Jutro su imali za sebe, ali sada im se kroz drveće približavao neki jahač - muškarac u crnom i bez plašta; okrenuo je konja u njihovom smeru čim ih je video i mamuznuo ga u kas uprkos smetovima. Logan je zauzdao konja da sačeka došljaka, kao slika i prilika spokoja, a Gejbrila se ukočila dok je zauzdavala svog konja da stane pored njegovog. Osećanja koja je vezom prenosila sada su se promenila. Sada je to bila napetost vuka spremnog da skoči u napad. Čudila se što njegove ruke u rukavicama nisu na balčaku, već počivaju na visokoj jabuci sedla.
Pridošlica je bio visok skoro kao Logan, s talasima zlatne kose koja mu se prosipala sve do širokih ramena i zanosnog osmeha. Pretpostavljala je da je on svestan da mu je osmeh zanosan. Bio je toliko lep da nije bilo moguće da toga nije svestan - daleko lepši od Logana. Loganovo lice ogrubelo je od života koji ga nije mazio. Taj mladić još je nežnoga lica. Svejedno, okovratnik mu je bio ukrašen i mačem i zmajem. Svetlim plavim očima odmerio je dve sestre. „Logane, spavaš li s obe?“, upita dubokim glasom. „Ova dežmekasta mi izgleda hladno, ali ova druga čini se baš prijatnom."
Tovejn besno zasikta, a Gejbrila stisnu zube. Nije ona tajila šta radi - nije valjda neka Kairhijenjanka pa da ono čega se u javnosti stidi prekriva plaštom privatnosti - ali to ne znači da očekuje da se o tome raspravlja na sav glas. Da sve bude još gore, taj je čovek pričao kao da su njih dve lake žene koje po krčmama love mušterije!
„Mišrejle, nemoj da sam te čuo da to ponoviš“, Logan mu tiho odvrati, a ona shvati da se veza opet promenila. Sada je postala hladna - toliko da se u poredenju s njom sneg činio toplim. Toliko hladna da se i grob činio toplim. Cula je ona ranije za to ime Atal Mišrejl, i osetila je nepoverenje u Loganu kada ga je izgovorio - kudikamo veće nego ono koje je osećao prema njoj ili Tovejn - samo što je ovo sada bio osećaj ubistva. Skoro da joj je došlo da se nasmeje. Čovek je drži zarobljenu, a spremanje na nasilje u odbranu njene časti? Jednim delom i jeste htela da prasne u smeh, ali svejedno je pohranila taj podatak u pamćenje. Svaka trunčica može biti od koristi.
Mladić ničim nije pokazao da je čuo pretnju. Osmeh mu se ni u jednom trenu nije mrdnuo s lica. „M’Hejl kaže da možeš da ideš ako hoćeš. Mada ne shvatam zašto bi ti hteo da preuzmeš novačenje."
„Neko mora“, ravnim glasom odgovori Logan.
Gejbrila i Tovejn zbunjeno se zgledaše. Zaista, zašto Logan hoće u novačenje? Viđale su družine Aša’mana kako se vraćaju iznurene od Putovanja preko velikih razdaljina, i to obično prljave i prekih naravi. Izgleda da ljudi koji tuku u doboš za Ponovorođenog Zmaja ne uživaju baš uvek u toploj dobrodošlici, i to pre nego što iko čuje šta zaista hoće. A kako to da ona i Tovejn tek sada čuju za to? Bila je spremna da se zakune da joj on sve govori kada spavaju zajedno.
Mišrejl slegnu ramenima. „Ima gomila Predanih i Boraca da to rade. Naravno, pretpostavljam da ti je dosadno što sve vreme vodiš obuku i učiš budale kako da se šunjaju po šumama i veru po liticama kao da ne mogu da usmeravaju ni za lek. Valjda je u poređenju s tim i neka tamo selendra zanimljivija." Osmeh mu se pretvori u prezriv i nimalo zanosan kez. „Ako lepo zamoliš M’Hejla, možda te primi da slušaš njegova predavanja u palati. Tada ti ne bi bilo dosadno."
Izraz Loganovog lica nije se ni za trunčicu promenio, ali Gejbrila je kroz vezu osetila usijanu munju srdžbe. Načula je neke stvari o Mazrimu Taimu i njegovim privatnim predavanjima, ali jedino što su sestre zapravo znale bilo je da Logan i njegovi ortaci ne veruju Taimu niti ikome ko pohađa njegove časove, i da Taim izgleda ne veruje Loganu. Nažalost, sestre su malo toga uspele da o tim predavanjima saznaju; nijedna nije bila vezana za muškarca koji pripada Taimovom krilu. Neke su mislile da nepoverenje između ta dva čoveka potiče od toga što su obojica za sebe tvrdila da su Ponovorođeni Zmaj, pa čak i da je to znak ludila koje usmeravanje izaziva kod muškaraca. Ona kod Logana nije primetila nikakav znak ludila, a na to je motrila jednako pomno kao na nagoveštaje kada se sprema da usmerava. Ako i dalje bude vezana za njega kad on poludi, možda ludilo zahvati i njen um. Ali šta god izazvalo razdor u redovima Aša’mana - mora se iskoristiti. Mišrejlov osmeh iščile dok ga je Logan samo bezizrazno gledao. „Uživaj u svojim zabitima“, naposletku mu reče i okrenu konja. Mamuznu ga i životinja pojuri iz mesta, a on se osvrnu i dobaci: „Logane, neke od nas čeka slava."
