„Veruje u svaku svoju reč“, ote se Anuri, „ali kuda ga ta njegova vera vodi?“
Perin razmisli da je pita šta ona misli, kuda vera vodi Masemu, kud ona želi da ga odvede, ali ona se odjednom ogrnu onim neprobojnim spokojem Aes Sedai. Vrh njenog oštrog nosa pocrvene od hladnoće i ona ga bezizrazno pogleda. Pre će čovek golim rukama iz zemlje iščupati onu stenu koju su izgazili psomraci nego da izvuče odgovor od Aes Sedai koja ga tako gleda. Moraće prepustiti Berelajn da postavlja pitanja.
Čovek koji je doveo kopljanike odjednom mamuznu konja i potera ga napred. Nizak, zdepast čovek u posrebrenom prsniku i s kalpakom rešetkastog vizira i s tri kratke bele perjanice, Džerard Arganda bio je prekaljen vojnik koji je krenuo od dna i uprkos svemu postao prvi kapetan Alijandrinih telohranitelja. Nimalo nije voleo Perina, koji je bez ikakvog valjanog razloga poveo njegovu kraljicu na jug da bude oteta, ali Perin je očekivao da će se zaustaviti da bi pozdravio Berelajn, a možda i da bi porazgovarao s Galenom. Arganda je Galena silno poštovao i njih dvojica su često puših lule zajedno. Mesto toga, čilaš projuri pored Perina i ostalih, a Arganda nastavi da ga mamuza, pokušavajući da ga natera na još brži galop. Kada Perin vide kuda se on to zaputio - shvati. Jedan konjanik se na sivkastom atu laganim korakom približavao s istoka, a pored njega je hodao Aijel na krpljama.
8
Komešanje boja
Perin nije ni shvatio da je poterao konja sve dok nije zatekao sebe, priljubljenog Koraku uz vrat, kako juri za Argandom. Sneg nije bio ništa manje dubok, tle ništa manje neravno, a svetlost ništa bolja, ali Korak je jurio kroz senke ne želeći da dopusti čilašu da ostane u vođstvu, a Perin ga je terao da galopira još brže. Jahač na vidiku beše Elijas, s bradom preko grudi, šeširom širokog oboda što mu je bacao senku preko lica i u plaštu postavljenim krznom koji mu je padao niz leđa. Aijel je bila Devica, tamne šoufe obmotane oko glave i s belim plaštom, koji Aijeli nose kada hoće da se skriju na snegu, preko kaputa i čakšira, sivih, smeđih i zelenih. Elijas i jedna Devica bez ostalih, znači da je Faila pronađena. Mora da je tako.
Arganda je gonio konja ne mareći hoće li polomiti kičmu čilašu ili sebi. Skakao je preko stena, gacao kroz sneg u skoro punom galopu, ali Korak ga je pretekao baš kada je stigao do Ehjasa i promuklo i žurno zatražio da čuje: „Mačera, jesi li video kraljicu? Je li živa? Reci mi, čoveče!“ Elijenda, Devica preplanulog bezizraznog lica, diže ruku Perinu. Možda je to bio pozdrav, ili izraz saučešća, ali samo je nastavila da hoda po snegu. Pošto će Perinu izveštaj podneti Elijas, ona će svoj podneti Mudrima.
„Našao si je?“ Perinu se grlo odjednom osuši kao pesak. Tako dugo čeka na to. Arganda se iskezi kroz čelične prečage svoje čelenke, znajući da se Perin ne raspituje za Alijandru.
„Našli smo Šaidoe koje smo sledili“, oprezno odgovori Elijas, s obema rukama na jabuci sedla. Čak se i na Elijasu, čuvenom Dugom Zubu - koji je živeo i trčao s vukovima - video umor od previše pređenih milja i nedovoljno sna. Čitavo lice omlitavelo mu je od iznurenosti, samo još naglašenije zlatnožutim sjajem njegovih očiju ispod oboda šešira. Gusta brada i kosa, koja mu je kod potiljka bila uvezana kožnom vrpcom i u repu padala do struka, bile su mu prosede i sada je - prvi put otkad ga je Perin upoznao - delovao ostarelo.
