Naravno, iz kapije je poslednja izašla Avijenda, pošto se uverila da su svi prošli, a pre no što će ugasiti kapiju. Elejna krenu ka njoj. Koraci joj behu tako nagli i iznenadni da je njena pratnja morala da poskoči kako bi zadržala prsten oko nje. Ali ma koliko se brzo kretala, prva je stigla Birgita, s debelom zlatnom pletenicom što joj je padala do pojasa, i smesta priskočila da Avijendi pomogne da sjaše. Pružila je uzde sive kobile jednom konjušaru izduženog lica koji je izgledao krakato skoro kao Sisvaj. Avijenda je uvek teže silazila iz sedla nego što se pela u njega, ali Birgiti nije na umu bilo samo da joj pomogne. Elejna i njena pratnja stigoše taman na vreme da je čuju kako tiho i užurbano pita Avijendu: „Je li pila kozje mleko? Je li dovoljno spavala? Oseća se...“ Na kraju ućuta i duboko udahnu pre nego što se okrenu da pogleda Elejnu u oči, naizgled spokojna i nimalo iznenađena što je vidi. Veza je ipak dvosmerna.
Birgita nije bila krupna žena, mada u čizmama s potpeticama beše viša od Elejne, visoka kao Avijenda, ali obično je ostavljala snažan utisak, još pojačan odeždom kapetan-generala kraljičine garde, kratkim crvenim kaputom s visokim belim okovratnikom preko vrećastih plavih nogavica uvučenih u blistave crne čizme, s četiri zlatna čvora na levom ramenu i četiri zlatne pruge preko obe bele manšete. Na kraju krajeva, ipak je ona Birgita Srebroluka, junakinja iz legendi. I dalje je oprezna kada je o tim legendama reč; tvrdila je kako su sve te priče neverovatno naduvane, i to kada nisu potpuno izmišljene. A opet je ona žena koja je uradila sve to što je bilo u srcu tih legendi, a i više od toga. Sada, iako ona naizgled beše pribrana, brigu za Elejnu - što je skupa s glavoboljom i mučninom tekla kroz vezu - obojila je nelagoda. Dobro zna da Elejna mrzi kada njoj iza leđa proveravaju šta je radila. To nije bio jedni razlog što se Elejna ljutila, ali Birgita je kroz vezu osećala koliko je uznemirena.
Mirno odmotavajući šal s glave i nameštajući ga preko ramena, Avijenda pokuša da izgleda kao žena koja ništa loše nije učinila i svakako nije ni u kakvoj vezi ni s kim ko je nešto zgrešio. Možda bi joj to i pošlo za rukom samo da nije razrogačila oči kako bi izgledala nevinije. Birgita je na izvesne načine loše uticala na nju.
„Pila sam kozje mleko“, ravnim glasom joj reče, potpuno svesna Gardistkinja koje su ih okruživale. Okrenute prema spolja, očiju što pretražuju dvorište, balkone i krovove, skoro sasvim sigurno su sve do jedne prisluškivale. „Dovoljno sam se naspavala. Imaš li još nešto da mene pitaš?“ Avijenda blago pocrvene.
„Mislim da sam za sada čula sve što sam htela“, odgovori Birgita i ne porumenevši, mada se Elejna nadala da će pocrveneti kao bulka. Ta žena zna da je ona umorna, zna da je sigurno lagala o spavanju.
Veza u izvesnim trenucima ume da bude baš velika smetnja. Ona je sinoć popila samo pola pehara veoma razvodnjenog vina, ali počela je da oseća Birgitin mamurluk i mučninu. Nijedna druga Aes Sedai s kojima je pričala o vezi nije pomenula ništa slično, bilo telesno, bilo kada je reč o osećanjima, ali ona i Birgita su često odražavale jedna drugu kao da se gledaju u ogledalima. Odražavanje osećanja zaista je bilo muka i nevolja kada se njoj raspoloženje menjalo kao da je na klackalici. Ponekad bi joj polazilo za rukom da se od toga otrgne ili da se s tim promenama izbori, ali danas je znala da će morati da trpi sve dok se Birgita ne Isceli. Pretpostavljala je da do tog odražavanja dolazi zato što su i jedna i druga žene. Niko nikada nije čuo za vezivanje s drugom ženom. Malo njih je i sada za to čulo, istini za volju, a neke od tih koje su čule izgleda su bile mišljenja da to ne može biti istinito. Zaštitnik je muško kao što je bik muško. To svi znaju, a malo njih je zastalo da razmisli da li nešto što „svi znaju" zavređuje pomnije preispitivanje.
To što je uhvaćena u laži baš kada pokušava da sledi Egvenino uputstvo o življenju kao da je već položila Tri zakletve, nateralo je Elejnu da počne da se rečima brani, a zbog toga je pak postala gruba i otvorena. „Je li se Dijelin vratila?"
„Ne“, odgovori Birgita jednako odsečno, a Elejna uzdahnu. Dijelin je otišla iz grada nekoliko dana pre nego što se Arimilina vojska pojavila, i povela sa sobom Riejnu Korli da otvara kapije i tako joj ubrza put - a mnogo toga zavisi od njenog povratka. Od toga kakve će vesti doneti. Od toga hoće li sa sobom doneti išta sem vesti.
