„Čaj ponekad ume da krene na pogrešnu stranu.“ Nije to bila laž; samo izbegavanje. „Za jednu kvadratnu milju Andora zaslužujem više od dve vetrotragačice. Ata’an Mijere su dobile dvadeset učiteljica i više od toga u zamenu za pomoć u korišćenju Zdele vetrova, a kada tih dvadeset ode, zameniće ih drugih dvadeset. Ti sa sobom imaš dvadeset jednu vetrotragačicu. Za jednu milju Andora, trebalo bi da dobijem sve njih i, kada one odu, da ih zameni dvadeset jedna nova vetrotragačica, i to onoliko dugo koliko Aes Sedai podučavaju Morski narod.“ Najpametnije bi bilo da doda nešto kako ta žena ne bi pomislila da je to njen način da smesta odbije ponudu. „Naravno, uobičajene carine važiće za svu robu koja s te zemlje prelazi u Andor.“
Zaida prinese srebrni pehar ustima i kada ga spusti, nasmeši se gotovo neprimetno. Ali Elejna pomisli kako to nije pobednički osmeh, već osmeh olakšanja. „Za robu koja ulazi u Andor, ali ne i za robu koja s reke dolazi na našu zemlju. Možda ostavim tri vetrotragačice. Recimo, na pola godine. I one ne smeju učestvovati uborbama. Neću da moji ljudi umiru za tebe i neću da se drugi Andorci razbesne na nas samo zato što su pripadnice Morskog naroda ubile neke od njih.“
„Od njih će se tražiti samo da otvaraju kapije“, odvrati Elejna, „mada ih moraju otvarati gde god zatražim.“ Svetlosti! Kao da namerava da koristi Jednu moć kao oružje! Morski narod to čini bez oklevanja, ali ona je iz sve snage pokušavala da se ponaša kako je Egvena zahtevala, kao da je već položila Tri zakletve. Sem toga, ako razori one bivake ispred zidina saidarom, ili dozvoli nekom drugom da to učini, neće biti Kuće u Andoru koja će stati uz nju. „Moraju ostati dok moja kruna ne bude sigurna, bilo to pola godine ili duže.“ Kruna bi trebalo da bude njena za mnogo manje vremena, ali kao što je njena stara dadilja Lini govorila, šljive brojiš u kotarici, a ne na drvetu, ali kada kruna bude njena, neće joj biti potrebne vetrotragačice da bi se grad snabdevao. Štaviše, biće srećna da im vidi leđa. „Ali tri nisu ni izbliza dovoljne. Ti zacelo hoćeš da povedeš Šijelin, pošto je ona tvoja vetrotragačica. Ostale ću zadržati.“
Medaljoni na Zaidinom časnom lancu blago se zanjihaše kada ona odmahnu glavom. „Talaan i Metara još šegrtuju. Moraju da se vrate na svoju obuku. I druge imaju dužnosti. Mogla bih da odvojim četiri dok ne osiguraš krunu.“ Nakon toga, sve se svelo na pogađanje. Elejna nikada nije ni očekivala da će zadržati učenice, a ni vetrotragačice gospi od talasa nisu mogle da budu pošteđene svojih dužnosti, što je očekivala. Većini gospi od talasa njihove vetrotragačice i majstori mača služe kao bliski savetnici i one bi bile spremne da se od njih rastanu taman koliko ona od Birgite. Zaida je pokušala da isključi i druge, kao što su vetrotragačice koje služe na velikim plovilima, ali to bi samo po sebi isključilo preveliki broj, pa je Elejna odbila i nije pristala da smanji svoje zahteve ako Zaida ne poveća svoju ponudu. Na kraju je ta žena to lagano učinila, nevoljno pristajući na svaki ustupak. Ali ne tako lagano kako je Elejna očekivala. Očigledno da je ta pogodba gospi od talasa bila potrebna koliko njoj žene koje mogu izatkati kapije.
„Pod Svetlošću, dogovoreno je“, na kraju reče, pa poljubi vrhove prstiju na desnoj šaci i nagnu se da ih pritisne o Zaidine usne. Avijenda se isceri, očigledno zadivljena. Birgitino lice bilo je bezizrazno, ali veza je govorila kako joj je teško da poveruje da je Elejna toliko izvukla.
