Stisnuvši čvrsto svilenu bluzu, Faila zaškrguta zubima. Alijandra je, preko Perina, njoj potčinjena i toga se dosta dobro drži, bar kada je reč o pokoravanju naređenjima, ali njihov odnos postao je nategnut. Saglasile su se da moraju pokušati da razmišljaju kao sluge, da budu sluge, ako hoće da prežive - ali to je značilo da jedna drugu gledaju kako padaju u naklone i jure da poslušaju naređenja. Sevanine kazne u delo sprovodi najbliži gai'šain koji se tu zatekne kada ona donese odluku, tako da je Faili jednom bilo naređeno da išiba Alijandru. Da sve bude još gore, Alijandri je dvaput bilo naređeno da uzvrati uslugu. Zadržavanje udaraca samo je značilo da će taj koji ih zadržava zaraditi šibanje, a da će onaj drugi morati da dobije dvostruke batine od nekoga ko neće štedeti na udarcima. Kada svoju vazalnu gospodaricu dvaput nateraš u plač i vrisak, to ti mora promeniti pogled na nju.
Odjednom shvati da je bluza koju steže jedna od onih koje su se uprljale kada se korpa prevrnula. Prestavši da je stiska, preplašeno je pregleda. Izgleda da se nimalo prašine nije utrljalo u svilu. Na tren oseti olakšanje, a onda razdraženost zbog toga. A još ju je više živciralo što je taj osećaj olakšanja nije prolazio.
„Arela i Lejsila su pre tri dana pobegle“, tiho reče. „Trebalo bi da su već dobrano odmakle. Gde je Majgdin?“
Druga žena se zabrinuto namršti. „Pokušava da se ušunja u Teravin šator. Terava je sa skupinom Mudrih prošla pored nas i, sudeći po onome što smo načule, izgleda da su krenule da se nađu sa Sevanom. Majgdin mi je tutnula svoju kotaricu u ruke i kazala da će pokušati. Mislim... Mislim da postaje toliko očajna da previše stavlja glavu u torbu“, kaza pomalo beznadežno. „Trebalo je da se već vrati.“
Faila duboko udahnu, pa lagano izdahnu. Sve su već postajale očajne. Nakupile su potrepštine za beg - noževe i hranu, čizme i muške čakšire i kapute koji su im po veličini još malo pa odgovarali i sve to pažljivo sakrile u kolima; bele odore služiće im kao ćebad i kao plaštovi da se sakriju u snegu - ali prilika da sve to upotrebe činila se jednako dalekom kao i dana kada su zarobljene. Samo dve nedelje. Da bude tačna, dvadeset dva dana.[1] To ne bi trebalo da bude dovoljno dugo da bi se išta promenilo, ali njihovo pretvaranje da su sluge menjalo ih je uprkos svemu. Samo dve nedelje, a već bez razmišljanja skaču da izvrše naređenja, brinući hoće li biti kažnjene i da li će zadovoljiti Sevanu. Najgore je što gledaju sebe kako to čine, svesne da se jednim delom i protiv svoje volje prilagođavaju tome. Za sada mogu pričati sebi kako samo rade ono što je potrebno da ne bi privlačile sumnju na sebe dok ne pobegnu, ali svakoga dana su ti njihovi postupci postajali sve uvreženiji. Koliko će vremena proći pre nego što bekstvo postane slabašni san koji se sanja noću nakon što i u mislima, a ne samo u delima, dan provedu kao savršeni gai'šaini? Za sada se nijedna nije usudila da to pitanje postavi naglas; Faila je dobro znala da ona o tome i ne razmišlja, ali to pitanje joj je uvek na rubu pameti. Nekako se pribojavala da će to pitanje otići. Kada ode, hoće li to biti odgovor?
Ona se teškom mukom natera da se prene iz malodušnosti. To je druga zamka i jedino snaga volje sprečava tu kljusu da se zatvori. „Majgdin zna da mora biti oprezna“, reče odlučnim glasom. „Ubrzo će ona doći, Alijandra."
„A šta ako je uhvate?“
„Neće!“, odbrusi Faila. Ako je... Ne. Mora da razmišlja o pobedi, a ne o porazu. Kolebljivi nikada ne pobeđuju.
