Elejna gnevno otvori usta, a onda ih zatvori i gnev se istoči iz nje kao voda kroz rupu, a ramena joj se poguriše. Možda je Avijendin tračak upozorenja istinit, a možda i nije - ali činjenica je da su njeni stavovi od samog početka valjani. Stavile bi glavu u torbu a da ne znaju o čemu se zapravo radi, i to bi moglo dovesti do propasti. Svetionik je u međuvremenu još više zablistao. A on je tamo, tačno gde je plamen tog svetionika. Nije joj to veza govorila, ne s tolike udaljenosti, ali znala je. I znala je da ga mora ostaviti da se brine sebi dok se ona brine o Andoru.
„Avijenda, nemam ja šta da te naučim kako da budeš Mudra“, tiho joj kaza. „Već si mudrija od mene. A i hrabrija i razboritija. Vraćamo se u Kaemlin.“
Avijenda blago pocrvene od njene hvale - ponekad ume da bude veoma osetljiva - pa ne gubeći vreme otvori kapiju, kroz koju se ukaza dvorište konjušnica u Kraljevskoj palati, a potom se taj prozor proširi u rupu u vazduhu kuda sneg s livade prolete na očišćenu kaldrmu skoro tri stotine milja daleko. U Elejninoj glavi blesnu osećaj Birgite negde u palati. Birgitu je bolela glava i bilo joj je muka, što u poslednje vreme nije neobično, ali savršeno odgovara Elejninom raspoloženju.
Moram ga ostaviti da se sam o sebi stara, pomislila je dok je jahala kroz kapiju. Svetlosti, koliko često joj te misli prođu kroz glavu? Nije bitno. Rand je ljubav njenog srca i radost njenog života, ali Andor je njena dužnost.
11
Priča o dugovima
Kapija je bila postavljena tako da je izgledalo kao da Elejna iz rupe u zidu do ulice dolazi na trg koji su bezbednosti radi ogradili vinskim buradima punim peska. Za divno čudo, nije osećala ni jednu jedinu ženu da bilo gde u palati usmerava, mada je tu trenutno bilo više od stotinu pedeset žena s tom sposobnošću. Naravno, neke od njih su na položajima uz spoljne gradske zidine, predaleko da bi ona osetila išta slabije od povezanog kruga, a nekoliko ih je i van grada, ali skoro uvek bar neko u palati koristi saidar, bilo u pokušaju da neku od zarobljenih sul'dam primora da prizna kako može da vidi tkanje Jedne moći ili makar da zagladi nabore na svom šalu bez grejanja pegle. Ali ne i tog jutra. Vetrotragačice često umeju da budu bahate kao najgore Aes Sedai, ali mora da je i njihova bahatost poklekla pred onim što osećaju. Elejni se činilo da bi, samo ako bi se popela do nekog visokog prozora, sigurno mogla da vidi tkanja tog velikog svetionika, stotinama liga dalekog. Osećala se kao mrav koji je iznenada postao svestan planina, kao mrav koji Kičmu sveta poredi s brdima što su mu oduvek ulivala strahopoštovanje. Da, naspram toga mora da se čak i vetrotragačice osećaju malima.
Na istočnoj strani palate, sa severa i juga omeđeno dvospratnim konjušnicama od blistavo belog kamena, Kraljičino dvorište je od starine bilo namenjeno kraljičinim ličnim konjima i kočijama, tako da je Elejna oklevala da ga koristi pre nego što Lavlji presto zaista postane njen. Koraci koji vode do trona često su zamršeni kao u nekom dvorskom plesu, a čak i kad taj ples počne da liči na uličnu tuču, svejedno moraš da povlačiš korake skladno i oštro kako bi stigla do cilja. Polaganje prava na povlastice pre nego što se potvrde koštalo je neke žene njihovih prilika da vladaju. Na kraju, zaključila je da to nije toliki greh da bi ispalo da je preterano ponosna. Sem toga, Kraljičino dvorište je manjeviše malo i nema nikakvu drugu namenu. Tu ima manje ljudi koji se moraju sklanjati od otvaranja kapije. Zapravo, kada je ušla, kaldrmisano dvorište bilo je potpuno prazno, sa izuzetkom jednog jedinog konjušara u crvenom kaputu koji je stajao u zalučenom dovratku, ali on se smesta okrenuo i viknuo i još desetak konjušara pohrli iz staje kada je ona poterala Vatrenjaka van omeđenog trga. Naposletku, moguće je bilo da se vratila s pratnjom moćnih velmoža - ili su se oni samo nadali da je tako.
