To je jedna surova zamka. Sevana je okrutna gospodarica, na prilično opušten način - nikada se ne breca, retko kada je vidljivo besna, ali na najmanju grešku, na najmanji propust u ophođenju ili ponašanju, smesta sledi kazna šibanjem ili bičevanjem, a svake noći pet gai'šaina kojima je toga dana bila najmanje zadovoljna bivaju odabrani za dalje kažnjavanje, koje ponekad uključuje vezivanje sa zapušenim ustima preko noći, i to nakon batinanja, čisto da bi ostale ohrabrila. Faila nije želela ni da pomišlja na to šta bi ta žena naredila da se uradi nekoj uhodi. S druge strane, Mudre su jasno stavile do znanja da je svakome ko ne priča otvoreno o onome što je čuo, svakome ko pokuša da nešto prećuti ili da se cenka, budućnost krajnje nesigurna, s mogućim krajem u plitkom grobu. Ozlediti gai'šaina preko dozvoljene granice kršenje je đie’toha, mreže časti i obaveza koja upravlja aijelskim životima, ali izgleda da se čitav niz pravila ne odnosi na mokrozemske gai'šaine.
Pre ili posle, jedna ili druga strana tih kljusa uz tresak će se preklopiti. Sve što je i ovoliko dugo držalo te ralje rasklopljene bila je činjenica da Šaidoi svoje mokrozemske gai'šaine ne razlikuju od konja za vuču ili tovarnih životinja, mada se prema životinjama zapravo bolje ophode. Povremeno bi neki gai'šain pokušao da pobegne, ali ako se ne gleda to, samo su im davali hranu i pružali sklonište, terali ih na rad i kažnjavali ih ako posrnu. Mudre nisu očekivale da im odreknu poslušnost, a Sevana nije očekivala da je uhode ništa više nego što bi očekivale da će neki zaprežni konj odjednom zapevati. Ali pre ili posle... I to nije bila jedina zamka u koju je Faila upala.
„Mudra, nemam ništa više da kažem“, promrmlja kada Somerin ništa ne reče. Sem ako nisi udaren u glavu, ne odlaziš tek tako od jedne Mudre, ne dok ti ona ne da dozvolu. „Mudra Sevana otvoreno priča pred nama, ali malo govori.“
Visoka žena je i dalje ćutala, pa nakon jednog dugog trenutka Faila se usudi da malčice digne pogled. Somerin je zurila preko Failine glave, usta otvorenih u zatečenosti i zabezeknutosti. Mršteći se, Faila malo pomeri kotaricu na ramenu i osvrnu se, ali nije se videlo ništa što bi opravdalo Somerinin izraz lica, samo se logor prostirao, s tamnim niskim aijelskim šatorima izmešanim s visokim šiljatim šatorima, četvrtastim šatorima i svakakvim mogućim šatorima, uglavnom prljavobelim ili svetlosmeđim, ali bilo ih je i zelenih, plavih, crvenih, pa čak i prugastih. Šaidoi su otimali sve što je iole vredno, sve što se može pokazati korisnim, i nikada im se nije desilo da za sobom ostave ma šta što makar liči na šator.
I ovako su na jedvite jade nakupili dovoljno šatora da se svi sklone od lošeg vremena. Tu se sakupilo deset septi, više od sedamdeset hiljada Šaidoa i, po njenoj proceni, skoro isto toliko gai’šaina. Svuda gde bi pogledala videla je samo uobičajene prizore, u tamnu odeću odevene Aijele kako gledaju svoja posla među u belo odevenim zatočenicima. Kovač koji radi na mehovima svoje kovačnice ispred otvorenog šatora, sa alatkama rasprostrtim po uštavljenoj bivoljoj koži, deca s prutovima teraju stada meketavih koza, trgovkinja pokazuje svoju robu u jednom otvorenom paviljonu od žutog platna, sve od zlatnih svećnjaka i srebrnih zdela do lonaca i kotlića - sve to popljačkano. Jedan vitak čovek s konjem na povocu stajao je i pričao sa sedokosom Mudrom po imenu Masalin, nesumnjivo tražeći lek za neku boljku koja muči konja, ako je sudeći po tome kako stalno pokazuje na konjski trbuh. Ništa od svega toga nije bilo povod da Somerin tako zuri.
Taman kad je Faila htela da se okrene, primetila je jednu tamnokosu Aijelku kako blene u istom pravcu kao Somerin. Kosa joj nije bila samo tamna, već crna kao gavranovo krilo, što je među Aijelima bila velika retkost. Čak i s leđa, Faila je prepoznala Alaris, još jednu Mudru. U logoru je bilo preko četiri stotine Mudrih, ali brzo je naučila da ih sve raspoznaje čim ih vidi. Pobrkati Mudru s nekom tkaljom ili grnčarkom način je da se brzo zaradi šibanje.
