„Ata'an Mijerama je obećano dvadeset učiteljica“, reče Elejna, blago naglašavajući. Zaida je kazala da je njoj obećano i da će ona naplatiti, ali ta je pogodba bila sklopljena s Nestom din Reas. Naravno, Zaida je možda ubeđena da će ona postati nova gospa od brodovlja. „Prave učiteljice, koje će odabrati Amirlin Tron. Znam da se Ata’an Mijere ponose time što svoje pogodbe poštuju do kraja, a i Kula će ispuniti svoju stranu dogovora. Ali znale ste da su sestre pristale da vas podučavaju samo privremeno, što je bila potpuno druga pogodba u odnosu na onu sklopljenu s gospom od brodovlja. To si i priznala kada si se saglasila da vetrotragačice tkaju kapije kojima će se dopremati potrepštine iz Ilijana i Tira. Zacelo se ne bi mešala u poslove žitelja kopna iz ma kog drugog razloga sem da ispuniš pogodbu. Ali ako odlaziš, tvojoj pomoći je kraj, pa tako i našoj obavezi da podučavamo. A bojim se da ni u Srebrnom labudu nećeš naći učiteljice. Ata’an Mijere moraće da sačekaju dok im Amirlin ne pošalje učiteljice. Sve u skladu s pogodbom sklopljenom s gospom od brodovlja." Šteta što nije mogla zahtevati da se drže podalje od te gostionice, ali već je prekasno za to i svaki razlog koji je mogla smisliti da to zatraži zvučao joj je šuplje. Zaida bi se samo ohrabrila zbog njenog neusredsređenog stava. Ata’an Mijere se žestoko cenkaju. Pošteno, ali žestoko. S njima mora postupati veoma lagano i veoma oprezno.
„Zaida din Parede, moja sestra te je uhvatila za uši“, zasmeja se Avijenda i lupi se po bedru. „Zapravo, obesila te je za gležnjeve.“ To je bio jedan oblik kažnjavanja Morskog naroda, koji joj je iz nekog razloga bio veoma smešan.
Elejna priguši razdraženost u sebi. Avijenda je uživala u tome da zadirkuje te žene - što je počela dok su svi zajedno bežali iz Ebou Dara i nije ni prestajala - ali sada nije trenutak za to.
Čanel se ukoči, a njeno spokojno lice se ozbiljno namršti. Vitka žena često je bila meta Avijendinog zadirkivanja, što je uključivalo i jedan događaj koji je za žaljenje, a ticao se uskvaja, veoma jakog aijelskog pića. Zapravo, nju okruži sjaj saidara! Zaida to nije mogla da vidi, ali znala je za uskvaj i da su Čanel odneli u njen krevet, dok je usput povraćala, pa sad diže ruku prema vetrotragačici u znak upozorenja. Sjaj iščile, a Čanel pomodre u licu. Možda je pocrvenela, a možda je to i bilo od besa.
„Možda je tako kako kažeš“, reče Zaida, što nije bilo daleko od uvrede, naročito upućeno jednoj Aes Sedai. „U svakom slučaju, Merilila nije deo toga. Ona je pristala da bude jedna od učiteljica davno pre nego što je stigla u Kaemlin i poći će sa mnom da nastavi da podučava.“
Elejna duboko uzdahnu. Ne može ni pokušati da odgovori Zaidu od toga. Znatan deo uticaja Bele kule počiva na činjenici da Kula drži svoju reč jednako kao Morski narod. Da je poznata po tome da drži svoju reč. O, ljudi pričaju da čovek mora pažljivo da sluša kako bi bio siguran da je neka Aes Sedai obećala ono što on misli da jeste, i to je često tačno, ali kada je obećanje jasno, vredi kao zakletva data pod Svetlošću. Ako ništa drugo, nije bilo verovatno da će vetrotragačice pustiti Merililu da se izvuče. Retko se dešavalo i da je puste da im izađe iz vidnog polja. „Možda ćete morati da mi je vratite u slučaju da mi iz nekog razloga baš ona zatreba.“ Ako Vandena i njene dve pomoćnice nađu dokaz da je ona iz Crnog ađaha. „Ako se to dogodi, biće zamenjena nekom drugom.“ A ko bi ta druga mogla biti, nije imala predstave.
„Mora da odsluži ostatak svojih godinu dana. Po pogodbi, najmanje godinu dana.“ Zaida mahnu rukom kao da čini ustupak. „Ali moraš shvatiti da njena zamena mora doći pre nego što ona ode. Neću je pustiti da ide ako nema ko da je zameni.“
„Pretpostavljam da može tako“, Elejna spokojno odgovori. Krvavo će morati da bude tako, pošto nema drugog izbora!
