„Zna li neko šta je to?“, upita pokazujući. Pogled kroz durbin ništa mu nije govorio, sem da su ti lukovi od istog sivog kamena kao zid. To čudo je preusko da bi bilo most. Nije imalo bočne zidove, a nije se ni video nikakav razlog da se tu prelazi mostom.
„To je za dovod vode“, odgovori Sulin. „Proteže se pet milja, sve do jednog jezera. Ne znam zašto nisu taj svoj grad podigli bliže, ali većina zemljišta oko jezera izgleda kao da će se pretvoriti u blato kada hladnoća mine.“ Više nije zamuckivala na nepoznatim rečima kao što je „blato“, ali „jezero“ je i dalje izgovarala sa strahopoštovanjem koje je osećala i od pomisli na toliko vode na jednom mestu. „Misliš da im prekineš snabdevanje vodom? To će ih sigurno naterati da izađu.“ Borbu oko vode je razumela. Većina borbi u Pustari počinje od vode. „Ali mislim da ne...“
U Perinovoj glavi boje buknuše, lomača preliva tako snažnih da vid i sluh nestaše. Sav vid izuzev tih boja. Bile su kao nepresušna plima, kao da je svaki put kada ih je terao iz glave dizao branu koju je sada nema bujica smrskala u paramparčad, pa se uskomešala u nemušte virove što su pokušavali da ga povuku i progutaju. Usred svega toga ukaza se jedna slika - Rand i Ninaeva sede na zemlji jedno naspram drugoga: slika jasna kao da su tik ispred njega. Ali nema on vremena za Randa, ne sada. Ne sada! Grabeći boje kao što davljenik grabi ka površini - istera - ih - iz - sebe!
Vid i sluh, svet oko njega, pohrliše nazad.
„... ovo je ludilo“, zabrinuto je govorio Grejdi. „Niko ne može podneti toliko saidina da ja čak ovde osetim! Niko!“
„Niko ne može podneti ni toliko saidara“, promrmlja Marlina. „Ali neko to ipak čini.“
„Izgubljeni?“ Anuri je glas podrhtavao. „Izgubljeni, koristeći neki sa’angreal za koji nismo ni slutili da postoji. Ili... sam Mračni.“
Sve troje su gledali ka severu i zapadu, a ako je Marlina izgledala spokojnije od Anure ili Grejdija, mirisala je jednako prestravljeno i zabrinuto. Osim Elijasa, ostali su njih troje gledali kao da očekuju obznanu da je otpočelo novo Slamanje sveta. Na Elijasovom licu videlo se prihvatanje. Vuk može da reži na lavinu koja ga nosi u smrt, ali vuk zna da smrt dolazi pre ili posle i da se protiv smrti ne možeš boriti.
„To je Rand“, promumla Perin. Zadrhta kada boje pokušaše da se vrate, ali onda ih sakova u ništavilo. „Njegova posla. O čemu god da je reč, pobrinuće se on za to.“ Svi su samo blenuli u njega, čak i Elijas. „Sulin, potrebni su mi zarobljenici. Mora da šalju lovačke družine. Elijas kaže da imaju osmatrače na nekoliko milja od logora, male skupine. Možeš li da mi nahvataš zarobljenike?"
„Dobro me slušaj“, iz Anure pokuljaše reči. Pridiže se iz snega dovoljno da se pruži preko Marline i zgrabi Perina za plašt. „Nešto se dešava, možda predivno, možda užasno, ali u svakom slučaju - neizmerno značajno, značajnije nego išta u poznatoj istoriji! Moramo saznati šta! Grejdi nas može odvesti tamo, dovoljno blizu da se vidi šta je to. Ja bih nas mogla tamo odvesti, samo kad bih znala tkanje. Moramo da saznamo!“
Pogledavši je u oči, Perin samo diže ruku, a ona zaćuta, i dalje otvorenih usta. Aes Sedai nikada ne umuknu tako lako, ali ona jeste. „Kazao sam ti šta je to. Naš posao je tamo dole. Sulin?“
Sulin pogleda najpre njega, pa Aes Sedai, pa Marlinu. Naposletku, slegnu ramenima. „Malo ćeš toga korisnog saznati, sve i da počneš da ih ispituješ. Prigrliće bol i smejaće ti se u lice. A sramoćenje će biti lako - ako ovi Šaidoi i znaju više šta je sramota.“
„Šta god da otkrijem, biće više nego što sada znam“, odgovorio je. Posao je pred njim. Zagonetka da je razreši, Faila da je oslobodi i Šaidoi da ih uništi. Samo to je bitno.
