Anura potera svoju smeđu kobilu prema Berelajn, ali stade kada je Masuri pozva po imenu. Smeđa sestra stigla je do svoje šarene kobile, ali i dalje je stajala u snegu okružena Mudrima, koje su u poređenju s njom bile dovoljno visoke da ona izgleda kao da nije odrasla. Anura je oklevala sve dok je Masuri nije ponovo pozvala, samo oštrije. Perinu se tada učini da čuje kako je Anura teško uzdahnula pre nego što odjaha do njih i sjaha. Šta god da su Aijelke imale da kažu, glasova pretihih da bi ih Perin čuo, združene ispred Anure i glava pognutih ka njenoj, to se tarabonskoj sestri ni najmanje nije dopadalo. Lice joj je i dalje bilo skriveno kapuljačom, ali njene tanane pletenice sve su se brže njihale kako je ona sve snažnije odmahivala glavom, da bi se naposletku odjednom okrenula i digla nogu u uzengije. Masuri je sve vreme nemo stajala, puštajući Mudre da pričaju, ali sada je uhvatila Anuru za rukav i tiho kazala nešto zbog čega Anura klonu, a Mudre klimnuše. Zabacivši kapuljaču tako da joj pade niz leđa, Anura sačeka da se Masuri popne u sedlo svoje kobile pre nego što i sama uzjaha, a onda dve sestre odjahaše zajedno do reda kopljanika, pa se naguraše pored Berelajn, a Mudre se probiše između njih i stadoše na suprotnu stranu od Perina. Anurine široke usne bile su šumorno povijene, i uznemireno je trljala palčeve.
„Šta to nameravate?“, upita Perin, pokušavajući da sakrije svoje sumnje. Možda su Mudre pustile Masuri da se nalazi s Masemom, ali i dalje tvrde kako misle da tog čoveka treba ubiti. Aes Sedai ne mogu koristiti Moć kao oružje ako nisu u opasnosti, ali Mudrima to nije zabranjeno. Zapita se tada jesu li povezane. O Jednoj moći znao je više nego što je želeo, a o Mudrima je znao sasvim dovoljno da bi bio ubeđen da će Nevarin biti glavna ako obrazuju krug.
Anura otvori usta, ali ih smesta zatvori kada je Karela dodirnu u znak upozorenja, a Masuri ošinu pogledom. Smeđa sestra napući usne i neznatno odmahnu glavom, što izgleda Anuru nije umilostivilo. Šakama u rukavicama tako je silovito stiskala uzde da su joj se ruke tresle.
Nevarin pogleda Perina pored Berelajn kao da mu čita misli.
„Mi nameravamo da se postaramo da se ti bezbedno vratiš u svoj logor, Perine Ajbara“, oštro mu odgovori, „ti i Berelajn Peron. Mi nameravamo da se postaramo da što više nas preživi današnji dan i dane koji će uslediti. Imaš li nekih primedaba?“
„Samo nemojte ništa da radite ako vam ja to ne kažem“, odvrati joj on. Takav odgovor kakav mu je dala mnogo toga može da znači.
„Baš ništa.“
Nevarin zgađeno odmahnu glavom, a Karela se zasmeja kao da je izvalio strašnu šalu. Nijedna od Mudrih nije mislila da je potreban ma kakav dalji odgovor. Bilo im je zapoveđeno da mu se pokoravaju, ali njihova zamisao o pokoravanju ni najmanje se nije slagala s njegovom. Pre će svinjama izrasti krila nego što će on od njih izvući bolji odgovor.
Mogao je tome da stane u kraj. Znao je da treba. Bez obzira na to šta Mudre nameravaju, sastajati se s Masemom tako daleko od ostatka logora, kada taj čovek zna ko je ukrao njegovu seanšansku hartiju, isto je što i nadati se da ćeš izmaći ruku s nakovnja tren pre nego što čekić padne. Berelajn je bila skoro jednako kao Mudre loša u slušanju naređenja, ali mislio je da će ga ipak poslušati ako bude naredio povlačenje u logor. Mislio je tako, premda je njen miris govorio da se ukopala u mestu kao mazga. Ostajati tu zaista znači besmisleno stavljati glavu u torbu. Bio je siguran da u to može da je ubedi. Ali, na kraju, ni on nije hteo da beži od tog čoveka. Jednim delom znao je da je budala. Ali većim delom ključao je od besa koji je teško obuzdavao. Aram se namršteno nagurao pored njega, ali bar nije isukao mač. Mahanje mačem lako može baciti usijane ugarke u slamu, a vreme za sukob s Masemom još nije došlo. Perin spusti ruku na sekiru. Ne još.
