A onda se seti nečega što se ranije pitala, pa upita: „Hoće li usmeravanje naškoditi mome detetu? Mislim, ako ja budem usmeravala."
„Taman koliko i disanje." Monela se isceri i pusti da tkanje nestane. „Nosiš dvojke. Prerano je reći jesu li devojčice ili dečaci, ali zdrave su, a i ti si.“
Dvojke! Elejna podeli sa Avijendom širok osmeh. Skoro da je osećala sestrinu razdraganost. Rodiće blizance. Randovu decu. Nada se dečaku i devojčici. Bliznakinje bi dovele do svakojakih poteškoća prilikom nasleđivanja prestola. Nema te koja je osvojila Ružinu krunu a da iza nje nisu bili baš svi.
Sumeko se žurno nakašlja, pa mahnu prema Elejni, a Monela klimnu. „Čini tačno što sam ja i videćeš." Gledajući kako Sumeko prihvata Izvor i obrazuje tkanje, ona opet klimnu, a dežmekasta Srodnica pusti da tkanje utone u Elejnu, nakon čega joj se smesta ote dah kao da je i ona osetila brujanje. „Nećeš patiti od trudničke mučnine“, nastavi Monela, „ali ponekad će ti biti teško da usmeravaš. Možda će ti se dešavati da ti niti iskliznu kao da su namazane mašću ili da iščile poput izmaglice, pa ćeš morati da iznova i iznova pokušavaš da načiniš najjednostavnije tkanje ili da ga zadržiš pošto si ga izatkala. Moguće je da se to pogorša kako trudnoća bude odmicala, a za vreme porođaja uopšte nećeš moći da usmeravaš, ali vratiče ti se to čim se deca rode. Sem toga, ubrzo ćeš postati veoma hirovita, ako se to već nije dogodilo - čas će ti se plakati, a čas će ti doći da ujedaš. Ocu tvoje dece bilo bi pametno da pazi šta radi i da se drži podalje od tebe što je više moguće."
„Čujem da mu je jutros već odgrizla glavu“, promrmlja Sumeko. Pustivši tkanje, ispravi se i namesti svoj crveni opasač oko pozamašnog pasa. „Monela, ovo je izvanredno. Nikada ne bih ni pomislila da postoji tkanje koje može da se koristi samo na nosećima.“
Elejna stisnu usne, ali samo reče: „Monela, zar sve to možeš da oceniš samo na osnovu ovog tkanja?" Najbolje je da ljudi misle kako joj je Doilen Melar napravio decu. Deca Randa al’Tora bila bi mete koje bi proganjali zbog straha, radi dobiti ili prednosti, ali na Melarovu decu niko ne bi ni pomišljao, možda ni Melar. Tako jeste najbolje - i to je sve.
Monela zabaci glavu i grohotom se nasmeja, tako snažno da joj suze pođoše na oči, pa ih obrisa rubom šala. „To znam na osnovu toga što sam rodila sedmoro dece i imala tri muža, Elejna Trakand. Sposobnost da usmeravaš štiti te od trudničke mučnine, ali zato se moraju platiti neke druge cene. Hajde, Avijenda, i ti moraš da probaš. Samo pažljivo. Tačno kako sam ja radila."
Avijenda željno prigrli Izvor, ali pre nego što i nit izatka, pusti saidar i okrenu se i zablenu u zid obložen tamnim drvetom. Prema zapadu. Baš kao i Elejna, Monela i Sumeko. Ona luča koja je tako dugo buktala odjednom nestade. Bila je tu ta mahnita buktinja saidara, a onda je u trenu nestala kao da je nikada nije ni bilo.
Sumekina kipuća prsa zanjihaše se kada duboko uzdahnu. „Mislim da se danas dogodilo nešto veoma divno ili nešto veoma strašno“, tiho kaza. „I mislim da se bojim da saznam šta je posredi."
„Divno“, odgovori Elejna. Završeno je, o čemu god da je bila reč, a Rand je i dalje živ. To je dovoljno divno. Monela je upitno pogleda. Budući da je znala za vezu, ostalo je lako mogla da odgonetne, ali ipak je samo zamišljeno dodirnula jednu od svojih ogrlica. Bilo kako bilo, uskoro će izvući od Avijende šta se to dešavalo.
Kada se začu kucanje na vratima, sve se trznuše. To jest, sve sem Monele. Pretvarajući se da nije videla kako su se ostale žene lecnule, ona se pomalo previše usredsredi na nameštanje svog šala, zbog čega je iznenađenje ostale tri žene u sobi samo još više dolazilo do izražaja. Sumeko se nakašlja da prikrije postiđenost.
„Napred“, glasno reče Elejna. Ta poluvika bila je neophodna da bi je čuli kroz debela drvena vrata, čak i bez štita.