„Dogovoreno je, pod Svetlošću" promrmlja Zaida. Vrhovi njenih prstiju na Elejninim usnama bili su tvrdi i žuljeviti, mada je sigurno da godinama nije vukla palamare. Delovala je prilično zadovoljno za ženu koja je predala devet od četrnaest vetrotragačica na stolu. Elejna se pitala koliko je žena od tih devet bilo na brodovima koje su Seanšani uništili u Ebou Daru. Gubitak broda je za Ata'an Mijere ozbiljna stvar, kakav god razlog tome bio, što je možda dovoljan povod da one žele da se još malo ne vraćaju kući. Nije bitno.
Čanel je bila natmurena, a njene istetovirane šake čvrsto su stiskale kolena u nogavicama od crvenog brokata, ali nije delovala ni izbliza natmureno kao što bi se to očekivalo od jedne žene Morskog naroda koja će još neko vreme morati da ostane na obali. Ona će zapovedati vetrotragačicama koje ostaju, i nije joj se dopadalo što je Zaida pristala da ona sluša Elejnu i Birgitu. Morski narod se više neće šepuriti po palati kao da je njihova i postavljati zahteve i levo i desno. Mada, Elejna je pretpostavljala da je Zaida na taj sastanak došla znajući da će morati za sobom ostaviti deo svoje družine, a Čanel je zacelo znala da će njima sama zapovedati. Ali ni to nije bilo bitno, niti je bilo bitno kakvu to prednost Zaida želi da ostvari što će joj omogućiti da postane gospa od brodovlja. Bilo je očigledno da u svemu tome vidi neku prednost. Jedino je važno da Kaemlin neće gladovati. To i... krvavi svetionik koji i dalje plamti na zapadu. Ne, ona će biti kraljica i ne može biti zaljubljena šiparica. Kaemlin i Andor su sve što može biti važno.
13
Visoka sedišta
Zaida i dve vetrotragačice izašle su iz Elejninih odaja skladno i naizgled neužurbano, ali skoro s jednako malo učtivosti kao i kada su ušle, samo uz želju da Svetlost obasja Elejnu i da joj podari bezbednost. Za Ata'an Mijere, to je skoro kao da su odjurile bez reči. Elejna je zaključila da ako Zaida zaista želi da bude sledeća gospa od brodovlja, zasigurno ima neku suparnicu koju želi da preduhitri. Za Andor će možda biti dobro da Zaida stupi na presto Ata'an Mijera, ili kako već to Morski narod zove - bez obzira na pogodbu, ona će uvek imati na umu da joj je Andor bio u pomoći i to mora biti dobro. Mada, ako ne uspe u svojoj zamisli, njena suparnica će takođe biti svesna kome se Andor priklonio. Svejedno, sve se to svodi na ako i možda. Ovde i sada potpuno su različiti.
„Ne očekujem da neko istuče izaslanika“, tiho kaza kada se vrata zatvoriše, „ali ubuduće očekujem da ne budem svakome dostupna u svojim odajama. Čak ni izaslanicima nije dopušteno da tek tako ulaze. Jesam li bila jasna?“ Rejzorija klimnu, lica obamrlog, ali sudeći po tome kako je pocrvenela, bila je užasnuta što je propustila Morski narod koliko i Birgita, a veza se... uvijala... toliko da je na kraju i Elejna počela da crveni od ujeda sramote. „Niste uradile ništa loše, takoreći, ali nemojte da se ponovi.“ Svetlosti, sada ona zvuči kao budala! „Nećemo više o tome“, ukočeno završi. O, plamen spalio Birgitu i vezu! Da bi njih dve zaustavile Zaidu, morale bi je silom obuzdati, ali dodavanje dubokog poniženja Birgitinoj glavobolji bilo je previše! A Avijenda nije baš morala da se ceri tako... podrugljivo. Elejna nije znala kada je niti kako njena sestra otkrila da ona i Birgita ponekad odražavaju jedna drugu, ali Avijendi je sve to bilo užasno smešno. Njen osećaj za to šta je duhovito a šta ne ponekad ume da bude veoma grub.
„Mislim da ćete jednoga dana vas dve jedna drugu istopiti“, zasmeja se ona. „Mada, tu si šalu već izvela, Birgita Trahelion.“ Birgita se namršti na nju, a Elejna kroz vezu oseti kako je iznenadna usplahirenost smrvila posramljenost, pa je onda pogleda tako nevino da se činilo da će joj oči ispasti.