U suštini, veoma je jednostavno odabrati ko će biti kraljica Andora. U kraljevstvu ima preko četiri stotine plemićkih Kuća, ali samo devetnaest dovoljno snažnih da bi ih ostale sledile. Obično je svih devetnaest uz kćer-naslednicu, ili bar većina njih, ako nije očigledno nesposobna. Kuća Mantear izgubila je presto u korist Trakanda nakon što je Mordrelen umrla samo stoga što je tadašnja kćer- naslednica Tigrejna nestala a Manteari počeli da rađaju mušku decu. I zato što je Morgaza Trakand zadobila podršku trinaest Kuća. Po zakonu i običaju, da bi se neko uspeo na presto potrebna je podrška samo deset od devetnaest. Čak i pretendentkinje koje i dalje misle da one zaslužuju presto obično se povedu za ostalima, ili bar ućute i dignu ruke od svojih namera kada neka druga žena dobije podršku deset Kuća.
Bilo je dovoljno gadno kada je imala samo tri protivnice, ali sada su se Nijana i Elenija ujedinile i stale uz Arimilu Marn, koja je od njih tri imala najmanje verovatnoće da će uspeti da stupi na presto, što je značilo da ona ima dve Kuće - dve dovoljno velike da se računaju; Maderin i osamnaest drugih Kuća koje je posetila jednostavno su premale - svoju Trakand i Dijelininu Taravin naspram njihovih šest. O, Dijelin je tvrdila da će Karand, Koelan i Renšar prići Elejni, kao i Norvelin, Pendar i Tremejn, ali prve tri su htele da Dijelin stupi na presto, a poslednje tri kao da su se uspavale. Ali Dijelin joj je potpuno odana i neumorno se bori za nju. Uporno je verovala da se neke od Kuća koje su se ućutale mogu ubediti da podrže Elejnu. Naravno, Elejna nije mogla sama da im priđe, ali je zato Dijelin mogla. A stanje svega toga sada se primaklo rubu očaja. Šest Kuća podržava Arimilu i samo bi budala pomislila da ona već nije pustila pipke prema ostalima. Ili da je neke Kuće neće saslušati samo zbog toga što je njih šest već uz nju.
Iako su Kasijla i njene Gardistkinje izašle iz dvorišta, Elejna i ostale su morale da se probiju kroz gužvu. Ljudi iz Maderina su napokon sjahali, ali i dalje su se muvali unaokolo, ispuštajući halebarde iz ruku, pa ih dižući sa zemlje samo da bi im one ponovo ispale dok su pokušavali da nasred dvorišta skinu tovar s konja. Jedan od mladića jurio je pile koje je nekako pobeglo provlačio se konjima između nogu, dok je jedan smežurani starac glasno bodrio, mada baš nije bilo jasno bodri li mladića ili pile. Jedan barjaktar lica preplanulog od sunca i vetra, s najmanjim mogućim obrubom sede kose oko glave, u izbledelom crnom kaputu zategnutom preko trbuha, pokušavao je da uspostavi nekakav red uz pomoć tek neznatno mlađeg Gardiste - obojica su izgledala kao da su se vratila u redovnu službu pošto su se prethodno trajno povukli iz vojske, kao mnogi drugi ljudi - ali jedan mladić samo što nije svog čupavog konja uveo pravo u palatu, pa mu je Birgita morala narediti da se skloni s puta da bi Elejna mogla da uđe. Mladić, dečko s maljama na licu, nije mogao imati više od četrnaest godina, i zablenuo se u Birgitu kao maločas u palatu. Ona je u svojoj odeždi svakako živopisnija nego kćer-naslednica u odeći za jahanje, a on je kćer-naslednicu već video. Rejzorija ga odmahujući glavom gurnu nazad prema starom barjaktaru.
„Plameno ne znam šta da radim s njima“, progunđa Birgita kada jedna služavka u crvenoj i beloj livreji prihvati Elejnin plašt i rukavice u malom predvorju. Malom za Kraljevsku palatu. S pozlaćenim podnim lampama koje su treperavo blistale između uzanih belih stubova, bilo je upola veće od Maderinskog glavnog predvorja, mada tavanica nije bila toliko visoka. Jedna druga služavka, s belim lavom na levoj strani haljine - devojka ne mnogo starija od onog dečaka koji je pokušao da uvede konja u palatu - prinela je srebrni poslužavnik sa urezanom šarom pri rubu i na njemu visoke pehare kuvanog vina koje se pušilo, pa onda ustuknula pošto su se Avijenda i Birgita istovremeno namrštile. „Plameni dečaci samo zaspe ako ih ostavim da stražare“, nastavi Birgita mršteći se na služavku koja se i dalje povlačila. „Starci ostaju budni, ali pola njih ne može da se seti šta bi plameno trebalo da rade ako vide nekoga da se vere uz krvavi zid, a druga polovina zajedno ne bi mogla da izađe na kraj sa šest čobana i jednim psom.“ Avijenda izvi obrvu gledajući Elejnu, pa klimnu.