Možda to što je Alaris ukočeno stajala i gledala u istom smeru kao Somerin, ili to što je pustila da joj šal padne na zemlju, ništa značilo nije, samo što je odmah ispred nje Faila prepoznala još jednu Mudru, koja takođe gleda ka severu i zapadu, i udara ljude koji prođu ispred nje. To mora da je Džesain, žena koju bi zvali niskom sve i da nije Aijelka, s dugom i gustom riđom kosom, koja se toliko crvenela da naspram nje i vatra izgleda bledo, a takva joj je i narav. Masalin je pričala sa čovekom s konjem i pokazivala nešto ka toj životinji. Ona ne može da usmerava, ali tri Mudre koje mogu sve zure u istom smeru. Samo je jedan odgovor na to - primetile su da neko usmerava tamo gore, na pošumljenom grebenu iznad logora. Da neka Mudra usmerava, one se zacelo ne bi tako ukočile. Da nije neka Aes Sedai? Ili više od jedne? Najbolje da se ne nada mnogo. Prerano je.
Trznu se kada je neko tresnu po glavi i skoro ispusti kotaricu.
„Zašto stojiš tu kao panj?“, dreknu Somerin. „Vraćaj se na posao. Beži, da te ne...“
Faila smesta ode, jednom rukom držeći kotaricu da ne padne a drugom dižući skute svoje odore iz bljuzgavice i blata, krećući se što je brže mogla a da se pri tome ne oklizne i ne padne u blato. Somerin nikada nikoga ne udara i nikada ne diže glas. Ako sada radi i jedno i drugo, najbolje je smesta joj se skloniti s puta. Ponizno i poslušno.
Ponos joj je nalagao da bude hladno prkosna, da zrači tihim odbijanjem da se pokori, ali razum je na to odgovarao da je to siguran način da prouzrokuje da je čuvaju dvostruko pomnije nego sada. Šaidoi možda mokrozemske gai'šaine smatraju pripitomljenim životinjama, ali nisu baš potpuno slepi. Ako želi da pobegne, a to joj je stalno u mislima, mora ih ubediti da se pomirila s time da je bekstvo iz njenog zatočeništva nemoguće. Što pre, to bolje. Svakako pre nego što je Perin sustigne. Nikada nije ni posumnjala da je Perin ne sledi, da je nekako neće naći - ma taj čovek je u stanju da prođe glavom kroz zid ako tako nameri! Ali mora da pobegne pre toga. Ona je vojnička kći. Zna koliko ima Šaidoa i zna koliko Perin ljudi ima na raspolaganju - tako da zna da mora stići do njega pre nego što do tog sukoba dođe. Samo što je pre toga čeka sitnica koja se zove beg od Šaidoa.
Šta li su to Mudre gledale - Aes Sedai ili Mudre s Perinom? Svetlosti, nadala se da nije tako, ne još! Ali neke druge stvari trenutno su važnije, uključujući pranje rublja. Ponela je kotaricu prema ostacima grada Maldena, krivudajući kroz bujicu gai’šaina. Oni koji su izlazili iz grada nosili su po dva teška vedra na krajevima obramice, dok su se vedra onih koji su išli u grad ljuljala prazna na krajevima istih takvih motki. U logoru je mnogo ljudi, pa im je zato potrebno dosta vode, a ovako im se dopremala, vedro po vedro. Lako je bilo prepoznati gai'šaine koji su nekada bili žitelji Maldena. Ovoliko severno u Altari bili su svetle puti a ne maslinaste, a neki od njih čak su imali i plave oči - ali svi su se teturali kao omamljeni. Šaidoi su se preko noći popeli preko zidina i savladali branitelje pre nego što je većina žitelja grada uopšte i shvatila da su u opasnosti, tako da izgleda još nisu mogli da veruju u šta su im se životi pretvorili.
Ali Faila je pogledom tragala za tačno određenim licem, nadajući se da taj neko danas neće nositi vodu. Za njom je tragala sve otkako su Šaidoi tu digli bivak, pre četiri dana. I našla ju je odmah ispred gradskih kapija, koje su bile širom otvorene i pribijene uz granitne zidine - u belo odevena žena beše viša od nje, s pljosnatom kotaricom punom hleba o boku i kapuljačom zabačenom tek toliko da se vidi pramičak tamnoriđe kose. Čijad kao da je proučavala gvožđem okovane kapije koje nisu zaštitile Malden, ali okrenula se od njih čim joj je Faila prišla. Zastale su jedna pored druge, ne gledajući se dok su se pretvarale da nameštaju kotarice. Nema nikakvog razloga da dve gai'šainke ne razgovaraju, ali ne bi smele dozvoliti da se neko seti kako su zajedno zarobljene. Na Bain i Čijad ne motri se tako pomno kao na gai'šaine koji služe Sevani, ali to bi se lako moglo promeniti ako se iko seti kako su zarobljene. Skoro svi oko njih bili su gai'šaini, i to zapadno od Zmajevog zida, ali previše ih je naučilo da se ulizuje prenoseći ogovaranja i glasine. Većina je činila sve što mora kako bi preživeli, a neki ljudi uvek pokušavaju da navuku vodu na svoju vodenicu, kakve god da su okolnosti u kojima se nalaze.