„Zanimljivo“, kaza Aes Sedai - zvala se Pevara i bila je iz Crvenog ađaha. Osećao je njen pogled na svojim leđima.
Crvena. Pa, kao što kaže stara tairenska izreka, zajedničko odredište dovodi do čudnih saputnika na plovidbi. Možda je trebalo da se posluži saldejskom poslovicom umesto te tairenske. Ako je njegov mač za grlom tvog neprijatelja, ne trači vreme prisećajući se na to da je bio za tvojim.
„Dakle“, kaza Pevara, „pričao si mi o svom životu pre Crne kule?“
„Ne bih rekao da sam ti o tome pričao“, odvrati Androl, počinjući da šije. „Zašto? Šta bi htela da znaš?“
„Samo sam radoznala. Jesi li jedan od onih koji su sami došli da budu ispitani, ili si bio među onima koje su pronašli u svojim lovovima?“
On zateže konac. „Došao sam sam, kao što ti je Evin kazao čini mi se juče, kada si ga pitala za mene.“
„Hmm“, odvrati ona. „Vidim da me prate.“
On je pogleda, spustivši parče kože na kom je radio. „Da li vas to uče?“
„Šta?“, nevino upita Pevara.
„Da okrećete stvari u razgovoru. Sediš tu i bezmalo me optužuješ da te uhodim, a ti si ta koja je moje prijatelje ispitivala, pokušavajući da saznaš neke stvari o meni.“
„Hoću da znam šta imam na raspolaganju.“
„Hoćeš da znaš zašto bi čovek odabrao da dođe u Crnu kulu i da nauči da usmerava Jednu moć?“
Ona mu ništa nije odgovorila. Jasno mu je bilo da pokušava da smisli odgovor koji može da prođe pored njena Tri zaveta. Razgovarati sa Aes Sedai isto je kao pokušavati da pratiš zelenu zmiju dok vijuga kroz mokru travu.
„Da“, odgovori ona.
On iznenađeno trepnu.
„Da, želim da znam“, nastavi ona. „Saveznici smo, želeli mi to ili ne. Hoću da znam s kakvim sam čovekom legla u krevet." Pogleda ga. „Naravno, govorim u prenesenom značenju.“
On duboko udahnu, primoravajući sebe da se smiri. Mrzi da razgovara sa Aes Sedai, pošto one sve izvrću i okreću. To, pomešano s napetošću koja te noći vlada i s time što nikako da napravi to sedlo kako treba...
Svetlost ga spalila, ima da bude spokojan!
„Trebalo bi da vežbamo kako da napravimo krug“, reče mu Pevara. „To će nam biti prednost - premda mala - protiv Taimovih ljudi ako dođu po nas.“
Androl potisnu iz misli to što mu je ta žena toliko mrska - mora da se brine o drugim stvarima - i natera sebe da razmišlja bez predrasuda. „Krug?“
„Zar ne znaš šta je to?“
„Bojim se da ne znam.“
Ona napući usne. „Ponekad zaboravim koliko ste svi vi neuki..." Zastade, kao da je shvatila da je previše rekla.
„Aes Sedai, svi ljudi su neuki“, odgovori joj Androl. „Možda se teme naše neukosti menjaju, ali priroda sveta je takva da niko ne može đa zna baš sve.“
Izgleda da to nije bio odgovor kakav je ona očekivala. Odmeravala ga je strogo i hladno. Ne voli muškarce koji usmeravaju - većina ljudi ih ne voli - ali kod nje je posredi nešto više. Ona je čitav život provela loveći muškarce kakav je Androl.
„Krug“, objasni Pevara, „stvara se kada žena i muškarac spoje svoje snage u Jednoj moći. To mora da se uradi na tačno određeni način.“
„Dakle, M’hejl zna za to.“
„Muškarcima su potrebne žene za obrazovanje krugova“, pojasni Pevara. „Zapravo, krug mora da se sastoji od većeg broja žena nego muškaraca, sena u veoma ograničenim slučajevima. Jedna žena i jedan muškarac mogu da se povežu u krug, baš kao jedna žena i dva muškarca i dve žene i dva muškarca. To znači da je najveći krug koji mi možemo da obrazujemo zapravo krug od tri osobe, sa mnom i dvojicom vas. Ipak, to bi moglo da nam bude od koristi.“
„Naći ću ti dvojicu s kojima ćeš vežbati“, kaza joj Androl. „Rekao bih da je Nalam najsnažniji od onih kojima verujem. Emarin je takođe veoma moćan i mislim da još nije dosegao vrhunac svoje snage. Isto važi za Džonata.“
„Oni su najsnažniji?“, upita Pevara. „Ne ti?“
„Ne“, odgovori on, vraćajući se svom poslu. Ona kiša je opet počela da pada, a hladan vazduh duvao je ispod vrata. Jedna od svetiljaka u prostoriji lagano se gasila, puštajući senke u sobu. Nelagodno je gledao mrak.
