Prepoznaše to kao znak da je razgovoru kraj i udaljiše se dostojanstvenije od kapetana Melara - Kejrejn i Sarejta već raspravljajući hoće li vetrotragačice uopšte hteti da ih danas podučavaju, a Merilila osvrćući se na sve strane u nadi da će ih izbeći. Ali o čemu li će kasnije pričati? Je li se Elejna podžapala sa ocem svog deteta? Jesu li uspešno prikrile da su ubile Adeleas?
Uvek plaćam svoje dugove, pomislila je Elejna gledajući ih kako odlaze. I pomažem svojim prijateljima da plate svoje.
12
Pogodba
Kupku nije bilo teško naći, mada je Elejna morala da čeka u hodniku mršteći se na izrezbarene lavove na vratima dok su Rejzorija i dve Gardistkinje pretraživale njene odaje a podne svetiljke treperile od promaje. Kada su se uverile da nigde nema ubica koji čekaju u zasedi i da su stražari raspoređeni u hodniku i spoljašnjim prostorijama, Elejna je ušla i zatekla sedokosu Esandu kako je čeka u spavaćoj odaji s Naris i Sefani, dve mlade služavke koje je obučavala. Esanda je bila vitka žena, kojoj je iznad srca bio izvezen Elejnin zlatni ljiljan. Bila je veoma dostojanstvena, što je samo bilo još više naglašeno njenim odmerenim pokretima, mada se tako kretala delimično zbog godina i bolova u zglobovima, a pretvarala se da te tegobe ne postoje. Naris i Sefani bile su sestre, mladolike, stamene i stidljive, ponosne na svoju livreju i srećne što su odabrane za to, a ne da čiste hodnike, ali osećale su strahopoštovanje prema Esandi skoro koliko prema Elejni. Ima i iskusnijih služavki, koje već godinama rade u palati, ali - nažalost - bezbednije je da u njenoj blizini budu devojke koje su došle trbuhom za kruhom.
Dve bakarne kade stajale su na debelom sloju peškira prostrtih preko ružičastih pločica, na mestu odakle je jedan tepih smotan, što je bio dokaz da je glas o Elejninom dolasku leteo pred njom. Sluge su bile toliko vešte u otkrivanju šta se dešava da čak i Kuline oči i uši mogu samo da im zavide.
Od razbuktale vatre u kaminu i čvrsto zatvorenih prozora soba je naspram hodnika delovala topio, a Esanda je sačekala samo da Elejna uđe u sobu pa da pošalje Sefani da trkom pozove čoveka s vrelom vodom. Tu vodu će doneti u vedrima s dvostrukim zidovima i poklopcima, kako se ne bi ohladila na putu od kuhinja, mada je moguće da će je malčice zadržati kako bi Gardistkinje proverile da u njoj nisu skriveni noževi.
Avijenda je drugu kadu odmerila skoro jednako sumnjičavo kao Esanda Birgitu - prva se i dalje nelagodno osećala jer se potapala u vodu, a druga i dalje nije prihvatala da za vreme kupanja mora da bude prisutan neko ko nije neophodan - ali sedokosa žena nije traćila vreme već je brzo oterala Elejnu i Avijendu u prostoriju za presvlačenje, gde je u širokom mermernom kaminu takođe buktala vatra, pa se vazduh smlačio. Elejna je osetila ogromno olakšanje kada je Esanda počela da joj pomaže da svuče odeću za jahanje, znajući da je čeka nešto više od brzog pranja i pretvaranja da joj je sve lepo i krasno pre no što krene ka narednom odredištu. Svetlost joj pomogla, čekaju je druga pretvaranja i druge brige, ali vratila se kući - a to mnogo znači. Skoro da je zaboravila na onaj svetionik na zapadu. Skoro. Pa, zapravo nimalo - ali uspevalo joj je da prestane da se kida oko toga.
Dok su se one svukle - Avijenda pljeskajući Naris po ruci i sama skidajući svoj nakit, iz sve snage se pretvarajući da Naris ne postoji i da se njena odeća nekako sama skida s nje - i dok su služavke na njih navukle izvezene svilene odore i umotale im kosu u bele ubruse - Avijenda je triput pokušala da sama umota kosu u peškir i dopustila je da joj Naris to učini tek nakon što joj se sve i po treći put razmotalo, stalno mrmljajući da je toliko smekšala da uskoro neće moći ni da se sama obuva sve dok se Elejna nije zasmejala, a ona joj se pridružila grohotom se smejući i zabacujući glavu tako da je Naris morala da joj opet uveže kosu - dok se sve to završilo i njih dve se vratile u odaje za spavanje, kade su bile napunjene, a u vazduhu se osećao miris ružine vodice u vodi za kupanje. Naravno, ljudi koji su doneli vodu već su otišli, a Sefani je podvrnutih rukava čekala za slučaj da neka od njih dve hoće da joj se istrljaju leđa. Birgita je sedela na škrinji s tirkiznim intarzijama u podnožju kreveta, nalakćena na kolena.
