Sem toga, želela je da se Gavin makne što dalje od Bele kule. Molila se da se makar jedan od njenih glasnika probio i da je on već dobrano nizvodno. Egvena sa svojom vojskom već više od nedelju dana opseda Tar Valon i bila bi najokrutnija igra sudbine da se Gavin nađe rastrzan između svojih zaveta da brani Kulu i ljubavi prema Egveni. Da stvari budu još gore, taj je zavet jednom već prekršio, ili ga je u najmanju ruku debelo povio, za ljubav svoje sestre a možda i zbog svoje ljubavi prema Egveni. Da je Elaida ikada posumnjala da je Gavin pomogao Sijuan da pobegne, zasluge koje je stekao pomažući joj da zameni Sijuan na mestu Amirlin smesta bi isparile kao jutarnja rosa, a ako i dalje bude Elaidi nadohvat ruke kada ona za to sazna, naći će se u ćeliji i imaće sreće ako izbegne glavosečin panj. Elejna ga nije mrzela zbog odluke da pomogne Elaidi; nije bio dovoljno upućen da bi doneo bilo kakvu drugu odluku, i priličan broj sestara bio je zbunjen u vezi s time što se dešavalo. Izgleda da ih je popriličan broj i dalje zbunjen. Kako da od Gavina traži da uvidi ono što i Aes Sedai ne uviđaju?
Što se Galada tiče... Nikada ga nije volela, iako su odrasli zajedno, tako da je on sada zacelo mrzi - a mora da Gavina mrzi još više od nje. Mora da je Galad mislio da će jednoga dana postati prvi princ mača, sve dok se Gavin nije rodio. Njena najranija sećanja na njega bila su sećanja o dečaku, mladiću, koji se već ponašao više kao otac ili ujak nego kao brat dok je Gavina učio kako da se služi mačem. Pamtila je kako se plašila da će mačem za vežbanje slomiti Gavinu glavu, ali on mu nijednom nije naneo više modrica nego što bi ma koji dečak očekivao da će ih zaraditi učeći mačevanje. Galad je dobro znao šta je ispravno - i bio je voljan da učini ono što je ispravno bez obzira koliko to ikoga koštalo, uključujući i njega. Svetlosti, otpočeo je rat samo da bi njoj i Ninaevi pomogao da pobegnu iz Samare, a verovatno je od samog početka znao šta će se desiti! Galadu se Ninaeva dopadala, bar neko vreme - teško je zamisliti da se i dalje tako oseća, pošto je sada Beli plašt, samo Svetlost zna gde je i šta radi - ali istina je da je otpočeo rat samo da bi spasao svoju sestru. Nije mogla s blagonaklonošću gledati na to što je postao Dete Svetla i nije mogla da ga voli, ali nadala se da je živ i zdrav. Nadala se da će se i on vratiti kući u Kaemlin. Vesti o njemu bile bi dobrodošle skoro koliko i vesti o Gavinu. To je za nju bilo iznenađenje - ali svejedno je bilo istina.
„Dok si bila na putu, došle su još dve sestre. Odsele su u Srebrnom labudu.“ Birgita je to rekla kao da su u gostionici samo zato što su svi ležajevi u palati zauzeti. „Zelena s dva Zaštitnika i Siva s jednim. Došle su odvojeno. Jedna Žuta i jedna Smeđa otišle su istog dana, tako da ih je i dalje ukupno deset. Žuta je otišla ka jugu, prema Far Madingu. Smeđa se zaputila na istok.“
Sefani, strpljivo čekajući pored Avijendine kade, jer nije imala šta da radi, zgleda se sa svojom sestrom preko Elejnine glave i isceri se. Baš kao i mnogi drugi u gradu, njih dve su dobro znale da prisustvo Aes Sedai u Srebrnom labudu označava da Bela kula podržava Elejnu i Kuću Trakand. Gledajući dve devojke kao jastreb, Esanda klimnu; i ona je to znala. I čistači ulica i skupljači stare odeće dobro su znali da je Kula podeljena, ali svejedno - to ime i dalje ima težinu i zrači nepresušnom snagom. Svi znaju da je Bela kula podržavala svaku kraljicu Andora koja je imala pravo na presto. Zapravo, većina sestara radovala se krunisanoj glavi koja je takođe Aes Sedai, prvoj u hiljadu godina i prvoj još od Slamanja sveta koja ne krije da je Aes Sedai, ali Elejna se ne bi nimalo iznenadila kada bi otkrila da je neka sestra i u Arimilinom logoru, samo što pazi da je ne primete. Bela kula nikada ne stavlja sve pare na jednog konja ako trka nije nameštena.
