„Vandeni će biti dato koliko god hoće i koliko god da joj je potrebno vremena da ožali svoju sestru“, bezizrazno odgovori Elejna. „I o tome više nema rasprave.“
Kejrejn duboko uzdahnu i opet namesti šal. Sarejta slabašno uzdahnu i poče da okreće prsten Velike zmije na kažiprstu leve šake. Možda su osetile kako je raspoložena, ili je možda samo o tome reč što se ni jedna ni druga ne raduju još jednom času s vetrotragačicama. Merililin trajno iznenađeni izraz lica nije se promenio, ali njeno podučavanje Morskog naroda trajaće po čitav dan i po čitavu noć ako Elejni ne pođe za rukom da je izvuče od njih, a vetrotragačice su postajale sve manje voljne da je puste, ma koliko se Elejna trudila.
Bar joj je pošlo za rukom da izbegne da sa ove tri bude gruba. Bilo je to naporno, naročito zbog Avijende. Elejna nije mogla ni da zamisli šta bi uradila da izgubi sestru. Vandena ne samo da žali sestru, već i traga za ubicom, a nema nikakve sumnje da je ubica Merilila Seandevin, Kejrejn Frensi ili Sarejta Tomares. Jedna od njih, ili još gore, više od jedne. Teško je poverovati da je to bila Merilila, u stanju u kojem se trenutno nalazi, ali nije lako poverovati tako nešto za bilo koju sestru. Ali kao što je Birgita jednom istakla, jedan od najgorih Prijatelja Mraka koje je u životu susrela, za vreme Troločkih ratova, bio je jedan blag dečko koji se plašio glasnih zvukova. Pa je onda otrovao vodu čitavom jednom gradu. Avijenda je predložila da se sve tri bace na muke, što je Birgitu užasnulo, ali Avijenda sada oseća znatno manje strahopoštovanje prema Aes Sedai nego nekada. Ponašanje prema njima mora biti ljubazno, dok se ne sakupe dokazi za osudu. A onda neće biti nikakve ljubaznosti.
„O“, reče Sarejta, odjednom se razvedrivši. „Evo kapetana Melara. Opet je bio heroj dok te nije bilo, Elejna.“
Avijenda se dohvati noža za pojasom, a Birgita se ukoči. Kejrejnino lice odjednom postade veoma hladno i bezizrazno, a čak i Merilili pođe za rukom da ga pogleda nadmeno i s neodobravanjem. Ni jedna ni druga sestra nisu tajile da upravo s negodovanjem gledaju na Doilena Melara.
Ispijenog lica, nije bio ni lep ni zgodan, ali kretao se s mačevalačkom skladnošću koja je govorila o snazi tela. Kao kapetan Elejninih telohraniteljki, imao je pravo na tri zlatna čvora i nosio ih je zakovane na oba ramena svog oklopnog prsnika, uglačanog tako da se sjaji. Neko neupućen pomislio bi da je po činu viši od Birgite. Kao sneg bela čipka oko grla i zapešća bila mu je dvostruko gušća i dvostruko duža od one kakvu su nosile njene Gardistkinje, ali opet je izostavio ešarpu, možda zato što bi sakrila zlatne čvorove na jednom ramenu. Tvrdio je kako najviše u životu želi da zapoveda njenim telohraniteljima, ali ipak je često pričao o bitkama koje je vodio dok je bio plaćenik. Izgleda da nikada nije bio na strani gubitnika - a do pobede se često dolazilo zahvaljujući njegovim neopevanim podvizima na bojnom polju. Skide s glave šešir s belom perjanicom i pokloni se duboko i kitnjasto, jednom rukom vešto pomerajući mač da se o njega ne spotakne, a onda se jedva nešto manje kitnjasto pokloni Birgiti i pozdravi je rukom preko grudi.
Elejna natera sebe da se nasmeši. „Sarejta kaže da si ponovo ispao heroj, kapetane Melare. Kako to?“
„Samo sam vršio dužnost prema svojoj kraljici.“ Mada samoprekornog glasa, osmeh mu je bio daleko topliji nego što je trebalo. Pola palate mislilo je da je on otac Elejninog deteta. To što ona nije stala u kraj tim glasinama izgleda ga je ubedilo da ima nekih izgleda kod nje. Ali njegove tamne oči nikada nisu bile nasmejane. I dalje su hladne kao smrt. „Kraljice moja, zadovoljstvo mi je da vršim svoju dužnost prema tebi.“
„Kapetan Melar je juče poveo još jedan napad van gradskih zidina, a da mu to nije naređeno“, kaza Birgita, pazeći da joj glas bude bezizrazan. „Ovog puta, bitka je skoro stigla do Farmadinške kapije, za koju je on naredio da se ostavi otvorenom kako bi se tuda vratio.“ Elejna oseti kako joj se lice kameni.