Pranje svile dugo traje. Voda u vedrima koju su dovlačile od pumpi bila je hladna kao led, ali vrela voda iz bakarnog kotla mlačila je ovu u koritima. Svila ne može da se pere u vreloj vodi. Potapanje ruku u korita na toj hladnoći bio je divan osećaj, ali kada se opet izvuku - hladnoća je dvaput gora. Nije bilo sapuna, bar ne dovoljno blagog, tako da su se svaka suknja i bluza morale jedna po jedna potopiti i nežno protrljati. A onda se rasprostru na ubrus, koji će nežno umotati kako bi iscedile što je više moguće vode. Potom se vlažni odevni predmet ponovo potopi u drugo korito, puno mešavine vinskog sirćeta i vode - to smanjuje ispiranje boja i pojačava sjaj svile - pa se ponovo stavlja na ubrus i umotava. Mokri ubrus se onda snažno iscedi i raširi na suncu da se osuši gde god ima prostora za to, dok se svaki komad svile okači na vodoravnu motku, obešenu u hladu paviljona podignutog od grubog platna na rubu trga, a onda rukom izgladi da ne bilo nabora. Uz malo sreće, ništa neće morati da se pegla. Obe su znale kako se o svili valja starati, ali za peglanje je potrebno iskustvo koje ni jedna ni druga nisu imale. Niko od Sevaninih gai'šaina nije umeo da pegla, čak ni Majgdin, mada je ona bila gospodska služavka i pre ulaska u Failinu službu, ali Sevana nije prihvatala izgovore. Svaki put kada odu da okače drugi komad odeće da se suši, Faila ili Alijandra su proveravale one već obešene i gladile nabore kada je to potrebno.
Faila je dolivala vrelu vodu u korito kada je Alijandra ogorčeno kazala: „Evo Aes Sedai.“
Aes Sedai je bila Galina, sa sve bezvremenim licem i zlatnim prstenom Velike zmije na ruci, ali i ona je nosila belu odoru kakvu nose gai’šaini - samo od svile debele kao tuđa vunena odeća - kao i širok i kitnjast zlatni pojas ukrašen granatima i odgovarajuću visoku uzanu ogrlicu umesto okovratnika. Bio je to nakit dostojan krunisane glave. Ona je Aes Sedai i ponekad sama na konju odlazi iz logora, ali uvek se vraća i skače čim neka Mudra mrdne prstom, što naročito važi za Teravu, s kojom često deli šator. To je nekako najčudnije. Galina zna ko je Faila, zna ko joj je muž i u kakvoj je Perin vezi s Random al’Torom i zapretila je da će to otkriti Sevani ako Faila i njene prijateljice ne ukradu nešto iz šatora u kojem spava. To je treća zamka koja ih čeka. Sevana je potpuno obuzeta Al’Torom, suludo ubeđena da će se nekako udati za njega. Ako ikako sazna za Perina, nikada neće dopustiti Faili da se dovoljno udalji i da pomisli na bekstvo. Biće vezana za kolac kao koza koja je mamac za lava.
Faila je viđala Galinu kako se ulizuje i skoro gmiže, ali ta sestra sada klizi preko trga kao kraljica koja prezire rulju oko sebe - Aes Sedai do koske. Ovde nema Mudrih da im se ulaguje. Galina je lepa, ali ni izbliza prelepa, tako da Faila nije razumela šta Terava vidi u njoj, sem ako ne oseća zadovoljstvo što vlada jednom Aes Sedai. Ali i dalje ostaje pitanje zašto ta žena ostaje tu kada Terava koristi svaku priliku da je ponižava.
Zastavši na korak od stola, Galina ih osmotri uz smešak koji bi se mogao nazvati punim prezrivog sažaljenja. „Niste daleko odmakle u svom poslu“, primeti. Nije govorila o rublju.
Na Faili je bilo da odgovori, ali Alijandra još ogorčenije nego ranije reče: „Majgdin je jutros otišla po tvoj štap od belokosti, Galina. Kada ćemo mi videti nešto od te pomoći koju si obećala?“ Pomoć prilikom bekstva bila je šargarepa koju je Galina ponudila uz štap koji se sastojao od pretnje da će razotkriti Failu. Ali zasad su videle samo štap.
„Jutros je otišla u Teravin šator?“, prošapta Galina, prebledela kao smrt.
Faili tada sinu da je sunce već krenulo da se spušta ka zapadu i srce joj bolno zakuca. Majgdin je odavno trebalo da im se pridruži.
Aes Sedai kao da se potresla više od nje. „Jutros?“, ponovi Galina, osvrćući se preko ramena. Trže se i uzviknu kada se iz gomile gai’šaina oko trga odjednom pojavi Majgdin.
Za razliku od Alijandre, zlatokosa žena je još očvrsnula otkad su ih zarobili. Nije bila ništa manje očajna, ali izgleda da je sav taj očaj pretvarala u rešenost. Oduvek se držala više kao kraljica nego kao gospina sobarica, mada se većina sobarica tako nosila, ali sada se zateturala pored njih, umrtvljenog pogleda, i zaronila obe šake u vedro s vodom i dvaput ih prinela ustima da se žedno napije, a onda nadlanicom obrisala usne.
1
Premda rečnik na kraju