„Dosta četkanja“, reče i razdraženo se izmaknu pred čekinjama. Dobro naučena, devojka spusti četku na stoličicu i pruži joj veliki ilijanski sunđer, kojim Elejna poče da spira sapunicu. Volela bi da i ona zna šta te sestre znače. Za nju su one kao zrnce peska u papuči, toliko sićušno da čovek ne može ni da zamisli da se iz toga izrodila tolika nelagoda, ali što je duže tu, ta je nelagoda veća. Sestre u Srebrnom labudu postale su kao pozamašan kamen samo zato što su tamo.
Još pre nego što je ona stigla u Kaemlin, broj Aes Sedai u gostionici često se menjao - svake nedelje je nekoliko sestara odlazilo, a nekoliko je dolazilo da ih zameni. Opsada ništa nije promenila; vojnici oko Kaemlina neće pokušati da zaustavljaju Aes Sedai da idu kuda god hoće ništa više nego što će to činiti pobunjene velmože u Tiru. Neko vreme je u gradu bilo i Crvenih, koje su se raspitivale o muškarcima koji idu za Crnu kulu, ali što su više o tome saznavale, to su više pokazivale svoje nezadovoljstvo, tako da su poslednje dve odjahale iz grada dan nakon što se Arimila pojavila pred zidinama. Sve Aes Sedai koje su ušle u grad pažljivo su držane na oku, a nijedna Crvena nije ni prišla Srebrnom labudu, tako da je bilo malo verovatno da je sestre koje tamo borave Elaida poslala da je otmu. Iz nekog razloga, zamišljala je skupinice Aes Sedai raštrkane od Pustoši do Olujnog mora i neprestane struje sestara kako teku između njih, prikupljaju i razmenjuju podatke. Čudna pomisao. Sestre koriste „oči i uši“ da posmatraju svet i retko kada s drugima dele ono što saznaju, sem kada je reč o nečemu što ugrožava samu Kulu. Verovatnije je da one u Labudu pripadaju sestrama koje su rešile da budu po strani dok traju nevolje u Kuli i, pre nego što se izjasne, vide hoće li kao Amirlin Tron završiti Egvena ili Elaida. To je pogrešno - jedna Aes Sedai trebalo bi da se bori za ono što veruje da je ispravno, ne mareći je li odabrala pobedničku stranu ili ne - ah se ona ipak uz te sestre osećala nelagodno iz jednog drugog razloga.
Skoro je jedan od posmatrača u Labudu načuo uznemirujuće ime, promrmljano i smesta ućutkano, kao u strahu od radoznalih ušiju. Kecuejn. To nije uobičajeno ime. A Kecuejn Melajdrin se u poslednje vreme veoma približila Randu dok je bio u Kairhijenu. Vandena nije imala lepo mišljenje toj ženi i nazvala ju je tvrdoglavom i punom predrasuda, ali Kejrejn se umalo onesvestila od strahopoštovanja kada je čula njeno ime. Priče koje prate Kecuejn bezmalo su legende. Ličilo bi na nju da pokuša da potpuno sama izađe na kraj s Ponovorođenim Zmajem. Mada se Elejna nije brinula zbog Randa i ma koje Aes Sedai, sem zbog mogućnosti da je on razbesni toliko da ova izgubi vlast nad sobom - taj čovek ponekad ume da bude toliko bandoglav da uopšte ne vidi šta je dobro po njega - ali zašto bi je jedna sestra u Kaemlinu spomenula po imenu? I zašto bi je neka druga ućutkala?
Stresla se, iako je bila u vreloj vodi, pomišljajući na sve mreže koje je Bela kula za tih nekoliko desetina stoleća izatkala, tako tanane da niko sem sestara koje su isprele te niti ne može da ih vidi, tako zamršene da niko sem tih sestara ne može da ih rasplete. Kula plete mreže, ađasi pletu mreže, čak i sestre pojedinačno pletu mreže. Ponekad se te spletke stapaju jedna s drugom kao da ih vodi jedna ruka. Ponekad jedna drugu raspliću. Tako se svet oblikuje već tri hiljade godina. A sada je Kula podeljena na grube trećine - trećina za Egvenu, trećina za Elaidu i trećina koja stoji po strani. Ako su sestre iz te poslednje trećine u međusobnom dodiru, ako razmenjuju podatke, kuju planove, to govori da...