Zaida se slabašno nasmeši i pusti da zavlada tišina. Čanel pomeri noge, ali više zbog nestrpljenja nego iz želje da ustane, a gospa od talasa se nije ni mrdnula. Očigledno je nešto htela, očigledno je nameravala da sklopi još jednu pogodbu i takođe očigledno želela da Elejna prva progovori. Elejna se pripremi na to da je pusti da čeka. Vatra zaplamte i zapucka, žiške poleteše uz dimnjak a toplota se proli po sobi, ali njena vlažna odora upijala je hladnoću iz vazduha i prenosila joj je na kožu. Lepo je i krasno zanemarivati hladnoću, ali kako da zanemaruje da joj je istovremeno hladno i da je mokra! Pogledala je Zaidu pravo u oči i smeškom odgovorila na njen osmejak. Esanda se vrati, a za njom Naris i Sefani, noseći poslužavnike - jedan sa srebrnim čajnikom u obliku lava i tananim zelenim šoljicama od porcelana Morskog naroda, a drugi sa srebrnim peharima i visokim ibrikom iz kojeg se dizao opojni miris kuvanog vina. Svi uzeše vino, sem Elejne, kojoj izbor nije ni bio ponuđen. Ona se zagleda u čaj i uzdahnu. Sasvim jasno je videla dno šoljice. Da ga skuvaju slabijeg, bilo bi kao da pije vodu!
Tren kasnije, Avijenda priđe i vrati svoj pehar s vinom na poslužavnik i nasu sebi šoljicu čaja. Klimnu Elejni dok joj se u osmehu saosećanje stapalo s nagoveštajem da joj se vodnjikavi čaj pije više nego vino. Elejna nije mogla a da joj ne odgovori na osmeh. Prvosestre dele i dobro i zlo. Birgita se isceri preko svog srebrnog pehara i pola ga iskapi u jednom gutljaju. Kroz vezu se prenosilo koliko joj je Elejnina zlovolja smešna. A prenosila se i njena glavobolja, koja se nimalo nije smanjila. Elejna protrlja slepoočnice. Trebalo je da kaže Merilili da Isceli tu ženu čim ju je videla. Čitav niz Srodnica nadmašuje Merililu kada je o Lečenju reč, ali ona je jedina sestra u palati koja je koliko toliko umešna u tome.
„Veoma su ti potrebne žene koje će otvarati te kapije“, odjednom reče Zaida. Pune usne joj se više nisu smešile. Ni najmanje joj se nije dopadalo to što je prva progovorila.
Elejna srknu svoj bedni izgovor za čaj i ništa ne reče.
„Možda bude po volji Svetlosti da mogu ovde ostaviti jednu ili dve vetrotragačice“, nastavi Zaida. „Na određeno vreme.“
Elejna se namršti kao da razmišlja. Potrebne su joj te krvave žene, i to više nego jedna ili dve. „Šta tražiš zauzvrat?“, naposletku upita.
„Jednu kvadratnu milju zemlje na reci Erinin. I to dobre zemlje, pazi. Ne močvaru ili neko blatište. To mora doveka ostati zemlja Ata'an Mijera. Pod našim zakonima, ne andorskim“, dodade kao da je ta sitnica jedva zavređivala pomena.
Elejna se zagrcnu čajem. Ata’an Mijere mrze da se odvajaju od mora i mrze kada ne mogu da ga vide. A Zaida traži zemlju hiljadu milja od najbliže slane vode? I to traži da joj se ta zemlja bezuslovno preda. Kairhijenjani i Muranđani, pa čak i Altarci, krvarili su pokušavajući da otmu deliće Andora, a Andorci su krvarili kako bi ih u tome sprečili. Svejedno, jedna kvadratna milja malo je zemlje i mala je cena za snabdevanje Kaemlina. Ali Zaidi to neće reći. A ako Morski narod počne da uvozi pravo u Andor, onda će se andorska roba moći brodovima Morskog naroda prevoziti kud god oni plove, a to je svuda. Zaida to zacelo već zna, ali nema nikakve svrhe stavljati joj do znanja šta Elejna misli. Kroz zaštitničku vezu osećao se snažan savet da bude oprezna, ali Birgita bi trebalo da najbolje zna kako ima trenutaka kada je smelost neophodna.