„Digli su logor oko jednog povelikog grada koji su zauzeli, u brdima skoro četrdeset milja odavde. Blizu grada nisu postavili skoro nikakve straže, a straže postavljene dalje od grada više paze da zatvorenici ne pokušaju da pobegnu nego šta drugo, tako da smo se privukli dovoljno blizu da dobrano osmotrimo šta se dešava. Ali, Perine, ima ih više nego što smo mislili. Device kažu da ima najmanje devet ili deset septi. Računajući galsaine - bar ljude u belom - lako je moguće da u tom logoru ima ljudi koliko i u Majenu ili Ebou Daru. Ne znam koliko ima kopljonoša, ali sudeći po onome što sam video - najmanje deset hiljada.“
Perinu se utroba prevrnu od očaja. Usta mu se toliko osušiše da ni reč ne bi mogao da kaže sve i da se nekim čudom Faila tog trena stvorila pred njim. Algai’d’sisvai - deset hiljada njih - a čak bi i tkači, kujundžije i starci što dane provode u hladu prisećajući se svoje mladosti zgrabili koplje u slučaju napada. On na raspolaganju ima manje od dve hiljade kopljanika, koji ne mogu ni da se porede sa istim brojem Aijela. Manje od tri stotine Dvorečana, koji svojim lukovima s daljine mogu posejati smrt, ali ne i zaustaviti deset hiljada. Toliko Šaidoa rasturilo bi Maseminu ubilačku rulju kao mačka leglo miševa. Čak računajući i Aša’mane, Mudre i Aes Sedai... Edara i druge Mudre nisu mu preterano pričale o Mudrima, ali znao je da u deset septi sigurno ima pedeset žena koje mogu da usmeravaju, a možda i više. Doduše, možda i manje - nema određenog broja - ali ne dovoljno manje da bi se nešto promenilo.
Uz silan napor volje, on zaguši očaj što je u njemu navirao, stiskajući ga sve dok ne ostaše samo treperavi pipci koje je njegov bes smesta sprljio. Čekić nema šta da oseća očaj. Deset septi ili čitav klan Šaidoa, Faila je i dalje kod njih, a on i dalje mora da nađe neki način.
„Kakve veze ima koliko ih je?“, upita Aram ljutito.
„Kada su Troloci došli u Dve Reke, bilo ih je na hiljade, na desetine hiljada, ali svejedno smo ih poubijali. Šaidoi nisu gori od Troloka.“
Perin trepnu, iznenadivši se što je Aram pored njega, a Berelajn, Galena i Aes Sedai da ne spominje. U žurbi da stigne do Elijasa, zanemario je sve ostalo. Poluvidljivi kroz drveće, ljudi koje je Arganda doveo da se suoče s Masemom i dalje su se držali svojih grubih redova, ali Berelajnini telohranitelji obrazovali su labav prsten sa Elijasom u središtu, okrenuti ka spolja. Mudre su stajale van kruga i ozbiljnih lica slušale Elijendu. Ona je govorila tiho i katkad odmahivala glavom. Njeno viđenje svega toga nije bilo nimalo vedrije od Elijasovog. Mora da je u žurbi izgubio kotaricu, ili ju je bacio, jer je sada visila s Berelajninog sedla. Na licu joj beše izraz... zar je moguće da je to saosećanje? Plamen ga spalio, toliko je umoran da ne može ni da razmišlja kako treba. Njegova sledeća greška mogla bi biti poslednja - za Failu.
„Kako sam ja čuo, Krparu“, tiho odgovori Elijas, „Troloci su u Dvema Rekama napali vas, a vama je pošlo za rukom da ih uhvatite u makaze. A kako misliš da Šaidoe uhvatiš u makaze?“ Aram ga nadureno ošinu pogledom. Elijas ga je znao i pre nego što je prihvatio mač, a Aram nimalo nije voleo da ga podsećaju na to vreme, premda je nosio šarenu odeću.
„Deset septi ih pedeset“, procedi Arganda, „mora postojati neki način da oslobodimo kraljicu. I druge, naravno. I druge.“ Njegovo preplanulo i vetrom opaljeno lice sve se naboralo koliko se od besa namrštio, ali u mirisu mu se osećao ludački strah, kao kod lisice koja samo što nije odgrizla sopstvenu nogu da bi pobegla iz zamke.
„Da li... Da li bi oni prihvatili otkupninu?“ Geldanac poče da se osvrće sve dok nije primetio Marlinu kako prolazi između Krilatih stražara. Mada je gazila kroz sneg, polazilo joj je za rukom da skladno korača i da se nijednom ne spotakne.
Druge Mudre se više ni.cn videle između drveća, a ni Elijenda.
„Hoće li ti Šaidoi prihvatiti otkup... Mudra?“ Tu poslednju reč Arganda kao da je dodao malo odocnelo. Više nije bio ubeđen da su Aijeli s njima znali za otmicu, ali svejedno je na sve Aijele gledao kao da su time ukaljani.
„Ne znam.“ Marhrta kao da nije ni primetila kako joj se obratio. Ruku prekrštenih preko grudi, stajala je i gledala Perina, a ne Argandu. Bio je to jedan od onih pogleda kada žena tako odmerava i premerava čoveka da posle toga može da mu sašije odelo, ili kaže kada mu je poslednji put oprano rublje. Ranije, kada je imao vremena za tako nešto, bilo bi mu nelagodno zbog toga. Kada je opet progovorila, u glasu joj se nije čulo da deli savete, već da samo ističe činjenice. Možda je i mislila da to radi.