Mogedijen je nosila crnu i zlatnu haljinu, sa čipkom koja je donekle podsećala na paukovu mrežu. Tek neznatno. Ne treba preterano izrabljivati taj motiv.
Dok je sedela, Mogedijen se trudila da zrači samouverenošću i vlašću. Nekada joj je i jedno i drugo bilo lako. Danas, dok se upirala da postigne to dvoje, osećala se kao da pokušava da u vazduhu hvata maslačkovo seme, samo da bi joj svakog puta pobeglo iz šaka. Mogedijen stisnu zube, besna na sebe. Ona je jedna od Izabranih. Zbog su nje su kraljevi jecali, a vojske se tresle. Bezbrojna pokolenja majki su njenim imenom plašila decu. A sada...
Opipala je vrat, kako bi se uverila da je privezak i dalje tu. I dalje je bezbedan. Ona zna da je tako, ali dodirivanje priveska donosi joj spokoj.
„Nemoj da se previše navikneš da nosiš to“, kaza joj Moridin. Vetar dunu preko njega, mreškajući besprekornu površinu okeana. Taj vetar je nosio slabašne vriske. „Nije ti u potpunosti oprošteno. Ovo je proba. Možda ću, kada sledeći put pretrpiš neuspeh, umoklopku dati Demandredu.“
Ona frknu. „On bi je samo iz dosade bacio negde. Demandred hoće samo jedno - Al’Tora. Svako ko ga ne vodi prema tom cilju za njega je nebitan.“
„Potcenjuješ ga“, tiho joj odgovori Moridin. „Veliki gospodarje zadovoljan Demandredom. Veoma zadovoljan. Ali tobom...“
Mogedijen klonu u stolici, iznova osećajući muke kojima je bila podvrgnuta. Za takav bol je malo ljudi ikada znalo. Bol veći od onoga što telo može da istrpi. Držeći kur suvru, prigrlila je saidar. To joj je donelo malo olakšanja.
Ranije joj je usmeravanje u istoj prostoriji s kur suvrom nanosilo ne verovatan bol. Sada nije tako, kada privezak nosi ona, a ne Moridin. Nije to običan privezak, pomislila je, grabeći ga. To je ni manje ni više nego moja duša. Unutrašnja tamo! Nikada ne bi pomislila da će ona biti podvrgnuta jednoj od tih stvari. Zar ona nije pauk i oprezna u svemu što radi?
Diže drugu ruku preko one kojom je držala privezak. Sta ako joj ispadne; šta ako ga neko uzme? Ona neće da ga izgubi. Ne srne da ga izgubi.
Zar sam ovo postala? Bila joj je muka. Moram da se oporavim - nekako. Naterala je sebe da pusti umoklopku.
Poslednja bitka je otpočela; Troloci kuljaju u južne zemlje. To je novi Rat Senke, ali samo ona i ostali Izabrani znaju najveće tajne Jedne moći. One koje nije bila primorana da otkrije onim groznim ženama...
Ne, ne razmišljaj o tome. Bol, patnja, neuspeh.
U ovom ratu oni nisu suočeni sa Stotinu sadrugova, niti sa Aes Sedai što su proveli stoleća usavršavajući svoje veštine. Ona će se dokazati i njene greške će biti zaboravljene.
Moridin nastavi da zuri u onaj nemogući plamen. Jedini zvuci bili su buktanje vatre i ključanje vode pored nje. S vremenom će objasniti zašto ju je pozvao, zar ne? U poslednje vreme se ponaša sve čudnije. Možda se njegovo ludilo vraća. Nekada bi čovek po imenu Moridin - ili Išamael ili Elan Morin Tedronaj - bio ushićen time da ima kur suvru nekog od svojih takmaca. Izmišljao bi nove kazne, uživajući u njenoj patnji.
U početku je bilo toga, a onda... samo mu je dosadilo. Sve više i više vremena provodi sam, turobno zureći u plamen. Kazne koje je primenio na njoj i na Sindejn delovale su bezmalo nehajno.
Što se nje tiče, ovakav je još opasniji.
