„Grendal?" užasnuto upita Mogedijen.
„Ne služi se tim imenom!“, prasnu Moridin, munjevito se okrećući da je pogleda, a goruća voda buknu. „Oduzeto joj je.“
Grendal - Hesalam - sede ne gledajući Mogedijen. Da, po držanju te žene vidi se da to ieste ona.
Mogedijen se skoro zagrcnu od radosti. Grendal je oduvek svoj izgled koristila kao oružje. Pa, sada je potpuno drugačije oružje - buzdovan. Savršeno! Ta žena mora da ključa u sebi. Sta li je uradila da zasluži takvu kaznu? Njen ugled - njena vlast i svi mitovi u vezi s njom - sve je povezano s njenom lepotom. Sta sada? Hoće li morati da potraži najgroznije ljude na svetu i da ih čuva kao mezimce, kao jedine koji mogu da se nadmeću s njenom ružnoćom?
Ovoga puta, Mogedijen se jeste zasmejala. Tiho, ali Grendal ju je čula. Ta žena je ošinu takvim pogledom da bi se od njega deo okeana zapalio, da već ne gori.
Mogedijen joj odgovori spokojnim pogledom, sada se osećajući samouverenije. Suzdržala se da ne pogladi kur suvru. Radi šta god hoćeš, Grendal, pomislila je. Sada smo ravnopravne. Videćemo koja ćepobediti u ovoj trci.
Snažniji vetar dunu preko platforme i talasići se pojaviše na pučini oko njih, mada je platforma delovala sigurno. Moridin pusti da njegova vatra utrne, a talasi se digoše. Mogedijen je u tim talasima razabrala tela, tek nešto malo uočljivija od mračnih senki. Neka su bila mrtva, dok su se druga borila da se dokopaju površine - lanci su im bili skinuti - ali čim bi se približili vazduhu, nešto bi ih opet povuklo u dubinu.
„Sada nas je malo“, reče Moridin. „Nas četvoro i ona koja je najviše kažnjena - samo smo mi ostali. To samo po sebi govori da smo mi najsnažniji.“
Neki od nas jesu, pomislila je Mogedijen. Jednog od nas je Al’Tor ubio, Moridine, pa je Veliki gospodar morao da ga vraća iz mrtvih. Zašto Moridin nikada nije bio kažnjen za svoj neuspeh? Pa, najbolje je ne tragati za poštenjem u postupcima Velikog gospodara.
„Ipak, premalo nas je.“ Moridin mahnu rukom i na jednoj strani platforme pojavi se kameni dovratak. Ne kapija, već samo vrata. To je Moridinov snoiver i on ima vlast nad njim. Vrata se otvoriše i jedan čovek prođe kroz njih i stade na platformu.
Bio je tamne kose i saldejskih crta lica - blago kukastog nosa i kosih očiju. Bio je visok i zgodan, a Mogedijen ga je smesta prepoznala. „Vođa onih zametnutih muških Aes Sedai? Znam ovog čoveka. To je Mazri...“
„To ime je odbačeno“, prekide je Moridin. „Baš kao što smo svi mi, nakon što smo Izabrani, odbacili ono što smo bili i imena kojima su nas ljudi zvali. Od sada, ovaj čovek će biti znan samo kao M’hejl. Jedan od Izabranih.“
„Izabranih?" Hesalam kao da se zagrcnula na tu reč. „Ovo dete? On..." A onda ućuta.
Nije njeno da raspravlja je li neko Izabrani ili nije. Dozvoljeno im je da se međusobno svađaju, pa čak i da spletkare - ako paze kako to rade. Ali preispitivati Velikog gospodara... to nije dopušteno. Nikada.
Hesalam ništa više nije rekla. Moridin se ne bi usudio da tog čoveka nazove Izabranim a da to Veliki gospodar nije odlučio. Tu nema prostora za raspravljanje. Ipak, Mogedijen se naježi. Za Taima... M’hejla... priča se da je snažan, možda jednako snažan kao oni ostali, ali uzdići nekoga iz ovog Doba, sa svim njihovim neznanjem... Zuč joj se podigla kada je pomislila da će tog M’hejla smatrati ravnim njoj.
„Vidim vam u očima da se bunite zbog ovoga“, kaza Moridin gledajući njih troje, „premda je samo jedno od vas bilo dovoljno glupo da počne to da izgovara. M’hejl je zaslužio svoju nagradu. Preveliki broj nas bacio se u sukob sa Al’Torom, pretpostavljajući da je on slab. M’hejl je umesto toga zadobio poverenje Lijusa Terina, a onda preuzeo na sebe obučavanje njegovog oružja. On je podigao novo pokolenje Gospodara straha, koji će služiti Senci. Sta ste vas troje postigli otkad ste pušteni na slobodu?“
„Videćeš kakvo sam voće ubrao, Moridine“, tiho mu odvrati Demandred. „Nagledaćeš ga se na kotarice. Samo zapamti šta sam tražio: suočiću se sa Al’Torom na bojnom polju. Njegova krv je moja i ničija više.“ Pogledao je svakoga od njih ponaosob pravo u oči, a onda je na kraju pogledao M’hejla. Delovalo je kao da se poznaju. Da, već su se upoznali.
