Jednom šakom u rukavici držeći plašt da se ne rastvara, lagano je jahala i iz sve snage, premda ne baš uspešno, pokušavala da se ne trese od hladnoće. Uzevši u obzir koje je doba dana, činilo se poprilično verovatnim da će tu provesti noć, ali još nije imala predstave gde će spavati. Nesumnjivo u šatoru nekog nižeg plemića. Taj lord ili gospa biće oterani da drugde pronađu sklonište, verovatno pokušavajući da u najboljem svetlu prikažu to što su izbačeni iz sopstvenog šatora, ali Arimila voli da je drži na udici sve do poslednjeg časa, kako u vezi s krevetom tako i u vezi sa svime ostalim. Čim jedna neizvesnost mine, druga je smesta zameni. Očigledno da ta žena misli da će neprestana nesigurnost naterati Eleniju da se koleba, a možda i da stremi da joj udovolji. Daleko od toga da je to jedini Arimilin pogrešan proračun, počevši od toga što veruje da su Eleniji Sarand kandže potkresane.
Pratnju su joj činila samo četvorica ljudi s dva zlatna vepra na plaštovima - i njena služavka Džani, naravno, koja se tako šćućurila umotana u svoj plašt da je podsećala na nekakav zavežljaj zelene vune bačen na sedlo - i u tom logoru nije videla ni jednog jedinog čoveka za kojeg bi mogla da bude sigurna da je Sarandovima makar malo odan. Tu i tamo neki ljudi skupljeni oko logorskih vatri u društvu svojih pralja i švalja nosili su znamenje Kuće Anšar, crvenu lisicu, a dvostruki red konjanika s krilatim čekićem, znamenjem Kuće Barin, prošlo je pored nje u suprotnom smeru sporim korakom, kamenih izraza lica iza prečaga svojih čelenki. Dugoročno gledano, oni nisu preterano bitni. Karind i Lir gadno su oprljeni zato što su bili spori kada je Morgaza ugrabila presto. Ovoga puta odvešće Anšare i Parine tamo odakle imaju najveću prednost i to istog trena kada tu prednost jasno pokaže, kada dignu ruke od Arimile jednako poletno kako su skočili da joj se pridruže. Kada za to dođe vreme.
Većina ljudi koji su gacali kroz bljuzgavicu i blato ili puni nade virili u one odvratne kazane bili su seljaci, pokupljeni sa svih strana kada su njihovi lordovi ili gospe pošli u boj, a jedva da je nešto malo njih na dronjavim kaputima i zakrpljenim ogrtačima nosilo nekakvu značku po kojoj bi se videlo kojoj Kući pripadaju. Čak se i razdvajanje nabeđenih vojnika od potkivača, zanatlija koji izrađuju strele i njima sličnih graničilo s nemogućim, budući da su skoro svi pripasali nekakav mač ili sekiru. Svetlosti, čak je i priličan broj žena nosio noževe dovoljno velike da se mogu zvati kratkim mačevima, ali nije bilo načina da se žena nekog seljaka pozvanog u rat razlikuje od kočijašice. Sve su nosile iste haljine od debele vune, sve su bile istih grubih ruku i iznurenih lica. Bilo kako bilo, ništa od svega toga zapravo nije bilo bitno. Ta zimska opsada pokazala se kobnom greškom - oružnici će početi da gladuju mnogo pre nego što glad zavlada među gradskim zidinama - ali ta je opsada Eleniji pružila priliku, a kada se čoveku ukaže prilika, onda on napada. Uprkos ledenom vetru, kapuljača joj je bila dovoljno zabačena da se lice jasno vidi i ljubazno je klimala glavom svakom smrdljivom balvanu koji makar pogleda u njenom smeru; nije obraćala pažnju na iznenađene poglede koje su joj neki od njih upućivali na tu njenu blagonaklonost.
Većini njih ostaće u dobrom sećanju i upamtiće zlatne veprove koje njena pratnja nosi; znaće da ih je Elenija Sarand primetila. Moć se gradi na takvim temeljima. Jedno Visoko sedište stoji povrh kule sazdane od ljudi isto koliko i kraljica. Istina, oni pri dnu kule su cigle od najprostije gline, ali ako se te obične cigle smrve i više ne pružaju podršku, čitava će kula pasti. Izgleda da je Arimila to zaboravila, ako je ikada znala. Elenija je čisto sumnjala da se Arimila ikada u životu obratila nekom nižem od domostrojitelja ili ličnog sluge. Da to nije... neoprezno... ona bi kod svake logorske vatre zastala da kaže nekoliko reči, možda da se rukuje s ponekom musavom šakom, prisećajući se ljudi koje je ranije susretala ili se bar dovoljno dobro pretvarajući, tako da izgleda kao da ih se seća. Jednostavno rečeno, Arimila nema pameti da bude kraljica.