9
Zamke
„I opet se žalila da su druge Mudre bojažljive“, završi Faila najkrotkije što je umela, pomerajući visoku kotaricu koju je nosila na jednom ramenu i premeštajući se s noge na nogu u bljuzgavici. Kotarica nije bila teška, premda puna prljavog rublja, a vuna od koje je njena bela odora bila sašivena bila je debela i topla i ispod nje je nosila još dve pododore, ali njene mekane kožne čizme, takođe izbeljene, slaba su bila zaštita od hladne bljuzgavice. „Rečeno mi je da prenesem šta je Mudra Sevana tačno rekla“, brzo dodade. Somerin je jedna od tih „drugih“ Mudrih i usne joj se stisnuše na reč „bojažljive“.
Spuštenog pogleda, Faila je od Somerinog lica samo usta videla. Od gai'šaina se očekuje da budu ponizni, naročito od gai'šaina koji nisu Aijeli. Premda je gledala kroz trepavice kako bi pročitala Somerinin izraz lica, ta je žena bila viša i od većine muškaraca, čak i Aijela, prava žutokosa divžena koja se nadnosila nad nju. Videla je samo Somerinina prevelika prsa, jedar izrez preplanuo od sunca, otkriven napola raspletenom bluzom i mahom skriven ogromnom zbirkom dugih ogrlica od granata i smaragda, rubina i opala, trostrukih nizova krupnih bisera i zamršenih zlatnih lančića. Većina Mudrih izgleda nije volela Sevanu, koja je „govorila u ime poglavara" dok se ne izabere novi poglavar klana Šaido, što je malo verovatno da će se u skorije vreme dogoditi, pa su pokušavale da podriju njenu vlast kad god se nisu međusobno raspravljale ili stvarale svoje klike - ali većina njih delila je sa Sevanom ljubav prema mokrozemskom nakitu, a neke su čak počele da nose i prstenje, baš kao Sevana. Somerin je na desnoj šaci nosila krupan beli opal prošaran crvenim žilama koje su se presijavale svaki put kada bi digla ruku da namesti šal, a na levoj je nosila izduženi plavi safir oivičen rubinima. Međutim, nije počela da nosi svilenu odeću. Njena bluza bila je jednostavna bela algoda iz Pustare, a suknja i šal od debele vune, mračne kao predvojena marama koja joj je držala do pojasa dugu žutu kosu da joj ne pada preko lica. Izgleda da joj hladnoća ni najmanje nije smetala.
Njih dve su stajale malo izvan onoga što je Faila doživljavala kao granicu između logora Šaidoa i logora gai'šaina - zarobljeničkog logora - mada dva odvojena bivaka zapravo nisu postojala. Nekoliko gai'šaina spavalo je među Šaidoima, ali ostale su čuvali u središtu logora, sem ako im neki posao nije dodeljen, ograđeni od zova slobode zidom Šaidoa. Većina muškaraca i žena koji su prolazili pored njih bili su u beloj odori gai'šaina, mada je malo tih odora bilo tako dobro izatkano kakve su bile njene. Pošto su tako mnogo ljudi morali da odenu, Šaidoi su grabili svakakve bele tkanine do kojih su mogli da dođu, pa su neki bili odeveni u grubo platno, peškire ili šatorska krila, a mnoge odore bile su kaljave ili čađave. Retko je koji gai’šain bio visok i bledook kao Aijeli. Velika većina bili su rumeni Amadičani, maslinasti Altarci i bledi Kairhijenjani, uz pokojeg putnika ili trgovca iz Ilijana, Tarabona ili nekog drugog mesta, koji su se zatekli na najgorem mogućem mestu u najgore moguće vreme. Kairhijenjani su najduže bili u zarobljeništvu i najviše su se pomirili sa stanjem u kojem se nalaze, sa izuzetkom one šačice Aijela u belom, ali svi su pognutih pogleda išli za svojim dodeljenim poslovima što su brže mogli po bljuzgavici i blatu. Od gai'šaina se očekuje da budu ponizni, poslušni i željni da prigrle i jedno i drugo. Sve manje od toga dovodilo je do bolnog podsećanja na ispravno ponašanje.
I Faila je silno želela da požuri. To što joj je na nogama bilo hladno bilo je svega mali deo razloga kojima se vodila, a želja da pere Sevanino rublje još beznačajnija. Previše ju je očiju moglo videti kako tu na otvorenom stoji i priča sa Somerin. Mada joj je lice bilo skriveno dubokom kapuljačom, široki žičani pojas od blistavih zlatnih alkica i odgovarajući uzani okovratnik govorili su da je jedna od Sevaninih slugu. Niko ih tako nije zvao - biti sluga za Aijele je ponižavajuće - ali to jesu zapravo, bar mokrozemci, samo bez plate i s manje prava i manje slobode od ikakvih slugu za koje je Faila u životu čula. Pre ili posle Sevana će otkriti da Mudre zaustavljaju njene gai'šaine da ih propituju. Sevana ima preko stotinu slugu i stalno dovodi nove, a Faila je bila sigurna da svi do jednog Mudrima prenose svaku Sevaninu reč.