Demandrede, sa ovim ćeš morati da se nadmećeš, pomislila je Mogedijen. On želi Al'Tora skoro koliko ti.
Demandred se u poslednje vreme promenio. Nekada ne bi mario na to ko će ubiti Lijusa Terina - samo da ovaj bude mrtav. Sta li je Demandreda nateralo da bude uporan u nameri da ga sam ubije?
„Mogedijen“, obrati joj se Moridin. „Demandred ima planove za predstojeći rat. Ti ćeš mu pomoći." „Pomoći mu?“ ote se njoj. „Ja...“
„Zar si tako brzo zaboravila gde ti je mešto, Mogedijen?" Moridinov glas bese svilen. „Uradićeš kako ti je rečeno. Demandred hoće da paziš na jednu od njegovih vojski koja trenutno nema odgovarajući nadzor. Požališ li se makar jednom rečju - shvatićeš da je bol za koji si dosada znala puka senka prave patnje.“
Ruka joj polete ka kursuvri za vratom. Gledajući u njegove oči, osetila je kako sve njeno samopouzdanje i vlast nad sobom čile. Mrzim te! pomislila je. Mrzim te još više zbog toga što mi ovo radiš pred ostalima.
„Živimo u poslednjim danima“, kaza Moridin okrećući im leđa. „U ovim trenucima zaslužićete svoje poslednje nagrade. Ako imate zadevice i netrpeljivosti, zaboravite na njih. Ako imate spletke, privedite ih kraju. Povucite svoje poslednje poteze... jer ovo je kraj.“
Talmanes je ležao na leđima u zurio u mračno nebo. U oblacima iznad njega kao da se odražavala svetlost odozdo, svetlost umirućeg grada. Ne bi trebalo da je tako. Svetlost dopire odozgo, zar ne?
Pao je s konja ne dugo nakon što je krenuo prema gradskoj kapiji. Sada se uglavnom seća tog trenutka. Od bola mu je teško da razmišlja. Ljudi su se drali jedni na druge.
Trebalo je... trebalo je da više zadirkuje Meta, pomislio je sa tračkom osmeha na usnama. Glupo je što u ovom trenutku razmišljam o takvim stvarima. Moram da... moram da nađem zmajeve. Ili smo ih već našli...
„Kažem ti da krvave stvari ne rade tako!" Bio je to Denelov glas. „To nisu krvave Aes Sedai na točkovima. Ne možemo da napravimo zid vatre. Ono što možemo jeste da hitnemo ove metalne kugle kroz Troloke.“
„One se rasprskavaju." Gajbonov glas. „Mogli bismo da iskoristimo viškove onako kako sam rekao.“
Talmanesu oči zatreperiše i sklopiše se.
„Da, kugle se rasprskavaju“, saglasi se Denel. „Ali najpre moramo da ih izbacimo iz nečega. Ako ih sve postavimo u red i pustimo da ih Troloci pregaze, nećemo ništa postići.“
Nečija ruka prodrma Talmanesa za rame. „Lorde Talmanese“, obrati mu se Melten. „Nije nečasno pustiti da se sada sve završi. Znam da je bol veliki. Neka te poslednji zagrljaj majke dočeka dobrodošlicom.“
Mač izlazi iz kanija. Talmanes se pribra.
A onda shvati da zaista ne želi da umre.
Natera sebe da otvori oči i diže ruku da zaustavi Meltena, koji je stajao nad njim. Džesamin je bila u blizini, ruku prekrštenih i zabrinutog izraza lica.
„Pomozi mi da ustanem“, reče Talmanes.
Melten se pokoleba, pa mu pomože.
„Ne bi trebalo da stojiš“, reče mu Džesamin.
„Bolje to nego da mi časno odrube glavu“, progunđa Talmanes, škrgućući zubima od bola. Svetlosti, zar je to njegova šaka? Toliko je potamnela da izgleda kao da je nagorela u vatri. „Šta... šta se dešava?“
„Milostivi, saterani smo u bezizlazni položaj“, sumorno mu kaza Melten, pogleda smrtno ozbiljnog. Očigledno misli da će svi poginuti. „Denel i Gajbon se svađaju oko razmeštaja zmajeva za poslednje pružanje otpora. Aludra odmerava naboje.“