„Lako je moguće da on neće dugo nositi svog zmaja“, promrmlja Logan, gledajući ga kako galopira. „Predugačak mu je jezik." Nije mislila da se to odnosi na primedbu o njoj i Tovejn, ali šta bi to drugo moglo da znači? I zašto je odjednom zabrinut? Krije on to veoma dobro, naročito ako se u obzir uzme veza između njih, ali svejedno je zabrinut. Svetlosti, ponekad joj se činilo da je samo zbunjenija zbog toga što zna kakve misli tom čoveku prolaze kroz glavu!
Odjednom se on okrenu i pomno osmotri nju i Tovejn. Kroz vezu se provuče novi tračak zabrinutosti. U vezi s njima? Ili - što je to bila čudna misao - za njih?
„Bojim se da moramo skratiti naš izlet“, reče on trenutak kasnije. „Moram da se pripremim."
Nije poterao konja u galop, ali svejedno je u povratku nametnuo brži kas nego kada su odlazili iz sela u kojem su živeli muškarci na obuci. Sada je bio na nešto duboko usredsređen; Gejbrila je pretpostavljala da naporno razmišlja. Veza između njih gotovo da je brujala od toga. Mora da jaše po nagonu.
Pre nego što su odmakle daleko, Tovejn je poterala konja bliže Gejbrili. Nagnuvši se u sedlu, pokušala je da prikuje Gejbrilu oštrim pogledom, istovremeno krišom gledajući Logana, kao da se pribojava da se on ne osvrne i ne vidi da njih dve pričaju. Izgleda da ona nikada nije obraćala pažnju na to što joj veza govori. Usled pokušaja da radi to dvoje istovremeno, toliko se ljuljala u sedlu da je pretila opasnost da će pasti.
„Moramo poći s njim“, prošapta Crvena. „Moraš se postarati za to, šta god bilo potrebno." Gejbrila diže obrve, a Tovejn pocrvene - ali ništa ne izgubi od svoje upornosti. „Ne smemo sebi dozvoliti da nas ostavi negde“, žurno i zadihano reče. „Nije on digao ruke od svojih ambicija kada je došao ovamo. Kakvu god pogan da namerava, ništa ne možemo učiniti ako nismo s njim kada to pokuša."
„Vidim šta mi je ispred nosa“, Gejbrila oštro odvrati i oseti olakšanje kada Tovejn samo klimnu i zaćuta. Gejbrila se jedva borila sa strahom koji je rastao u njoj. Zar Tovejn nikada ne razmišlja o onome što začelo oseća kroz vezu? Nešto što je uvek bilo tu, u vezi s Loganom - odlučnost - sada ogoljena, tvrda i oštra kao nož. Mislila je da ovoga puta zna šta to znači i usne joj se osušiše od tog saznanja. Ne zna protiv koga, ali sigurna je da Logan Ablar jaše u rat.
Lagano se spuštajući niz jedan od širokih hodnika koji su blago kružili kroz Belu kulu, Jukiri se osećala živčano kao izgladnela mačka. Jedva joj je polazilo za rukom da natera sebe da sluša šta joj govori sestra koja je skladno koračala pored nje. Jutro je još bilo sivo, jer je sneg koji je padao na Tar Valon prigušio prvu svetlost praskozorja, a srednji nivoi Kule bili su ledeni kao zima u Krajinama. Pa, možda ne baš toliko, priznala je u sebi nakon trenutka provedenog u razmišljanju. Već godinama nije bila tako daleko na severu, a pamćenje ume da raširi ono što ne skupi. Upravo je to razlog zašto su zapisi od tolike važnosti. To jest, sem kada se čovek ne usuđuje da nešto pribeleži. Svejedno, bilo je prilično hladno. Mada su drevni graditelji bili pametni i vešti, toplota iz velikih ložionica u podrumu nikada nije stizala do tih visina. Plamen na pozlaćenim podnim svetiljkama lelujao se od promaje, ponegde dovoljno snažne da zanese i teške i debele tapiserije po belim zidovima, s prikazima prolećnog cveća, šuma, egzotičnih životinja i ptica, ali i nekih od Kulinih pobeda koje nikada ne bi smele biti prikazane u nižim delovima, otvorenim za javnost. Bilo bi joj daleko udobnije i prijatnije u njenim odajama s toplim kaminima.