Kasijla povede Gardistkinje kroz kapiju, pa većini naredi da sjašu i da se pobrinu za svoje konje. Ona i njih šest ostaše u sedlima da motre ljude na nogama. Čak ni tu nije prestajala da čuva Elejnu. Naročito tu, gde se suočavala s više opasnosti nego na ma kom posedu koji je posetila. Maderinski ljudi su se muvali okolo smetajući konjušarima i vojnicima, zverajući u bele kamene balkone i stubove koji su gledali na dvorište i u tornjeve i zlatne kupole iza njega. Ovde je izgleda bilo manje hladno nego u planinama - odbijanjem da dozvoli da je hladnoća dodirne, koliko je u tom trenutku mogla da izvede, nije postigla da bude potpuno nesvesna studeni - ali dah muškaraca, žena i konja i dalje se pretvarao u jedva vidljivu izmaglicu. Nakon čistog planinskog vazduha smrad konjske balege takođe joj je bio prejak. Dobro će joj doći vrela kupka ispred razbuktale vatre. A nakon toga, moraće ponovo uroniti u pohod na presto - ali sada joj je potrebno jedno dugo kupanje.
Dvoje konjušara pritrča Vatrenjaku. Žena ga dohvati za oglav i na brzinu pade u naklon upućen Elejni, više gledajući da se postara da visoki vranac ne poigrava dok Elejna silazi iz sedla nego da se kitnjasto klanja, a muškarac se pokloni i ostade povijen, prstiju upletenih tako da Elejna osloni čizmu na njih i lakše sjaše. Ni jedno ni drugo nije se zagledalo u vidik koji se otvarao na snegom pokrivenu planinsku livadu tamo gde se obično nalazi kameni zid. Konjušari su se već navikli na kapije. Čula je da zarađuju piće po krčmama hvaleći se time koliko često vide Moć da se koristi i prepričavajući šta su sve navodno videli da se pomoću Moći radi. Elejna je mogla samo da zamisli kako te priče zvuče dok stignu da Arimile. Baš joj je prijala pomisao na Arimilu kako grize nokte.
Taman što je spustila nogu na kaldrmu, kad se oko nje stvori zid Gardistkinja s grimiznim šeširima na glavama, belih perjanica zadevenih preko širokih oboda i sa čipkom opšivenim grimiznim ešarpama izvezenim belim lavom, preko blistavih oklopnih prsnika. Kasijla je tek tada ostatak Elejnine pratnje povela u konjušnicu. Njihove zamenice bile su jednako oprezne i gledale na sve strane, držeći šake nad balčacima, osim Deni, široke žene mirnog lica koja je nosila dugu palicu s mesinganim zakivcima. Bilo ih je samo devet - samo devet, ogorčeno je pomislila Elejna. U Kraljevskoj palati potrebno mi je samo devet telohraniteljki! - ali sve koje su nosile mač bile su izvanredno umešne u tome. Žena koja se bavi „mačevalačkim“ zanatom, kako to Kasijla zove, mora biti dobra ili će je pre ili posle saseći neki čovek čija je jedina prednost snaga, dovoljna da je nadjača. Deni nije bila nikakva s mačem, ali ono malo muškaraca što se oprobalo s njenom palicom zažalilo je zbog toga. Uprkos tome što je bila krupna, Deni je bila veoma brza i nije imala blage predstave šta to znači poštena borba, mada ni za vežbanje nije čula.
Rejzorija, zdepasta potporučnica koja je zapovedala telohraniteljkama, izgledala je kao da joj je kamen pao sa srca kada su konjušari odveli Vatrenjaka. Da se Elejnine telohraniteljke nešto pitaju, nikome sem njima ne bi bilo dopušteno da joj priđu nadohvat ruke. Dobro, možda nisu baš toliko strašne, ali sumnjičavo gledaju skoro u sve sem Birgite i Avijende. Rejzorija, Tairenka uprkos plavim očima i žutoj kosi koju je šišala na kratko, bila je među najgorima što se toga tiče, i to toliko da je čak uporno držala na oku kuvare dok Elejni pripremaju jela i naređivala da se sva hrana proba pre nego što se donese. Koliko god to bilo preterano, Elejna se nije bunila. Bilo joj je dovoljno to što je jednom probala otrovano vino, čak i kada zna da će živeti bar toliko da se porodi. Ali nije stisnula usne zbog nepoverljivih Gardistkinja ili potrebe za tim nepoverenjem, već zbog Birgite, koja se provlačila kroz pretrpano dvorište, ali ne prema njoj.