Elejna zaključi da je bolje da ništa ne pita. Kada postavljaš pitanja, Lini je imala običaj da kaže, onda moraš da saslušaš odgovore bez obzira na to želiš li da ih čuješ. Ovoga puta - nije želela da čuje, ne kada Rejzorija pomno proučava podne pločice ispred svojih čizama, a ostatak Gardistkinja u predvorju ne uspeva da se pretvara kako ne slušaju. Nije ni shvatala koliko je samoća dragocena dok je nije potpuno izgubila. Skoro potpuno. „Sada ću da završim kupanje“, mirno reče. Krv i pepeo, kakvu je to šalu Birgita izvela na njoj? Nešto od čega se... istopila? Mora da to nije bilo nešto preterano veliko kad i dalje ne može da se seti šta bi to moglo biti.
Nažalost, voda se ohladila. U svakom slučaju, smlačila se. Nije joj se sedelo u mlakoj vodi. Bilo bi divno da se još malo banja, ali nije joj se čekalo da se kade isprazne vedro po vedro i da se donese još vrele vode. Sada sigurno čitava palata zna da se vratila i domaćica i glavni pisar biće nestrpljivi da podnesu svoje svakodnevne izveštaje. Svakodnevne kada je u gradu, pa će stoga biti dvostruko nestrpljiviji jer je jedan dan bila na putu. Dužnost ima prvenstvo u odnosu na zadovoljstvo, ako hoćeš da vladaš jednom zemljom. A to važi dvostruko kada pokušavaš da se uspneš na presto.
Avijenda skide peškir s glave i rastrese kosu, kao da oseća olakšanje što ne mora opet da se potapa u vodu. Pođe prema prostoriji za presvlačenje, skidajući odoru i pre nego što stiže do vrata, i skoro se potpuno obuče dok su Elejna i služavke ušle. Svega nekoliko puta zagunđavši, pusti Naris da završi posao, mada nije ostalo mnogo toga da se uradi sem da navuče debelu vunenu suknju. Pljusnu služavku po rukama i sama zategnu i zaveza vrpce mekih kožnih čizama koje su joj sezale do kolena.
Elejni nije bilo tako lako. Sem ako nije reč o nekom hitnom slučaju, Esanda se uvek uvredi kada ona s njom ne razmotri koju haljinu da obuče. S bliskim slugama uvek valja održavati osetljivu ravnotežu. Bez izuzetka, lične sluge znaiu više tajni svog gospodara nego što on misli i vide ga kada je u najgorem stanju, kada je džangrizav, umoran, uplakan, kada besni i kada se duri. Poštovanje mora biti dvosmerno, ili stanje stvari postaje nemoguće. I zato je Avijenda sedela na jednoj presvučenoj klupi, puštajući Naris da joj četka kosu, dok se Elejna odlučivala da obuče jednostavnu sivu haljinu od fine vune, po visokom okovratniku i rukavima izvezenu zelenim koncem i opervaženu crnim lisičjim krznom. Zapravo, nije njoj bilo toliko teško da odluči koju će haljinu, ali Esanda ju je stalno nutkala svilenim haljinama opšivenim biserjem, safirima ili granatima, a svaka je bila kitnjastija od prethodne. Bez obzira na to što presto još nije njen, Esanda je htela da je svakoga dana oblači kao kraljicu koja se sprema da primi svoje podanike.
To je imalo svrhu kada su svakog dana dolazila izaslanstva trgovaca da podnose molbe ili da joj odaju poštovanje, naročito kada je reč o strancima koji se nadaju da nevolje u Andoru neće uticati na njihov posao. Stara izreka da onaj ko u vlasti drži Kaemlin drži i Andor nikada nije bila zaista istinita, a što se trgovaca tiče, njeni izgledi da zaista stupi na presto umanjili su se s dolaskom Arimiline vojske pred kapije. Umeju oni da broje Kuće sa obe strane jednako lako kao što umeju da broje pare. Čak su i andorski trgovci sada izbegavali Kraljevsku palatu, držeći se podalje od Unutrašnjeg grada što su češće mogli, kako niko ne bi pomislio da su došli u palatu, a bankari su dolazili zakrabuljeni i u neobeleženim kočijama. Koliko je znala, niko joj nije želeo zlo i svakako niko nije želeo da je razbesni, ali nisu želeli ni Arimilu da razbesne, svakako ne sada. Svejedno, bankari ipak dolaze, a za sada nije čula da je ijedan trgovac podneo neku molbu Arimili. To bi bio prvi znak da je izgubila.
Oblačenje haljine trajalo je dvostruko duže nego što je trebalo, pošto je Esanda dopustila Sefani da pomaže Elejni. Devojka je čitavo vreme teško disala, još nesviknuta da oblači nekog drugog i sva u strahu da će nešto pogrešiti dok je Esanda gleda. Elejna je pretpostavljala da se više plaši da pogreši pred njom, nego pred svojom gospodaricom. Stamena devojka je od strepnje postala nespretna, zbog nespretnosti sporija, a sporost je donosila još više brige da će pogrešiti, tako da je krajnji učinak bio da se kretala daleko sporije nego što je to krhka starica ikada mogla. Ali Elejna se naposletku ipak nađe kako sedi naspram Avijende, dok joj Esanda kroz kovrdže provlači češalj od belokosti. Što se Esande tiče, pustiti devojke da navuku košulju Elejni preko glave ili da joj zakopčaju dugmad jeste jedno, ali dopustiti mogućnost da joj koja od njih umrsi kosu - sasvim drugo.