„O, ne“, pobuni se Sarejta. „Uopšte nije bilo tako. Stotinu oružnika lorda Luana pokušalo je da noću stigne do grada, ali krenuli su prekasno pa ih je zateklo praskozorje, kao i triput više ljudi lorda Nasina. Da kapetan Melar nije otvorio kapije i pritekao im u pomoć, bili bi sasečeni ispred zidina. Ovako mu je pošlo za rukom da spase njih osamdeset da se bore u tvoje ime.“ Smešeći se, Melar je uživao u hvali Aes Sedai, kao da prethodno nije čuo Birgitinu primedbu. Naravno, izgledalo je kao da nije ni svestan da ga Kejrejn i Merilila gledaju s neodobravanjem. Uvek mu je polazilo za rukom da neodobravanje zanemari.
„Kapetane, kako si znao da su to ljudi lorda Luana?“, tiho upita Elejna. Birgita se malčice nasmeši, što bi trebalo da Melaru bude upozorenje. Mada, on je od onih koji izgleda ne veruju da je ona Zaštitnica. A sve i da veruje, malo ljudi sem Zaštitnika i Aes Sedai znaju šta sve veza sa sobom nosi. Štaviše, Melar se još samozadovoljnije nasmešio.
„Nisam se vodio barjacima, kraljice moja. Barjak svako može da ponese. Gledajući kroz durbin, prepoznao sam Džareda Akana. Akan je Luanov do koske. Kada sam ga video...“ Nehajno odmahnu rukom, što proprati talasanje čipke. „Ostatak je bio obična vežbica.“
„A je li taj Džared Akan doneo neku poruku od lorda Luana? Bilo šta potpisano i pečatirano, čime se potvrđuje da Kuća Norvelin podržava Kuću Trakand?“
„Ništa napismeno, kraljice moja, ali kao što rekoh...“
„Kapetane, lord Luan nije pristao uz mene.“
Melaru se osmeh malčice smanji. Nije navikao da ga prekidaju. „Ali, kraljice moja, gospa Dijelin je rekla da je Luan maltene na tvojoj strani. To što se Akan pojavio dokaz je...“
„Ničega, kapetane“, Elejna ga prekide ledenim glasom. „Možda će lord Luan vremenom preći na moju stranu, kapetane, ali dok to ne obznani, ti si mi natovario na vrat osamdeset ljudi koji se moraju držati na oku.“ Osamdeset od stotinu. A koliko je njenih usput izgubio? I čineći to, stavio je Kaemlin na kocku, plamen ga spalio! „Pošto ti tvoja dužnost zapovedanja mojim telohraniteljima ostavlja vremena da predvodiš ispade iz grada, onda možeš da nađeš vremena i da pripremiš ko će motriti na njih. Niko sa zidina ne sme se povući radi toga. Naredi gazda Akanu i njegovima da uvežbavaju ljude koje sam dovela s poseda iz unutrašnjosti. Tako će svi biti zauzeti i neće moći da upadaju u nevolje dobrim delom dana, ali prepuštam tebi da smisliš kako da ih za ostalo vreme držiš podalje od bedema. A očekujem da budu što dalje od gradskih zidina i što dalje od nevolja, kapetane. Možeš smesta da se postaraš za to.“
Melar je zabezeknuto pogleda. Nikada ga ranije nije izgrdila, pa mu se to ni najmanje nije dopalo, naročito ispred toliko svedoka. Više se nije smešio onako preterano prisno. Usne mu se trznuše a oči nadureno zablistaše. Ali nije mu preostajalo ništa drugo nego da se još jednom pokloni, samo nezgrapno ovoga puta, hrapavo promrmlja: „Kako moja kraljica zapoveda“, i da se udalji što dostojanstvenije može. I pre nego što je tri koraka načinio, već je odsečno grabio niz hodnik kao da će zgaziti svakoga ko mu stane na put. Elejna će morati da kaže Rejzoriji da se pripazi. Možda će on pokušati da smiri žuč zlostavljanjem onih koji su videli i čuli šta se desilo. Merilila i Kejrejn klimnuše skoro istovetno - da se one pitaju, odavno je trebalo da se Melaru pokaže gde mu je mesto, a po mogućstvu da to bude van palate.
„Sve i da je pogrešio“, oprezno poče Sarejta, „a nisam ubeđena da jeste, kapetan Melar ti je spasao život, Elejna, tvoj i gospe Dijelin, stavljajući svoj na kocku. Zar je zaista bilo potrebno da ga tako posramiš pred svima nama?“
„Sarejta, nemoj misliti da ja izbegavam da platim svoje dugove.“ Elejna oseti kako je Avijenda hvata za jednu ruku, a Birgita za drugu. Obe ih lagano stisnuše. Kada je žena okružena neprijateljima, dobro je kad su pored nje sestra i prijateljica. „Sada idem da nađem vrelu kupku, pa ako neka od vas ne želi da mi opere leđa...“