Kapija rascepi vazduh neposredno pored platforme. „Moridine, zar zaista moramo da radimo ovo svakog drugog dana?" upita Demandred, prolazeći kroz kapiju i ulazeći u Svet snova. Zgodan i visok, imao je kosu crnu kao katran i istaknut rios. Na tren pogleda Mogedijen, primećujući umoklopku na njenom vratu, pa nastavi: „Bavim se važnim stvarima, a ti ih prekidaš.“
„Moraš da upoznaš neke ljude, Demandrede“, tiho mu odgovori Moridin. „Sem ako te Veliki gospodar nije proglasio za Nae’blisa a da me o tome nije obavestio - radićeš šta ti se kaže. Tvoje igračke mogu da čekaju.“
Demandred se smrknu, ali više se nije bunio. Pusti da se kapija zatvori, pa se pomeri u stranu i zagleda u more... a onda se namršti. Sta li je u toj vodi? Ona nije gledala. Sada se osećala glupo zbog toga što to nije uradila. Šta li se desilo s njenim oprezom?
Demandred priđe jednoj od stolica pored nje, ali ne sede. Stajao je, zamišljeno gledajući Moridina s leđa. Šta je to Demandred radio? Za to vreme koje je provela vezana za umoklopku postupala je po Moridinovim zapovestima, ali ni u jednom trenutku nije našla nikakav odgovor na Demandreda.
Ona se opet naježi, razmišljajući o svim onim mesečima koje je provela pod Moridinovom vlašću. Osvetiću se.
„Pustio si Mogedijen“, reče Demandred. „Šta je s tom... Sindejn?“
„Ona te se ne tiče“, odvrati mu Moridin.
Mogedijen nije propustila da primeti kako Morođin i dalje nosi Sindejninu umoklopku. Sindejn. To na Starom jeziku znači „poslednja prilika“, ali prava priroda te žene bila je jedna tajna koju Mogedijen jeste otkrila. Moridin je lično spasao Lanfear iz Sindhola, tako je oslobodivši od stvorenja koja su se gostila njenom sposobnošću da usmerava.
Da bi je spasao - i, naravno, da bi je kaznio - Moridin ju je ubio. To je omogućilo Velikom gospodaru da uhvati njenu dušu i da je smesti u novo telo. Surovo, ali veoma delotvorno. Upravo onakvo rešenje kakvo Veliki gospodar najviše voli.
Moridin je bio usredsređen na svoje plamenove, a Demandred na njega, tako da je Mogedijen tu priliku iskoristila da ustane i priđe rubu plutajuće kamene platforme. Voda je bila potpuno prozirna. Kroz vodu je veoma jasno videla ljude kako plutaju nogu okovanih za nešto duboko ispod površine, a ruku vezanih iza leđa. Njihali su se kao morska trava.
Bilo ih je na hiljade. Svako od njih zurio je ka nebu razrogačenim i užasnutim očima. Zaključani su u trajnom davljenju. Niti su mrtvi, niti im je dopušteno da umru, već se stalno bore za vazduh, a nalaze samo vodu. Dok je gledala, nešto tamno podiže se i povuče jednog od njih u dubine. Krv se diže iz tih dubina, kao rascvetali behar, a ostali počeše da se još žustrije otimaju.
Mogedijen se nasmeši. Prija joj kada vidi da pati još neko sem nje. Ti ljudi su možda samo plod mašte, ali moguće je i da su to oni koji su izneverili Velikog gospodara.
Još jedna kapija otvori se sa strane i nepoznata žena prođe kroz nju. To stvorenje bilo je uznemirujuće neprijatnih crta, sa istovremeno kukastim i nabubrelim nosem i bledim razrokim očima. Lepa haljina od žute svile samo je naglašavala ružnoću te žene.
Mogedijen se podrugljivo isceri i vrati na svoje mesto. Zašto je Moridin pozvao nekog nepoznatog na njihov sastanak? Ta žena može da usmerava; mora da je jedna od onih beskorisnih žena koje se u ovom Dobu nazivaju Aes Sedai.
Mada, mora se priznati, pomislila je Mogedijen sedajući, da ona jeste moćna. Kako li joj je promaklo da uoči toliko nadarenu ženu među Aes Sedai? Njeni izvori su skoro smesta otkrili onu bednu Ninaevu, a ova babuskera im je promakla?
„Ovo je osoba koju si želeo da upoznamo?“, mršteći se upita Demandred.
„Ne“, rasejano odgovori Moridin. „Poznajete Hesalam.“
Hesalam? To na Starom jeziku znači... „bez oproštaja". Žena gordo pogleda Mogedijen pravo u oči, a njeno držanje delovalo je donekle poznato.
„Moridine, imam posla“, obrati mu se pridošlica. „Bolje bi ti bilo da je ovo...“
Mogedijen se ote odsečan uzdah. Taj glas...
„Ne razgovaraj tako sa mnom“, preseče je Moridin, govoreći tiho i ne okrećući se. „Ne razgovaraj tako ni s kime od nas. Trenutno je čak i Mogedijen u većoj milosti od tebe.“