Jarko podnevno sunce plavilo je kroz bistro staklo i od nje činilo senku koja je zračila nezadovoljstvom.
„Kuća Trakand vam svima želi dobrodošlicu i ja vam svima želim dobrodošlicu“, kaza Elejna, suzbijajući svoju nelagodu. „Neću zaboraviti vašu podršku i Kuća Trakand to neće zaboraviti." Nešto njene zgranutosti mora da se čulo u tim rečima, jer Katalin stisnu usne a oči joj zablistaše.
„Elejna, kao što mora da znaš, starateljstvo nada mnom je okončano“, ukočeno kaza. „Moj ujak lord Arendor kazao je za Praznik svetlosti da nikada neću biti spremnija i da ne moram da čekam godinu dana na svoju slobodu. Istini za volju, mislim da je samo hteo da dobije više vremena za lov, dok još može. Oduvek je voleo da lovi, a poprilično je star.“ Opet je propustila da primeti Dijelinino mrštenje. Arendor Hevin i Dijelin otprilike su istog godišta.
„Ni ja nemam staratelja“, nesigurno se javi Branlet, glasa visokog skoro kao Katalinin.
Dijelin ga pogleda sa osmehom punim saosećanja i skloni mu pramen kose sa čela. Pramen smesta opet pade. „Majiv je sama jahala, što je volela, a konj joj je stao u rupu“, tiho je objasnila. „Dok su je našli, već je bilo prekasno. Bilo je... rasprava... u vezi s time ko će je naslediti.“
„Svađaju se već tri meseca“, progunđa Branlet. Na tren je izgledao mlađe i od Perivala, kao dečak koji pokušava da nađe svoj put, a nema nikog da mu pokaže kuda da ide. „To ne bih smeo nikome da kažem, ali mogu tebi. Ti ćeš biti kraljica."
Dijelin uhvati Perivala za rame, a on se ispravi, mada je i dalje bio niži od nje. „Lord Vilin bi bio ovde s lordom Perivalom, ali zbog poodmakle dobi pao je u postelju. Starost nas vremenom sve iznenadi." Još jednom prostreli pogledom Katalin, ali devojka je sada piljila u Birgitu, napućenih usana. „Vilin je poručio da ti kažem kako ti šalje svoje najlepše želje i mladića kojeg smatra svojim sinom.“
„Čika Vilin mi je kazao da čuvam čast Manteara i Andora“, dodade Perival, usredsređen na to kako samo ozbiljno dete može da bude. „Pokušaću, Elejna. Pokušaću iz sve snage.“
„Sigurna sam da ćeš uspeti“, odgovori mu Elejna, nekako nateravši sebe da to kaže s makar malo topline. Došlo joj je da ih sve istera napolje i postavi Dijelin nekoliko veoma oštrih pitanja, ali ipak to ne može, bar ne smesta. Ma koliko da su mladi, svi su Visoka sedišta moćnih Kuća i ona ipak mora da im ponudi da se osveže i da bar prividno priča s njima pre nego što odu da presvuku odeću uprljanu od puta.
„Da li je ona zaista kapetan-general kraljičine garde?“, upita Katalin kada Birgita pruži Elejni tanku plavu porcelansku šoljicu neznatno potamnjene vrele vode. Devojka je pričala kao da Birgita nije tu, a Birgita izvi obrvu pre nego što se udalji, ali Katalin je izgleda uvežbala da ne vidi ono što ne želi da vidi. Iz pehara s vinom u njenoj punačkoj šaci dizao se oštar miris začina. U Elejninom bednom izgovoru za čaj nije bilo ni kapi meda.
„Da, a i moja Zaštitnica“, odgovori Elejna. Učtivo. Nikada neće biti spremnija! Devojka je to verovatno smatrala pohvalom. Zaslužila je šibanje zbog čistog bezobrazluka, ali Visoko sedište ne možeš da išibaš. Ne kada ti je potrebna njena podrška.
Katalinin pogled polete ka Elejninim šakama, ali prsten Velike zmije nimalo nije promenio hladan izraz njenog lica. „Dali su ti to? Nisam čula da si uzdignuta do Aes Sedai. Mislila sam da te je Bela kula poslala kući. Kada ti je majka umrla. Ili možda zbog onih nevolja u Kuli o kojima slušamo. Zamisli, Aes Sedai se svađaju kao seljanke na pijaci. Ali kako ona može da bude general ili Zaštitnik bez mača? U svakom slučaju, moja tetka Evela kaže da žena treba da mačeve prepusti muškarcima. Nećeš valjda potkivati svog konja kada imaš potkivača ili mleti svoje žito kada imaš mlinara.“ Što je nesumnjivo bila rečenica gospe Evele.
