„Hvala ti, gazdarice Harfor“, kaza na kraju i u odgovor primi još jedan tačno odmeren naklon. Rina Harfor je još jedna koja zna koliko vredi. „Gazda Nori?“
Čapljasti čovek se lecnu i prestade da se mršti na Rinu. Nekako je on kapije smatrao svojima, a smatrao je i da se njima ne treba igrati. „Da, moja gospo. Naravno.“ Glas mu je zvučao jednolično i memljivo. „Verujem da te je gospa Birgita već obavestila o trgovačkim karavanima iz Ilijana i Tira. Verujem da je to njen... ovaj... njen običaj kada se vratiš u grad.“ Oči mu samo na tren prekorno pogledaše Birgitu. On nikada ne bi ni pomislio da Elejnu i najmanje uznemiri, pa makar ona i vikala na njega, ali to je čovek koji živi po svojim pravilima i, na izvestan blag način, mrzi što mu je Birgita preotela priliku da nabraja koliko je kola, bačvi i buradi stiglo. On baš voli brojeve. Elejna je bar pretpostavljala da je to njegovo osećanje blago. Činilo se da gazda Norijeva glava nije preterano usijana.
„Jeste“, odgovorila mu je uz samo naznaku izvinjavanja, da ga ne bi postidela. „Bojim se da će nas neke pripadnice Morskog naroda napustiti. Od sutra ćemo na raspolaganju imati polovinu trenutnog broja onih što mogu đa otvaraju kapije.“
Prsti mu se raširiše po prigrljenoj kožnoj torbici, kao da opipava hartije u njoj. Nikada nije videla da se poslužio nekom od njih da bi se nečega podsetio. „Ah. Ah. Mi ćemo se... snaći, milostiva." Halvin Noris se uvek snalazio. „Da nastavim, juče i sinoć bilo je devet paljevina, neznatno više nego obično. Učinjena su tri pokušaja da se zapale skladišta hrane. Ali nijedan uspešan, ila smesta dopunim." Možda je smesta dopunjavao, ali to je činio istim onim jednoličnim glasom. „Ako smem da primetim, to što Garda obilazi ulice ima svog učinka - broj otimačina i krađa spao je na tek nešto malo više nego što je to za ovo doba godine uobičajena pojava - ali čini se očiglednim da neko stoji iza paljevina. Uništeno je sedamnaest zgrada, a sve sem jedne bile su već napuštene“, usne mu se na trenutak stisnuše u znak neodobravanja; moralo l)i da se desi nešto mnogo gore od opsade da bi on napustio Kaemlin, „a po mom mišljenju, svi požari su podmetnuti tako da se kola s vodom udalje što je više moguće od skladišta hrane pre nego što je pokušano da se ona zapale. Sada sam ubeđen da to važi za svaki požar do kojeg je proteklih nedelja došlo.“
„Birgita?“, upita Elejna.
„Mogu da iscrtam skladišta na karti“, zamišljeno odgovori Birgita, „i da postavim još Gardista na najdalje ulice, ali i dalje će previše biti prepušteno plame... ovaj... slučaju.“ Nije pogledala prema gazdarici Harfor, ali Elejna je osetila slabašnu naznaku njenog crvenila. „Svi mogu u kesi za pojasom nositi kremen i ocila, a da bi se zapalila vatra potreban je samo trenutak i malo suve slame.“
„Uradi sve što možeš“, reče joj Elejna. Bila bi čista sreća kad bi uhvatili potpaljivača na delu, a i više od toga kada bi taj mogao reći da je primio novac od nekoga čije lice nije bilo skriveno kapuljačom. Da to zlato dovede u vezu sa Arimilom, Elenijom ili Nijanom bilo bi joj potrebno da ima sreću Meta Kautona. „Još nešto, gazda Nori?“
Trljajući dugi nos, izbegavao je da je pogleda u oči. „Ovaj... dopalo mi je pameti“, kolebljivo poče, „da su Marn, Araun i Sarand skoro uzeli velike zajmove na osnovu prihoda sa svojih imanja.“ Obrve gazdarice Harfor iznenađeno se izviše pre nego što ona stiže da povrati vlast nad njima.
