„Da je Dijelin bila volina da sačeka nekoliko dana“, reče Katalin, „mogla sam da povedem više od ovih hiljadu dvesta ljudi.“ Bilo je to treći put u tri rečenice da istakne kako je ona povela daleko najviše vojnika. „Poslala sam glasnike svim Kućama koje su odane Hevinovima.“
„I ja svim Kućama odanim Nordenovima“, dodade Konejl. Naravno, uz kez. „Kuća Norden možda ne može da pozove mačeva koliko Hevin ili Trakand, ili Mantear“, pokloni se Perivalu, „ali svako ko jaše kada orlovi zovu, jahaće za Kaemlin.“
„Zimi neće daleko dojahati“, tiho reće Perival. Što je bilo zapanjujuće, pošto mu se niko nije obratio. „Mislim da ćemo, šta god nameravali da uradimo, to morati da postignemo s ljudstvom koje nam je sada na raspolaganju.“ Konejl se zasmeja, pa ga pljesnu po ramenu i kaza mu da bude hrabriji, jer svi srčani ljudi sada idu ka Kaemlinu kako bi podržali gospu Elejnu; ali Elejna se pažljivije zagleda u Perivala. Njegove plave oči na trenutak pogledaše pravo u njene, i to netremice, pre nego što stidljivo spusti pogled. Jeste da je dečak, ali zna u šta se upustio bolje nego Konejl ili Katalin, koja je smesta krenula da im ponovo saopštava koliko je oružnika dovela i na koliko Hevinovi mogu da računaju, kao da svako u toj prostoriji sem Avijende ne zna tačno koliko ljudi može da pojaše u odgovor na zov svake Kuće, razvrstano na uvežbane vojnike, seljake koji su u nekom ratu nosili halebardu ili dugo pešadijsko koplje i seoske žitelje koji u slučaju potrebe mogu da se pozovu da prihvate oružje. U svakom slučaju, ako ne baš potpuno tačno, onda dovoljno blizu. Lord Vilin se potrudio da dobro poduči mladog Perivala. Sada ona ne sme dozvoliti da to bude uzalud.
Naposletku je došlo i vreme da se izljube, pri čemu je Branlet pocrveneo kao bulka, Perival sramežljivo zatreptao kada se Elejna sagnula da ga poljubi, a Konejl se zakleo da taj obraz nikada više neće oprati. Katalin je sa iznenađujućim oklevanjem ovlaš poljubila Elejnu u obraz, kao da joj je tek tada sinulo da je prihvatila da je Elejna iznad nje. Ali već tren kasnije, klimnula je samoj sebi i ledeni ponos pade na nju kao ogrtač. Kada je njih četvoro na kraju predato u ruke služavkama i poslužiteljima što će ih odvesti u odaje koje je glavna sobarica, nadala se Elejna, imala vremena da ih pripremi, Dijelin je dopunila svoj pehar s vinom i smestila se u jednu od visokih izrezbarenih stolica umorno uzdahnuvši.
„Nije da se hvalim, ali ovo je baš dobro obavljen posao za samo nedelju dana. Odmah sam završila s Kandredima. Nikada nisam ni mislila da će Denajna moći da se odluči, i bilo je potrebno svega sat vremena da vidim kako sam u pravu, mada sam morala da ostanem tri sata da je ne bih uvredila. Ta žena mora da spava do podne jer ne može da se odluči s koje strane da izađe iz kreveta! Ostali su bili spremni da vide šta je najpametnije uz samo malo ubeđivanja. Niko s malo mozga ne želi da Arimila stupi na presto.“ Na trenutak se namrštila i zagledala u svoje vino, a onda netremice pogledala Elejnu. Ona nikada nije oklevala da kaže šta misli, bilo da očekuje da će se Elejna s njenim mišljenjem saglasiti ili ne, i očigledno je nameravala da i sada to učini. „Možda je bila greška da ove Srodnice predstavljamo kao Aes Sedai, ma koliko smo to posredno činili. Izgleda da je napetost prevelika za njih, a to nas sve stavlja u opasan položaj. Jutros, i to bez ikakvog razloga, koliko sam mogla da vidim, gazdarica Korli je zabezeknuto stajala i prvi put u gradu blenula kao guščarica. Mislim da joj je umalo izmaklo tkanje kapije koju je tkala da nas dovede ovamo. To bi baš bilo divno - svi poređani da jašu kroz čudesnu rupu u vazduhu koja se ne bi ni pojavila. A da ne pominjem to što bih morala da budem u Katalininom društvu Svetlost zna koliko. Grozno dete! Ima ona dobar um, samo da ju je neko nekoliko godina vaspitavao čvrstom rukom, ali rodila se s dvostrukom merom onog hevinovskog otrovnog jezika.“
Elejna stisnu zube. Dobro je znala koliko Hevinovi umeju da budu zajedljivi. Čitava porodica ponosila se time! Katalin je očigledno na to bila ponosna. I već joj je dojadilo da objašnjava šta je tog dana plašilo sve žene koje mogu da usmeravaju. Dojadilo joj je da je podsećaju na ono što pokušava da zanemari. Taj krvavi svetionik i dalje plamti na zapadu, potpuno nemoguće i veličine i trajanja. To čudo se satima nije menjalo! Svako ko toliko dugo usmerava bez odmora mora da se već presamitio od iznurenosti. A Rand krvavi al’Tor je usred svega toga. Sigurna je u to! Živ je, ali ona svejedno samo želi da ga ošamari zbog toga što zbog njega prolazi kroz sve to. Pa, njegovo lice nije tu, ali...