Kasijla promoli glavu u prostoriju, držeći u ruci šešir s perjanicom, a onda do kraja uđe i pažljivo zatvori vrata za sobom. Bela čipka na okovratniku i rubovima rukava bila je sveže ispeglana, čipka i lavovi na njenoj ešarpi blistali su, a oklopni prsnik se presijavao kao da je maločas uglačan, ali ona se očigledno smesta vratila na dužnost nakon što se sredila od njihovog sinoćnjeg puta. „Milostiva, oprosti mi što vas prekidam, ali mislila sam da bi ovo trebalo smesta da čuješ - Morski narod je pomahnitao od besa, to jest one koje su i dalje ovde. Izgleda da je jedna od njihovih učenica nestala."
„Šta još?“, upita Elejna. Nestala učenica je dovoljno loša vest sama po sebi, ali nešto u Kasijlinom izrazu lica govorilo joj je da ima još nečega.
„Gardistkinja Azeri slučajno mi je kazala kako je pre tri sata videla Merililu Sedai da napušta palatu“, nevoljno odgovori Kasijla. „Merililu je pratila jedna žena ogrnuta plaštom s namaknutom kapuljačom. Uzele su konje i mazgu s natovarenim samarom. Jurit kaže da su šake te druge žene bile istetovirane. Moja gospo, niko nije imao nikakvog razloga da traži..."
Elejna joj mahnu da ćuti. „Kasijla, niko nije ništa pogrešio. Niko neće biti okrivljen." Bar ne među Gardistima. Lepa se tu čorba zakuvala. Talan i Metara, dve učenice za vetrotragačice, bile su veoma snažne kada je o Moći reč, a ako je Merilili pošlo za rukom da ijednu od njih ubedi da pokuša da postane Aes Sedai, možda joj je takođe pošlo za rukom da sebe ubedi da je odvođenje te devojke nekud gde se može upisati u knjigu polaznica dovoljan razlog da ona izvrda svoje obećanje da će podučavati vetrotragačice, koje će biti i više nego ljute zbog gubitka Merilile, a zbog učenice i više nego besne. One će kriviti sve žive, a najviše Elejnu.
„Da li se vest o tome šta je bilo s Merililom proširila?“, upita.
„Ne još, milostiva, ali ko god da im je osedlao konje i natovario onu mazgu, neće držati jezik za zubima. Konjušari nemaju o čemu drugom da trtljaju." U tom slučaju, to je pre razulareni šumski požar nego kipuća čorba, i mali su izgledi da se taj požar ugasi pre nego što zahvati ambare.
„Monela, nadam se da ćeš kasnije večerati sa mnom“, reče Elejna, „ali sada me moraš izviniti." Bez obzira na dužnost koju ima prema svojoj babici, nije čekala da ova da svoj pristanak. Pokušaj da se vatra ugasi možda bude dovoljan da spreči da se ambari ne zapale. Možda. „Kasijla, obavesti Birgitu i reci joj da hoću da se smesta pošalje naredba do kapija da se motri na Merililu. Znam; znam; možda je već izašla iz grada, a stražari na kapijama svejedno neće ni pokušati da zaustave jednu Aes Sedai, ali možda će je zadržati ili uplašiti njenu saputnicu da se vrati u grad i da se sakrije. Sumeko, zamoli Rinu da sve Srodnice koje ne mogu da Putuju pošalje da pretražuju grad. Slaba je to nada, ali možda je Merilila mislila da je prekasno da se krene na put. Neka provere sve gostionice, uključujući Srebrnog labuda i...“
Nadala se da je Rand danas postigao nešto predivno, ali ne može da traći vreme ni na razmišljanje o tome. Mora osvojiti presto i izaći na kraj s besnim Ata’an Mijerama pre nego što one iskale svoj bes na njoj. Ukratko, danas je dan baš kao svaki drugi otkad se vratila u Kaemlin, a to znači da su joj ruke i više nego pune.
15
Zgušnjavanje tame
Večernje sunce lebdelo je nad krošnjama kao nekakva krvava lopta i jezivom i groznom svetlošću obasjavalo logor, razmaknute vezove konja, platnom pokrivena kola i taljige visokih točkova, kao i šatore svih vrsta i veličina, a i bljuzgavicu između njih. Eleniji se vreme ni mesto ni najmanje nisu dopadali za jahanje. Od mirisa kuvane govedine što je dopirao iz velikih crnih gvozdenih kazana utroba joj se prevrtala. Hladan vazduh joj je ledio dah i činilo se da će noč biti studena, a vetar ju je sekao i kroz njen najbolji crveni plašt, ni najmanje se ne obazirući na postavu od debelog belog krzna. Krzno snežne lisice navodno je toplije od ma kog drugog krzna, ali njoj nikada nije bilo.