Ali pre nego što joj je češalj prošao dve desetine puta kroz kosu, u dovratku se pojavi Birgita. Esanda frknu, a Elejna zamisli kako joj se mršti iza leđa. Esanda je digla ruke i pustila da Birgita bude prisutna za vreme kupanja, koliko god nevoljno; ali odaja za presvlačenje je svetinja.
Za divno čudo, Birgita čak ne uputi ni molećivi pogled služavki kada vide njeno neodobravanje. Obično se suzdržavala da Esandu ne pritiska ni palac više od onog što je Elejna tražila. „Elejna, Dijelin se vratila. Dovela je društvo. Visoka sedišta Manteara, Hevina, Gilijarda i Nordena." Iz nekog razloga, kroz vezu se osećala zbunjenost i razdraženost.
Bez obzira na glavobolju koju su delile, Elejni je došlo da skače od sreće. I skočila bi, samo da joj Esandin češalj nije bio u kosi. Četiri! Nikada nije očekivala da će Dijelin toliko postići. Nadala se i molila se, ali nikada to nije očekivala, svakako ne za jednu kratku nedelju. Zapravo, bila je ubeđena da će se Dijelin vratiti praznih ruku. Četiri Kuće su značile da je ravnopravna sa Arimilom. Teško joj je padala pomisao da je „ravnopravna" s tom glupačom, ali istina je istina. Mantear, Hevin, Gilijard i Norđen. Zašto ne Kandred? To je peta Kuća kojoj je Dijelin trebalo da priđe. Ne. Ima još četiri Kuće uz sebe i neće kidati živce zbog toga što joj jedna nedostaje.
„Birgita, zabavljaj ih u svečanoj primaćoj sobi dok ne dođem.“ Mala primaća soba bila je dovoljna za Zaidu - nadala se da gospa od talasa nije primetila uvredu - ali za četiri Visoka sedišta potrebno je nešto više. „I zamoli domaćicu da pripremi odaje.“ Odaje. Svetlosti! Moraće požurivati Ata’an Mijere da izađu iz svojih odaja, kako bi se dobilo prostora. Dok one ne odu, u većini kreveta u kojima ne spavaju po dvoje, spavaju po troje. „Esanda, rekla bih zelenu svilenu haljinu sa safirima. I safire za moju kosu. Krupne safire.“ Birgita ode i dalje se osećajući zbunjeno i uznemireno. Zašto? Nije valjda pomislila da bi trebalo da pusti Dijelin da je čeka samo zbog Zaide? O, Svetlosti, sada se ona zbunila zato što se Birgita osećala zbunjeno; ako dopusti da se taj osećaj hrani samim sobom, obe će završiti s vrtoglavicom! Dok su se vrata zatvarala, Esanda je išla prema najbližem ormarom sa osmehom koji bi se mogao nazvati pobedničkim.
Gledajući Avijendu, koja je mahnula Naris đa se skloni sa svojim češljem i preklapala tamnosivu maramu kako bi vezala kosu, Elejna se nasmeši sebi u bradu. Potrebno joj je nešto da je izbaci iz te petlje. „Avijenda, možda bi i ti trebalo da samo još jednom nosiš svilu i dragulje“, kaza joj blago zadirkujućim glasom. „Naravno, Dijelin neće smetati kako si obučena, ali ostali nisu navikli na Aijele. Možda pomisle da mi je u gostima neka konjušarka.“ Mislila je da se našali - jedna drugu stalno zadirkuju zbog odeće, a Dijelin Avijendu gleda popreko šta god da ova obuče - ali njena sestra se svejedno namršti na ormare poređane uza zid, pa klimnu i spusti maramu na jastučić pored sebe. „Samo da bih ostavila pravi utisak na ta Visoka sedišta. Nemoj misliti da ću to stalno raditi. Ovo ti činim uslugu.“
Za nekoga ko samo čini uslugu, s povelikim zanimanjem je pregledala haljine koje joj je Esanda izvukla; odlučila se za jednu od tamnoplavog somota sa zelenim prugama i za srebrnu mrežu za kosu. To je bila njena odeća, sašivena za nju, ali otkad se vratila u Kaemlin izbegavala ju je kao da je puna mrtvačkih paukova. Gladeći rukave, oklevala je kao da će se predomisliti, ali naposletku pusti Naris da zakopča sićušnu bisernu dugmad. Odbila je smaragde koje joj je Elejna ponudila i koji bi se izvanredno slagali s haljinom, a zadržala je svoju srebrnu ogrlicu sa snežnim pahuljama i tešku narukvicu od belokosti, ali u poslednji čas je na rame pribila jantarnu kornjaču.