Zagledavši se u svoju šolju, Elejna otkri da ju je zapravo ispraznila. Bankari nikada nikome ne otkrivaju koliko su i kome pozajmili novca, ili za koji zalog, ali nije ga pitala kako je to otkrio. To bi dovelo do... sramote. I to za njih oboje. Nasmešila se kada je sestra od nje prihvatila šolju, a onda se namrštila kada ju je Avijenda vratila napunjenu. Izgleda da Avijenda misli kako ona može da pije slab čaj dok joj ne izađe na uši! Kozje mleko je bolje, ali poslužiće i splačina od čaja. Pa, ako mora da držiprokletu šolju, ne mora da pije.
„Najamnici“, procedi Dijelin, pogleda toliko vatrenog da bi se i medved uplašio i ustuknuo. „Pričala sam to i ranije i ponoviću: muka s plaćenicima je u tome što umeju da se ponovo prodaju.“ Otpočetka se protivila unajmljivanju plaćenika da pomognu u odbrani grada, mada je činjenica da bi, da njih nije bilo, Arimila sa svojom vojskom mogla proći kroz koju kapiju hoće. Jednostavno nije bilo dovoljno ljudstva da se sve kapije čuvaju kako treba, a kamoli zidine.
I Birgita se protivila najamnicima, ali prihvatila je Elejnine razloge, makar nevoljno. I dalje im nije verovala, ali sada je odmahnula glavom. Sedeći na rukonaslonu jedne naslonjače pored vatre, digla je jednu nogu u čizmi s mamuzom na sedište. „Plaćenicima je stalo do svog ugleda, ako već ne do časti. Jedno je promeniti strane u sukobu; izdati kapiju je nešto potpuno drugo. Družina koja tako nešto učini više nikada i nigde ne bi bila unajmljena. Arimila bi morala da ponudi dovoljno zlata da njihov kapetan do kraja života živi kao velmoža i da bar ubedi svoje ljude da će to moći i oni.“
Nori pročisti grlo. Čak je i to nekako zvučalo prašnjavo i memljivo. „Izgleda da su možda na osnovu istih prihoda podigli dve, pa čak možda i tri pozajmice. Naravno, bankari toga... nisu svesni... bar ne još.“
Birgita poče da psuje, a onda naglo umuknu. Dijelin se namršti u svoje vino toliko da se ono zamalo ukiselilo. Avijenda stisnu Elejnu za ruku, samo na tren, i odmah je pusti. Vatra zapucketa i kiša žiški rasu se po kaminu, a neke padoše skoro do ćilima.
„Plaćeničke družine moraće da se drže na oku.“ Elejna diže ruku da predupredi Birgitu. Ova još nije ni otvorila usta, ali kroz vezu su grmeli čitavi tomovi zamerki. „Nekako ćeš morati da nađeš ljude za to.“ Svetlosti! Izgleda da se moraju čuvati od jednakog broja ljudi među zidinama kao van njih! „Ne bi trebalo da za to bude potrebno mnogo ljudi, ali moramo da znamo ako budu počeli da se ponašaju čudno ili tajnovito. Birgita, to nam možda bude jedino upozorenje."
„Razmišljala sam šta da radim ako nas neka od najamničkih družina izda“, suvo odvrati Birgita. „Ništa nam neće vredeti to što znamo šta se dešava ako ne budem imala ljudstvo da pošaljem na kapiju za koju mislim da se predaje neprijatelju. A pola vojnika u ovom gradu su plaćenici. Polovina ostalih su starci koji su do pre nekoliko meseci živeli kao penzioneri. U nepravilnim razmacima premeštaću plaćenike na druge položaje. Biće im teže da izdaju neku kapiju ako nisu sigurni gde će sutra biti, ali ne znači da će to biti nemoguće.“ Ma koliko se bunila da nije vojskovođa, videla je više bitaka i opsada nego bilo kojih deset živih vojnih zapovednika - i vrlo dobro je znala kako se te stvari odvijaju.
Elejna skoro požele da joj je vino u šolji. Skoro. „Gazda Nori, ima li nekih izgleda da bankari otkriju to što si ti saznao? Pre nego što zajmovi dospeju na isplatu?" Ako otkriju, neko od njih možda dođe do zaključka kako bi im više odgovaralo da Arimila stupi na presto. Ona bi tada mogla da isprazni riznicu da bi im vratila zajmove. A možda to čak i učini. Trgovci se okreću kako politički vetrovi duvaju, u kom god pravcu da duvaju. Dešavalo se da bankari pokušavaju da utiču na dešavanja.