Elejna je pustila Esandi da joj skine bledozelenu odoru izvezenu laticama i smesta se uronila u kadu, potopivši se sve do vrata u vodu koja samo što nije bila prevruća. Kolena su joj tako štrčala iz vode, ali veći deo tela bio joj je potopljen u toplinu, pa je uzdahnula osećajući kako iznurenost sipi iz nje i kako je obuzima mlitavost. Lako je moguće da je vrela voda najveća blagodet civilizacije.
Zureći u drugu kadu, Avijenda se trže kada Naris pokuša da joj skine odoru - boje lavande i s cvetnim vezom po širokim rukavima. Mršteći se, naposletku to dopusti i kolebljivo uđe u kadu, ali onda zgrabi okrugli sapun iz Sefaninine ruke i poče da se žustro riba. Žustro, ali strogo pazeći da joj preko ruba kade ne izleti vode ni za kafenu kašičicu. Aijeli koriste vodu za pranje, kao i u šatorima za znojenje, naročito za ispiranje šampona koji prave od debelog lista jedne biljke što raste u Pustari, ali prljavu vodu čuvaju i koriste za zalivanje useva. Elejna joj je pokazala dve ogromne cisterne ispod Kaemlina - napajaju ih dve podzemne reke i toliko su velike da se njihov krajnji zid ne može sagledati od šume debelih stubova i senki između njih - ali Avijendi je suva Pustara u kostima.
Ne obraćajući pažnju na Esandine značajne poglede - ona retko kada govori i dve reči više nego što je neophodno i misli da za vreme kupanja valja ćutati - dok su se njih dve kupale Birgita je pričala, mada je pazila šta priča ispred Naris i Sefani. Malo je verovatno da su njih dve u službi neke druge Kuće, ali služavke ogovaraju skoro kao muškarci - to kao da je nekakva tradicija. Mada, svejedno, neke glasine valja podsticati. Birgita je uglavnom pričala dve ogromne trgovačke povorke koje su stigle iz Tira, kolima bremenitim žitom i usoljenom govedinom, i o drugoj iz Ilijana sa uljem, solju i dimljenom ribom. Uvek vredi podsećati ljude da hrana neometano stiže u grad. Malo trgovaca ima smelosti da zimi putuje andorskim drumovima, i nijedan tada ne nosi tako jeftinu robu kao što je hrana, a kapije znače da Arimila može da presreće koliko god trgovaca hoće, ali njena vojska će izgladneti davno pre nego što Kaemlin oseti prve znakove gladi. Vetrotragačice, koje su otvarale većinu tih kapija, podnele su izveštaj da visokog lorda Darlina - koji je sebe proglasio domostrojiteljom Tira u ime Ponovorođenog Zmaja, da čovek ne poveruje - u Kamenu Tira opsedaju velmože koje žele da Ponovorođeni Zmaj potpuno napusti Tir, ali malo je verovatno da bi čak i oni pokušali da zaustave bogatu trgovinu žitom, naročito pošto veruju da su Srodnice koje prate vetrotragačice zapravo Aes Sedai. Nije bilo pokušaja da se zaista obmanu, ali napravljeno je prstenje Velike zmije za Srodnice koje su prošle iskušenje za Prihvaćene pre nego što su izbačene iz Kule, a ako je neko na osnovu tog prstenja izvukao pogrešne zaključke - niko ih nije slagao.
Ako još bude čekala, voda će se potpuno ohladiti, zaključila je Elejna, pa je stoga uzela od Sefani sapun s ružinim mirisom i pustila Naris da četkom duge drške počne da joj pere leđa. Da je bilo vesti o Gavinu ili Galadu, Birgita bi to odmah pomenula. Čekala je vesti o njima jednako žarko kao Elejna, pa ih ne bi mogla čuvati za kasnije. Gavinov povratak je glasina za koju obe od sveg srca žele da se što pre proširi gradskim ulicama. Birgita je dobro obavljala dužnosti kapetan- generala i Elejna je namerila da je ostavi na tom položaju, samo ako bude mogla da je ubedi u to, ali obe bi se malčice opustile da je Gavin tu. Većina vojnika u gradu zapravo su najamnici, i ima ih dovoljno samo da brane kapije i da se šetaju kraj miljama dugog zida oko Novog grada, ali i dalje ih ima više od trideset odreda, svaki sa svojim zapovednikom punim sebe, obuzetim pitanjima prvenstva i spremnim da se oko umišljenih uvreda za tren oka podžapaju s nekim drugim zapovednikom. Gavin se čitavog života obučavao da zapoveda vojskama. On bi mogao da izađe nakraj s njima, tako da se ona može slobodno posvetiti stupanju na presto.