„Gazda Androle, teško mi je da poverujem u to“, reče mu ona. „Svi se oni ugledaju na tebe.“
„Veruj u šta god hoćeš, Aes Sedai. Ja sam najslabiji od njih. Možda sam najslabiji u čitavoj Crnoj kuli.“
To ju je ućutkalo, a Androl je ustao da dopuni onu svetiljku koja se gasila. Taman što je opet seo, kad je kucanje po vratima najavilo Emarinov i Kanlerov ulazak. Obojica pokisli, bili su bezmalo dva potpuno suprotna čoveka. Jedan visok, preinjen i oprezan, a drugi sklon ogovaranju. Međutim, negde su našli zajednički jezik i činilo se da baš uživaju u druženju.
„Pa?“, upita Androl.
„To bi možda moglo da upali“, odgovori Emarin, skidajući plašt mokar od kiše i kačeći ga o klin pored vrata. Odeća mu beše izvezena po tairenskom običaju. „To bi morala da bude baš velika oluja. Stražari su veoma oprezni.“
„Osećam se kao nagrađeni bik na vašaru“, progunđa Kanler, lupajući nogama kako bi skinuo blato sa čizama, pre nego što je okačio kaput. „Kud god da odemo, Taimovi miljenici gledaju nas iz prikrajka. Krv i pepeo, Androle. Oni znaju. Znaju da ćemo pokušati da pobegnemo.“
„Jeste li našli neke slabe tačke?" upita Pevara, naginjući se napred. „Neko mesto gde su zidovi slabije čuvani?“
„To izgleda zavisi od trenutnih stražara, Pevara Sedai“, odgovori joj Emarin, klimajući glavom u znak poštovanja.
„Hmm... Valjda je tako. Jesam li spomenula koliko mi je zanimljivo što je od svih vas onaj koji se prema meni ponaša s najviše poštovanja ni manje ni više nego Tairenac?“
„Učtivost prema nekome nije znak poštovanja, Pevara Sedai“, odgovori joj Emarin. „To je samo znak dobrog vaspitanja i uravnotežene naravi." Androl se nasmeši. Emarin je pravo čudo kada je reč o uvredama. Čovek uglavnom i ne shvati da je predmet poruge sve dok se ne rastane s njim.
Pevara napući usne. „Pa dobro. Pratićemo smenu straže. Kada opet bude oluja, poslužićemo se njom da prikrije naše bekstvo preko zida blizu stražara za koje mislimo da su manje obazrivi.“
Dva muškarca se okrenuše da pogledaju Androla, a on shvati da je sve vreme gledao ugao prostorije gde je padala senka stola. Da li ona to postaje veća? Pruža li se prema njemu...
„Ne dopada mi se da ostavljam ljude za sobom“, odgovori on, prisilivši se da skrene pogled od ugla. „Ovde su desetine i desetine muškaraca i dečaka koji još nisu zapali pod Taimovu vlast. Nije moguće da ih sve izvedemo odavde a da ne privučemo pažnju. Ako ih ostavimo...“
Nije mogao naterati sebe da to izgovori. Oni zapravo ne znaju šta se zapravo dešava. Ljudi se menjaju. Verni saveznici preko noći postaju neprijatelji. Izgledaju kao isti oni ljudi, ali istovremeno su nekako drugačiji. Drugačiji su iza očiju. Androl se naježi.
„Žene koje su pobunjene Aes Sedai poslale još su ispred kapije“, reče Pevara. One su tu već neko vreme ulogorene, tvrdeći da im je Ponovorođeni Zmaj obećao Zaštitnike. Taim još nije pustio nijednu od njih da uđe u Crnu kulu. „Ako nam pođe za rukom da stignemo do njih, moći ćemo da napadnemo Kulu i da spasemo one koje smo ostavili.“
„Hoće li to zaista biti tako lako?“, upita Emarin. „Taim će imati čitavo selo puno talaca. Mnogo ljudi je sa sobom dovelo svoje porodice.“
Kanler klimnu. Jedna od tih porodica je njegova. On ih neće svojevoljno ostaviti.
„Sem toga“, tiho upita Androl, okrenuvši se na stolici da pogleda Pevaru, „zar zaista misliš da Aes Sedai ovde mogu da pobede?“