Elejna natera sebe da zadrži spokojan izraz lica, ne obraćajući pažnju na tek neznatno prikrivene uvrede. „Katalin, vojska jeste vojskovođin mač. Garet Brin kaže da vojskovođa koji koristi neko drugo sečivo ne zna šta mu je posao.“ Ali ni to ime nije ostavilo nikakav utisak na nju. Rudarska deca u Maglenim planinama znaju ko je Garet Brin!
Avijenda stade pored Elejne i nasmeši se kao da je sva srećna zbog prilike da porazgovara s tom devojkom. „Mačevi nisu ni od kakve koristi“, slatkorečivo kaza. Slatkorečivo! Avijenda! Elejna nikada nije videla svoju sestru da se tako umešno pretvara. A držala je i pehar kuvanog vina. Previše bi bilo očekivati od nje da i dalje pije gorak čaj samo zbog sestrinske ljubavi. „Trebalo bi da naučiš kako da koristiš koplje. Takođe nož i luk. Birgita Trahelion ti može strelama izbiti oči s dve stotine koraka. Možda i s tri stotine."
„Koplje?“, slabašno ponovi Katalin. A onda, uz blagu nevericu, „Moje oči?“
„Nisi upoznala moju sestru“, ubaci se Elejna. „Avijenda, ovo je gospa Katalin Hevin. Katalin, ovo je Avijenda od Devet dolina Taardada." Možda je trebalo da predstavljanje bude obratno, ali Avijenda jeste njena sestra, a čak i Visoko sedište mora prihvatiti da bude predstavljeno sestri kćeri-naslednice. „Avijenda je Aijelka. Uči da postane Mudra.“
Mala glupača je već na početku otvorila usta, a brada joj je sa svakom izjavom sve više padala sve dok nije počela da zija kao riba. Vrlo zadovoljavajuće. Avijenda se Elejni malčice manje nasmeši, zelenih očiju koje su svetlucale od odobravanja preko pehara s vinom. Elejnino lice ostade bezizrazno, ali žarko je želela da joj odgovori na osmeh.
Sa ostalima je daleko lakše izašla na kraj i daleko su je manje dovodili do besnila. Perival i Branlet su bili stidljivi jer im je to bio prvi boravak u Kaemlinu, a kamoli u Kraljevskoj palati i sve vreme su ćutali ako im neko ne izmami koju reč. Konejl je izgleda mislio kako je tvrdnja da je Avijenda Aijelka zacelo šala, pa umalo da je popio njen nož u rebra kada se raskalašno nasmejao, ali srećom je mislio da je i to šala. Avijenda je postala sva ledena, zbog čega bi izgledala kao prava Mudra da je u svojoj uobičajenoj odeći; u somotskoj haljini tako je samo još više delovala kao dvorska dama, ma koliko pipkala svoj nož. A Branlet je stalno gledao Birgitu ispod oka. Elejni je bilo potrebno neko vreme da shvati kako je on zapravo gleda dok hoda u tim svojim čizmama s visokim potpeticama - one pantalone široke u nogavicama zapravo su veoma uske u kukovima - ali samo je uzdahnula. Srećom, Birgita to nije primetila, a veza bi Elejni stavila do znanja da ova pokušava to da sakrije. Birgita voli da je muškarci gledaju. Odrasli muškarci. Elejni nikakvu korist ne bi donelo da njena Zaštitnica izdeveta mladog Branleta po zadnjici.
Uglavnom su hteli da znaju da li je Riejna Korli Aes Sedai. Nijedno od njih četvoro nikada ranije nije videlo sestru pa su stoga mislili da zacelo jeste, budući da može da usmerava i da njih i njihove oružnike jednim korakom prenese preko stotinu milja. Bila je to dobra prilika da Elejna vežba izbegavanje bez laganja, u čemu joj je od pomoći bio prsten Velike zmije na njenom prstu. Laž već na početku ukaljaće njen odnos s njih četvoro, ali ne može se nadati da će glasine o pomoći Aes Sedai stići do Arimile ako ona za to vreme tek tako širi istinu. Naravno, sve četvoro su jedva čekali da joj stave do znanja koliko su oružnika poveli sa sobom - ukupno nešto malo preko tri hiljade, od čega je skoro polovina otpadala na samostrelce i halebardiste, koji će naročito biti korisni na bedemima. To je pozamašna sila da bi je četiri Kuće tek tako imale pri ruci kada ih je Dijelin posetila, ali nema te Kuće koja u ovakvim vremenima želi da njeno Visoko sedište ne bude dobro čuvano. Otimanje nije nečuveno kada je reč o prestolu. Konejl je uz smeh to pomenuo; njemu je izgleda sve smešno. Branlet je klimnuo i prošao prstima kroz kosu. Elejna se zapitala koliko njegovih brojnih tetaka, ujaka i rođaka zna da je otišao i šta će učiniti kada to saznaju.