Logor je pokrivao više zemljišta nego većina varoši i pre bi se moglo reći da je to bilo stotinu raštrkanih bivaka raznih veličina nego jedan logor. Zato je mogla slobodno da luta i da ne brine previše da će odlutati do spoljnih rubova logora, ali svejedno se pazila. Stražari na ključnim tačkama nesumnjivo će biti ljubazni, ako nisu potpune budale, ali nema sumnje da su dobili svoja naređenja. U načelu, ona podržava da ljudi rade šta im je rečeno, ali najbolje bi bilo da izbegava nezgode. Naročito ako se u obzir uzmu posledice koje bi verovatno usledile ako bi Arimila pomislila da ona zaista pokušava da ode. Već je jednom bila primorana da istrpi jednu studenu noć u prljavom šatoru nekog vojnika, što je bilo sklonište koje jedva da je zavređivalo to ime, sve skupa s buvama i loše zakrpljenim rupama, a to što Džani nije bila tu da joj pomogne da se presvuče i da doda malo toplote pod onim izgovorima za ćebad ne treba ni pominjati - i to je sve bilo samo zbog toga što se Arimili učinilo da ju je ona uvredila. Dobro, jeste je uvredila, ali mislila je da Arimila nije dovoljno pametna da to shvati. Svetlosti, kad samo pomisli da ona mora da pazi šta priča i radi pred tom... tom šupljoglavom smotanicom! Ušuškavši se u plašt, pokuša da se pretvara da drhti samo zbog vetra. Ima i boljih stvari o kojima može da se razmišlja. Bitnijih stvari. Klimnula je jednom mladiću razrogačenih očiju, glave umotane u neki tamni šal, a on se trže kao da ga je ošinula pogledom. Glupi seljak!
Kad samo pomisli da, svega nekoliko milja daleko, ona mala glupačica Mejna sedi na toplom u Kraljevskoj palati, okružena desetinama veštih slugu, a u glavi verovatno nema ni dve misli koje se ne bave pitanjima kao što su šta će večeras obući ili šta kuvari spremaju za večeru. Kruže glasine da je ta devojka bremenita i da je lako moguće da joj je dete napravio neki gardista. Moguće da je tako. Elejna nikada nije bila ništa pristojnija od svoje majke. Dijelin je tu mozak - bridak i opasan um, bez obzira na njen bedni nedostatak želje za napredovanjem. Lako moguće da je savetuje neka Aes Sedai. Mora da među svim tim besmislenim glasinama postoji makar jedna prava Aes Sedai.
Iz grada dopire toliko izmišljotina da postaje teško razlikovati stvarnost od gluposti - Morski narod pravi rupe u vazduhu? Potpuno buncanje! A opet, Belu kulu očigledno zanima da jednu od svojih postavi na presto. Zar može biti drugačije? Svejedno, Tar Valon izgleda ume da gleda šta je korisnije kada je o takvim stvarima reč. Istorija jasno govori da će ma koja žena koja stupi na Lavlji presto ubrzo otkriti da je Kula sve vreme stajala baš iza nje. Aes Sedai svakako neće hteti da izgube svoju povezanost sa Andorom samo zbog manjka okretnosti, naročito sada kada je i Kula podeljena. Elenija je u to bila sigurna isto koliko i u to kako se zove. Štaviše, ako je svega polovina onoga što je čula o stanju u kojem se Kula nalazi tačno, naredna kraljica Andora može se naći u prilici da zahteva šta god hoće u zamenu za očuvanje te povezanosti. U svakom slučaju, niko joj neće položiti Ružinu krunu na čelo pre leta u najboljem slučaju, a pre toga mnogo štošta bi se moglo promeniti. Veoma mnogo.
Obilazila je logor drugi put kada je ispred sebe ugledala jednu manju družinu konjanika kako se lagano provlači između raštrkanih logorskih vatri, obasjani poslednjim zracima sunca. Namršti se i oštro zauzda konja. Žene su bile ogrnute plaštovima, a kapuljače su im bile duboko namaknute. Jedna je preko ramena imala izrazito plav svileni ogrtač, postavljen crnim krznom, a druga jednostavan sivi vuneni ogrtač, ali tri srebrna ključa - i to velika - izvezena na plaštovima četvorice oružnika jasno su govorila o kome je reč. Mogla bi nabrojati čitav niz ljudi koje bi radije susrela nego Nijanu Araun. U svakom slučaju, mada Arimila nije izričito zabranila da se njih dve sastaju bez nje - Elenija je ne samo osetila već i čula kako joj zubi škrguću sami od sebe, pa se naterala da se smiri - trenutno je izgledalo pametnije da ne iskušava sreću. Naročito kada takvi sastanci ne mogu da izrode nikakvu moguću prednost.