Birgita tresnu svojim srebrnim peharom na sto tako snažno da se vino razlete na sve strane. Neka pralja moraće da se znoji da bi izvukla tu mrlju iz njenog rukava. Neka služavka radiće satima da bi ponovo izvukla sjaj stola. „Deca!“, procedi. „Ljudi će ginuti zbog njihovih odluka, a oni su plamena deca, pri čemu je Konejl najgori! Čula si ga, Dijelin. Hoće da izazove Arimilinog zatočnika kao Artur krvavi Hokving! Hokving se nikada nije borio ni protiv čijeg plamenog zatočnika i dobro je znao kada je bio još mlađi nego lord Norden da je glupost staviti sve na plameni dvoboj, ali Konejl misli kako će osvojiti Elejni plameni presto svojim plamenim mačem!“
„Birgita Trahelion je u pravu“, Avijenda ljutito dodade. Čvrsto je grabila suknje. „Konejl Norden jeste budala! Ali kako neko može da sledi tu decu u ples kopalja? Kako iko može da od njih traži da predvode?“
Dijelin ih obe pogleda i odabra da najpre odgovori Avijendi. Avijendina odeća očigledno joj je bila smešna mada, bilo joj je smešno i to što su Avijenda i Elejna jedna drugu uzele za sestre, a i to što Elejna uopšte ima Aijelku za prijateljicu. To što je Elejna rešila da ta prijateljica učestvuje u njihovim savetovanjima - nekako je podnosila. Ali ne bez stavljanja do znanja da to podnosi. „Postala sam Visoko sedište Taravina s petnaest godina. Kada mi je otac poginuo u čarkama na granici sa Altarom. Moja dva mlađa brata poginula su boreći se protiv murandijskih kradljivaca stoke iste te godine. Slušala sam savetnike, ali ja sam govorila taravinskim konjanicima gde da napadnu i naučili smo Altarce i Muranđane da kradu negde drugde. Avijenda, vremena biraju kada deca moraju da odrastu, a ne mi - a u današnje vreme, jedno Visoko sedište koje je dete ne može to i da ostane.
A što se tebe tiče, gospo Birgita“, nastavi suvljim glasom. „Tvoj jezik je, kao i uvek... sočan.“ Nije pitala kako to Birgita toliko zna o Arturu Hokvingu, i to nešto što nijedan istoričar ne zna, ali odmeravala ju je pogledom. „Branlet i Perival ugledaće se na mene, a mislim da će i Katalin, koliko god žalim zbog vremena koje ću morati da provedem s tom devojkom. Što se Konejla tiče, teško da je on prvi mladić koji misli da je nepobediv i besmrtan. Ako ne možeš da ga obuzdaš kao kapetan-general, predlažem ti da se prošetaš ispred njega. Kako gleda te tvoje čakšire, slediće te svuda.“
Elejna... potisnu... čistu srdžbu koja buknu u njoj. Nije to bila njena srdžba, ništa više nego što je bila besna na Dijelin ili na Birgitu zbog prosutog vina. To je Birgitin gnev. Nije ona htela da ošamari Randa. Dobro, jeste, ali to sad nije bitno. Svetlosti, i Konejl je gledao Birgitu? „Avijenda, oni su Visoka sedišta svojih Kuća. Niko u njihovim Kućama ne bi mi zahvalio da se prema njima ponašam kao da su nešto manje - daleko od toga. Ljudi koji jašu u njihovo ime boriće se da ih sačuvaju u životu, ali ti ljudi jašu za Perivala, Branleta, Konejl i Katalin, a ne za mene. Zato što oni jesu Visoka sedišta.“ Avijenda se namršti i prekrsti ruke kao da se obmotava šalom, ali klimnu. Oštro i nevoljno - među Aijelima niko ne dobija takav uticaj bez godina provedenih u sticanju iskustva i blagoslova Mudrih - ali klimnu.