da taj čovek ima da kaže, može to da kaže ispred njega i Arama. Galen uzdahnu.
„Izdržaće im petlja, moja gospo“, tiho kaza, „ali činjenica je da smo u nezgodnom položaju - okruženi smo neprijateljima sa svih strana i zalihe nam ponestaju. Nakot Senke samo sve pogoršava. Milostiva, moja dužnost je da mislim na tebe i na Majen, i uza sve dužno poštovanje prema lordu Perinu, možda bi trebalo da razmislite da promenite svoje namere.“ Perin proključa od besa - taj čovek je spreman da odustane od Faile! Ali Berelajn progovori pre nego što on stiže da to kaže.
„Neće biti nikakvih izmena, lorde Galene.“ Ponekad je bilo prelako zaboraviti na to da je ona vladarka. Premda je Majen onako mali, govorila je zvonko, glasom dostojnim kraljice Andora. Pravih leđa, sedela je u sedlu kao na prestolu i govorila dovoljno glasno da svi oko nje čuju njenu odluku, i dovoljno odlučno da svima stavi do znanja kako je odluka doneta.
„Ako smo okruženi neprijateljima, onda je kretanje napred jednako bezbedno kao povratak nazad ili skretanje u stranu. A i sve da je vraćanje ili skretanje desetostruko bezbednije, svejedno bih nastavila. Nameravam da izbavimo gospu Failu, makar morali da se probijemo između hiljadu psomraka i Troloka. Na to sam se zaklela!“
U odgovor se prolomi gromko klicanje. Krilati stražari povikaše i digoše koplja u vazduh tako da se crvene zastavice zavijoriše. Miris straha ostade da visi u vazduhu, ali zvučali su kao da su spremni da proseku put kroz bezbroj Troloka, samo da ne bi bili uniženi u Berelajninim očima. Galen im je zapovedao, ali svoju vladarku su voleli, uprkos lošem glasu koji ju je pratio zbog muškaraca. A možda delimično i zbog toga. Okrećući jednog muškarca koji ju je smatrao prelepom protiv drugog, Berelajn je sprečavala Tir da ne proguta Majen. Što se Perina tiče, jedva se suzdržao da se ne zablene zabezeknuto u nju. Njen miris zračio je odlučnošću! Galen povi sedu glavu u znak nevoljnog prihvatanja, a Berelajn klimnu kratko i zadovoljno pre nego što svu svoju pažnju posveti Aes Sedai pored kamena.