Mada su zraci sunca pod oštrim uglom probijali guste krošnje, šuma je - posmatrana kao celina - i dalje bila u zagrljaju mračnih jutarnjih senki. Čak i u podne tu bi vladao polumrak. Najpre začu zvuke, prigušen bat kopita po snegu, teško dahtanje konja u galopu, a onda se pojavi gomila jahača - razularena rulja koja je između ogromnih stabala skoro galopom jurila na sever, uprkos snegu i neravnom zemljištu. Nije ih bilo stotinu, već dvostruko ili trostruko toliko. Jedan konj zanjišta i pade i zabacaka se preko svog jahača, ali niko od ostalih i ne uspori sve dok, nekih sedamdeset ili osamdeset koraka daleko, čovek na njihovom čelu ne diže ruku, pa oni odjednom zauzdaše znojave i zadihane konje, s kojih se dizala para, tako naglo da se sneg razlete oko njih. Tu i tamo, poneki jahač držao je koplje. Većina ih nije imala nikakve oklope, a od preostalih mnogi samo oklopni prsnik ili kalpak, ali sedla su im bila načičkana mačevima, sekirama i topuzima. Zalutali zraci sunca obasjavali su nekoliko lica - sumorne ljude bezizraznih pogleda, koji su izgledali kao da se nikada u životu nisu nasmešili, niti će to učiniti.
Perinu tada sinu da je možda pogrešio što nije opovrgnuo Berelajninu odluku. Eto šta biva kada se odluke donose ishitreno, kada dopusti da mu bes zamagli misli. Svi znaju da ona često ujutro ide na jahanje, a Masema možda očajnički želi da povrati svoj seanšanski spis. I sa Aes Sedai i Mudrima na njihovoj strani, borba u toj šumi mogla bi začas postati veoma krvava, metež u kojem ljudi i žene mogu poginuti i ne videvši ko ih to ubija. Ako niko ne preživi, krivica za to uvek se može pripisati razbojnicima ili Šaidoima. To se i ranije dešavalo. A ako bude bilo svedoka, Masemi nije strano da obesi nekoliko desetina sopstvenih ljudi, pa da tvrdi kako su krivci kažnjeni. Ali verovatno je želeo da Perina Ajbaru još malo sačuva u životu, a svakako nije očekivao Mudre ili još jednu Aes Sedai. Slabe su to nade da od njih zavisi pedeset i više života. Izuzetno slabe nade da od njih zavisi Failin život, pa je Perin olabavio držalje sekire provučeno kroz petlju za pojasom. Berelajn je pored njega mirisala na hladan spokoj i kamenu rešenost. Za divno čudo, nije se osećala na strah. Ni malčice. Aram je mirisao... uzbuđeno.
Dve družine gledale su se u tišini, sve dok naposletku Masema nije pojahao napred, praćen svega dvojicom. Sva trojica zabaciše kapuljače. Nijedan nije nosio kalpak niti ikakav komad oklopa. Baš kao Masema, Nengar i Bartu su bili Šijenarci i baš kao on obrijali su perčine, tako da su im ogoljene glave ličile na lobanje. Dolazak Ponovorođenog Zmaja raskinuo je sve veze, uključujući i one kojima su ti ljudi bili obavezani da se duž Pustoši bore protiv Senke. I Nengar i Bartu nosili su po mač na leđima i po još jedan okačen o jabuke na sedlima. A Bartu, niži od druge dvojice, nosio je o sedlu i tobolac sa strelama i luk u navlaci. Koliko se moglo videti, Masema nije nosio oružje. Proroku lorda Ponovorođenog Zmaja nikakvo oružje nije potrebno. Perinu je bilo drago što je video da Galen drži na oku ljude koje je Masema ostavio za sobom, jer nešto u vezi s njim neumitno je privlačilo pogled. Možda je reč bila samo o saznanju ko je on, ali i to je više nego dovoljno.
Masema zauzda svog vižljastog alatastog konja nekoliko koraka od Perina. Prorok, crmpurast namrgođen čovek prosečne visine i sa izbledelim ožiljkom od strele koji mu se belasao na obrazu, bio je u iznošenom smeđem vunenom kaputu i s tamnim plaštom iskrzanih rubova. Masema ni najmanje nije mario za spoljni izgled, a najmanje za svoj. Iza njega su Nengar i Bartu grozničavo gledali, ali Masemine duboko usađene, skoro crne oči bile su toliko grozničave da su podsećale na usijani žar u kovačnici, kao da će od povetarca neumitno uskoro buknuti, a miris mu je bio krzav, isprekidan i oštar kao čisto ludilo. Svesno je previđao Mudre i Aes Sedai, s prezirom koji se nije ni trudio da sakrije. Po njegovom mišljenju, Mudre su još gore od Aes Sedai; ne samo da hule time što usmeravaju, već su i aijelske divljakuše, dakle dvostruko grešne. Krilati stražari mogli su biti i senke pod drvećem, što se njega tiče.